U sivoj ekonomiji čak 700.000 ljudi

Zbog toga je potrebna saradnja svih odgovornih institucija na rešenju tog problema, rečeno je na konferenciji o "neformalnoj ekonomiji".

"Udeo 'sive ekonomije' u bruto društvenom proizvodu (BDP) Srbije iznosi oko 35 do 40 odsto, što je daleko iznad proseka u Evropskoj uniji", navela je sekretar socijalno- ekonomskog saveta Srbije Čedanka Andrić.

Istakavši da zemlje EU rade na novim strategijama za suzbijanje "sive ekonomije", ona je naglasila da se procenat učešća takve ekonomije u BDP-u povećao i u zemljama EU za vreme svetske ekonomske krize i da trenutno iznosi oko 20 odsto, dok je pre krize iznosio oko 15 procenata. Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Dragana Petković-Gajić rekla je da su mladi ljudi najviše zaposleni u "neformalnoj ekonomiji".

Čak 95 odsto njih je sa završenom osnovnom školom, zatim dolaze oni sa srednjim i visokim obrazovanjem, ali se, na žalost, sve više povećava broj visokoobrazovanih koji rade u toj sferi.

"Godišnje se u Srbiji, u okviru neformalne ekonomije, razmeni oko četiri milijarde evra, što je oko 30 odsto ukupne godišnje razmene roba i usluga u Srbiji", rekla je Petković-Gajić i dodala da je problem "sive ekonomije" potrebno da zajednički rešavaju svi odgovorni partneri u tom poslu.

Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić-Katić istakla je da bi smanjenju sive ekonomije doprinelo šire korišćenje i uvođenje novih fleksibilnih oblika rada, ali i smanjenje cene rada. Ona je napomenula da se pripremaju izmene zakona o radu, ali nije mogla da kaže kada će one biti usvojene.

Direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović kazao je da država prvo mora da omogući da se poštuju postojeći zakonski propisi iz te oblasti, kako bi se suzbila "siva ekonomija", pa tek onda da se razmišlja o uvodjenju novih oblika fleksibilnog rada, istakavši da se postojeći oblici često zloupotrebljavaju.

On je naveo da kazne za poslodavce koji zapošljavaju radnike "na crno" iznose 400.000 do milion dinara, ali i dodao da ne zna ni jedan slučaj, u poslednjih pet godina, da su te kazne izrečene u tom iznosu.

Ristanović je naveo i da se procesuira samo oko 20 odsto prijava koje inspekcija podnese, da se veliki broj postupaka obustavi, a da je naplativost kazni mala.