Đukić o NPL: Neprihvatljivo mešanje države

Kako je rekao Tanjugu, trošak promašenih poduhvata unutar banke, ma kakvo njeno vlasništvo bilo, treba da bude prevaljen na akcionare, pa zatim na one koji su kreditirali tu banku i na kraju na velike štediše koji su, privučeni visokim kamatama, ušli svesno u rizik da ostvaruju veliki prinos.

Objašnjavajući razloge zašto je neprihvatljiv državni intervencionizam u rešavanju NPL-ova, Đukić je podsetio da je iskustvo iz ranijih perioda pokazalo da bi cenu za promašenu poslovnu politiku banke mogli platiti poreski obveznici i to za greške članova upravnih odbora tih banaka. Đukić je podsetio da je država u proteklih nekoliko godina, novcem poreskih obveznika platila oko milijardu evra za četriri, pet propalih banaka i to posle gašenja četiri velike banke nakon 2000. godine (Beobanka, Beogradska banka, Invest banka i Jugobanka), čiji stečaj i dan, danas traje.

Ne može se stvarati ambijent u kome uprave banaka razmišljaju kako će neko drugi "jednog lepog dana" rešiti njihove probleme, kao sto se u Srbiji već ranije desilo, i to sredstvima iz državnog budžeta, naglasio je Đukić.

On je skrenuo pažnju da se više ne sme stvarati atmosfera na tržištu u kojoj korisnik velikog kredita unapred računa da nikad neće vratiti ta sredstva banci, jer je dao nedovoljne instrumente obezbeđenja, tako da se na kraju desi da se kapital banke prelije kod dužnika.

U razvijenim zemljama Zapada, zakonskom regulativom poverilac je uvek u prvom planu, odnosno banka, koja je zaštićena kvalitetnim instrumentima obezbeđenja od loših poslovnih ljudi koji pokušavaju da uzmu kredit sa namerom da ga nikad ne vrate, podsetio je Đukić.

"Država mora da uredi takav milje, u kome moraju nastupiti drakonske kazne za svakog onog ko neuredno servisira svoje obaveze, od onog ko plaća komunalne takse do dužnika koji vraća kredit", rekao je Đukić.

Ključna terapija za NPL-ove, koja znači stvaranje kvalitetnog ambijenta i izbegavanje hazardnog morala na tržištu, je da akcionari dokapitalizuju banku i ona će tada opstati na tržištu, rekao je Đukić.

Druga mogućnost je da akcionari prodaju takvu banku, što se već i dešavalo u Srbiji, jer su znali kolike su gubitke pretrpeli, kazao je on i podsetio da to državu nije ništa koštalo, niti je bankarsko tržište bilo ugroženo.