Makedonija od vrha bede do ulagača

Tako je početkom godine londonski Ekonomist je pisao da je Makedonija upravo zbog nezaposlenosti i inflaciji na vrhu bede.

"Makedonija će možda zapamtiti Kiru Gligorova po lepom, ali je zemlja u haosu. Ona je na vrhu bede, koja je kombinacija dva jaka pokazatelja ekonomske tamnice - nezaposlenosti i inflacije", navodi se u tekstu britanskog lista. Svakodnevno prebiranje po novčaniku za građane je mnogo veći problem od aktuelnih političkih dešavanja.

Prema statističkim podacima, u Makedoniji u februaru platu nije primilo 2,7 odsto zaposlenih.

"Prosečna plata nam je mala, oko 300 i nešto evra, socijalni standard nije kao što treba, zdravstvo i to" , kaže građanin Skoplja.

Jedna od studentkinja ističe da bi država morala više da uradi po pitanju finansija kako bi studenti imali veće privilegije.

U Ministarstvu ekonomije nadaju se stranim investicijama, pre svega u oblasti rudarstva.

"Makedonija aktivno radi na poboljšanju poslovne klime u zemlji i na promociji zemlje kao atraktivne destinacije za investicije, regionu ali i šire - u Turskoj, Indiji, maleziji, Singapuru. Sad putujemo u Kinu, a zatim i u Italiju i Francusku. Mi imamo najniže poreze u regionu, a investitorima je važno da imate male namete, jeftinu ranu snagu i ljude koji žele da rade" , kaže ministar ekonomije Makedonije Valjon Saračin.

Inače, pre nešto više od mesec dana na Ohridu je boravio i najbogatiji čovek na svetu Karlos Slim koji je prisusustvovao konferenciji o informacionim tehnologijama.

Tada se spekulisalo da je Slim zainteresovan da ulaže u makedonski rudnik železa Tajmište u okolini Kičeva.

Međutim, pojavile su se informacije da je najbogatiji čovek na svetu zainteresovan da gradi hidroelektrane na Vardaru.

Nedavno je najavljeno i da će makedonska fabrika “Mikrosam” iz Prilepa uskoro će početi proizvodnju delova za nove ruske komercijalne avione.

Kako se tvrdi, ova fabrika je u pregovorima sa drugim aviokompanijama, među kojima su i “Boing” i “Erbas”.

S druge strane, po rečima stručnjaka strani kapital slabo pristiže, a situaciju dodatno otežavaju tenzije u zemlji.

"Mi ne možemo na bazi najave da očekujemo velika investiciona ulaganja u skorijoj budućnosti. Možda, ne znam... Potrebno je i to očekujemo, i to bi moglo da da rezultate, ali ne u vreme kada počinje i bezbednosna situacija u zemlji postaje klimava. Na jednoj strani kapital je plašljiv, ne dolazi u vreme kada počinju bezbednosti aspekti zemlje su na nekoj drugoj ravnici" , kaže Miroljub Šukarov, profesor ekonomije i nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju.

Skoplje je danas i veliko gradilište, a spomenici posvećeni istorijskim ličnostima iz različitih epoha niču na sve strane.

U senci političkih tenzija i ekonomskih problema, ovde se sprovodi projekat Skoplje 2014, koji za cilj ima, kako sami Makedonci kažu - da podigne nacionalnu svest. Na ovom prostoru koji obuhvata oko 200 kvadratnih metara niklo je čak 9 spomenika.

Centar makedonske prestonice imaće više od 30 spomenika i tri nova mosta preko Vardara, na kojima će stajati 58 kipova.