Koliko košta pobeda na izborima

Marko Blagojević iz Cesida kaže da osrednja kampanja košta nekoliko miliona evra, a kvalitetnija i iznad 10.

Novi sistem raspodele novca iz budžeta za kampanju (0,1 odsto rashoda) praktično će udvostručiti „državni poklon“ strankama. Procenjuje se da će na to iz budžeta za narednu godinu otići osam miliona evra.

U prvoj fazi pred izbore petina sume (oko 1,6 miliona evra) biće ravnomerno podeljena svim učesnicima izborne trke, što je start koji verovatno neće preći 150.000 evra. Ostatak se posle izbora deli u zavisnosti od rezultata. Za parče vredno dva miliona evra potrebno je dobaciti do 30 odsto glasova, a puki prelazak cenzusa od pet odsto "vredi“ tek 200.000 evra. Koliko god se upirale da u izveštajima dokažu da su potrošile taman onoliko koliko su dobile od države i darodavaca, partijama retko ko može da poveruje da će u predstojećoj izbornoj trci za ubeđivanje birača potrošiti manje od tri ili četiri miliona evra, a one koje imaju pobedničke ambicije čak i više od 10 miliona evra.

Ubedljivo najizdašnije parče tog kolača "poješće“ svakako televizije, jer se televizijski sekundi papreno naplaćuju - čak i do 200 evra na nacionalnim frekvencijama u udarnim terminima!

Ukoliko poverujemo izveštaju podnetom Republičkoj izbornoj komisiji posle parlamentarnih izbora maja 2008, Demokratska stranka će svoj izborni spot, ukoliko ponovi istu strategiju, samo na RTS-u emitovati 247 puta i za to će morati da kupi 8.464 sekunde, što košta više od milion evra. Ova stranka je prijavila da je na celokupnu televizijsku promociju pre četiri godine "spiskala“ više od 1,5 miliona evra, SPS oko 820.000, DSS-NS 650.000, LDP 450.000 evra, a ostali znatno manje.

Zbog dosadašnje traljave kontrole i nepotpunih izveštaja, teško je poverovati da su ukupni troškovi prijavljeni posle tih izbora bili osam miliona evra, koliko su stranke priznale da su potrošile.

Računa se da se za samo jednu udarnu bilbord-kampanju mora uložiti bar 30.000 evra, pošto sedmodnevni "kartonski“ osmeh političara na udarnim gradskim lokacijama košta i do 550 evra. Da ni lepljenje plakata nije jeftina rabota, pokazuju finansijski izveštaji sa prošlih izbora, prema kojima su stranke za to sa svog bankovnog računa „odlepile“ čak milion evra.

Svaka šarena izborna konvencija izbija i do 25.000 evra, koliko košta "šepurenje“ u Beogradskoj aren“, odnosno 8.000 evra u prestoničkom Centru Sava.

Osim spotova, plakata, novinskih oglasa i drugih vidljivih formi slanja političkih poruka, izborni štabovi kupuju i takozvane konsalting usluge, i to od medijskih stručnjaka, istraživačkih agencija, lobista i drugi korisnih propagandista. Takvi specijalni aranžmani, pretpostavlja se, ne koštaju manje od 50.000 evra mesečno i zbog delikatnosti posla spadaju u najčuvanije poslovne tajne.

Operativni direktor Cesida Marko Blagojević konstatuje da računica kojom bi se došlo do cene koštanja predstojeće kampanje liči na jednačinu sa mnogo nepoznatih, a sve to zbog totalno zamagljenih tokova novca koje stranke troše. On kaže da kampanje u Srbiji moraju da koštaju više od miliona evra, a kvalitetnije i iznad 10.

"Međutim, mi niti znamo koliko stranke dobijaju niti koliko troše. Transparentnost toka novca partija obezbediće tek primena novog zakona o finansiranju stranaka i efekte ćemo znati posle narednih izbora", kaže Blagojević.

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić procenjuje da čak i mala partija ne može da stupi u izbornu trku bez milion evra.

"Do sada se nisu prijavljivali svi troškovi, ali novi zakonski propisi primoraće stranke da ih poštuju ili da veštije prikriju rashode koje žele da taje od javnosti. Efekte te strože kontrole videćemo tek posle sledećih izbora", objašnjava naš sagovornik.