Gadafi hoće srpske graditelje

Posao izgradnje vojne bolnice u Libiji koju bi gradili građevinci iz Srbije bio bi pun pogodak za pokretanje domaće operative.

Na poslu koji bi trajao oko godinu i po dana radilo bi oko 1.500 stručnih ljudi, uposlila bi se preduzeća poput „Energoprojekta“ i „Ratka Mitrovića“ i ostvario bi se promet od nekoliko stotina miliona dolara.

Trodnevna poseta ministra odbrane Dragana Šutanovca Libiji mogla bi da rezultira ugovorom koji podrazumeva izgradnju vojnih objekata, poput vojne bolnice. Ideja da se u Libiji gradi objekat nalik na beogradsku Vojnomedicinsku akademiju datira još iz vremena kad je Gadafi boravio u Beogradu i u obilasku kompleksa VMA dogovarao da ista takva bolnica bude izgrađena u Libiji. Posetom ministra odbrane priča o izgradnji se ponovo aktuelizovala, a njoj su se najviše obradovali građevinci koji trenutno nemaju posla. "Prva i osnovna dobit ovog posla jeste to da bi se pokrenula građevinska industrija i konačno bi počeli nešto veliko da radimo i u inostranstvu. Takođe, ovim bi domaća preduzeća dobila reference, pa bi izgradnjom ovog kapitalnog inostranog objekta sledeće tri godine mogla da konkurišu za izgradnju velikih svetskih projekata, što je veoma značajno. Sigurno bi kroz gradilište prošlo oko 1.500 visokostručnih ljudi, plus fizički radnici, koji mogu biti i Libijci. To bi bio odličan posao, promet bi bio nekoliko stotina miliona dolara. Mi već imamo spreman projekat našeg VMA, imamo ljude koji su to osamdesetih godina gradili, a već sutra sa poslom mogu da krenu preduzeća poput Ratka Mitrovića i Energoprojekta",objašnjava Goran Rodić, sekretar Odbora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Srbije.

Sedamdesetih i osamdesetih godina bila je praksa da domaća preduzeća grade kapitalne projekte u Iranu, Iraku, Libiji, a nakon toga dobiju da grade još deset manjih objekata, poput hotela, nadvožnjaka, restorana, stambenih i poslovnih centara.

"Brzo možemo da prilagodimo naše poslove prema zakonima Libije i čim krenemo sa gradnjom vojne bolnice, garantujem da ćemo ugovoriti još nekoliko poslova. Najmanji problem je oprema, to će se vrlo brzo kupiti. Naši stručni ljudi su izuzetno cenjeni u inostranstvu, i to je na Bliskom istoku poznato, a paradoks je da u Srbiji grade stranci. Bez ikakvih problema možemo da organizujemo gradilište, projektanti da krenu sa poslom, stručni ljudi koji će da izvedu objekat, medicinsku opremu ćemo isporučivati u dogovoru sa proizvođačem i u zavisnosti od želje Libijaca i nećemo imati ni najmanji problem. Mi smo radili na mnogo većim projektima, trenutno smo na inostranom tržištu manje zastupljeni, ali neki nisu ni svesni šta mi sve možemo da izgradimo", ističe Rodić.

Osim državnih preduzeća, privatne građevinske firme, kao što su „Motera“, „Deneza“, „Napred“, u procesu privatizacije nasledile su veoma stručan kadar i dobru mehanizaciju, pa nije isključeno da se za ovaj posao osnuje i konzorcijum srpskih firmi.

"Ovim poslom bi se modernizovala oprema, a mladi inženjeri bi dobili zlata vredno iskustvo, upoznavali bi se sa svetskim standardima, dok bi iskusniji majstori mogli da obučavaju Libijce, a zauzvrat bi dobili jeftiniju radnu snagu", dodaje Rodić.