Anita Mančić: ''Repertoar me je naterao da ne budem zainteresovana za neke uloge''

Atelje 212, Jugoslovensko dramsko pozorište, Narodno pozorište, Beogradsko dramsko pozorište, Zvezdara teatar, Pozorište Boško Buha - to su samo neke od adresa na kojima je naša slavna glumica Anita Mančić sa publikom nesebično delila emocije, strahove, ljubav, radost svojih uloga.

Ona je jedna od onih glumica koja može da se pohvali da ima i televizijsku i pozorišnu publiku koja bez daha posmatra svaku njenu ulogu. Lutke su joj bile dosadne, više je volela da provodi vreme sa dečacima nego da se igra sa devojčicama.

U pubertetu su do izražaja došle razlike među dečacima i devojčicama, pa je oblačila široku odeću kako bi to sakrila. Iako je imala želju da upiše hidrograđevinu ili arhitekturu, odlučuje je ipak da ode na prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti koji je bio nekoliko dana pre prijemnog na Građevini.

Otišla je na polaganje, prošla u drugi krug i 1986. godine zajedno s Nikolom Kojom, Uliksom Fehmiuom i Vjerom Mujović postala studentkinja glume u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

Još kao studentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti počela je da glumi u beogradskim pozorištima. Sa 23 godine postala je stalna članica ansambla ‘’Ateljea 212“

Igrala je sa najvećim imenima glumačkim legendama, sa Petrom Božovićem, Petrom Kraljem, Mirom Stupicom, Mirom Banjac, Oliverom Marković, Mikijem Manojlovićem, Ljubom Tadićem... U intervjuu za Večernje novosti opisala je svoje iskustvo sa njima, ljudima kojima se i oni divi ‘’Posmatrate to neko čudo koje je ispred vas, koliko vi imate kapaciteta to da prepoznate, a koliko toga pripada Bogu. Onda razmišljate zbog čega su oni tako posebni, a zbog čega ste vi tako limitirani, i zbog čega želimo da budemo posebni kao oni."

Oni su toliko divni da vi uvek pomislite da ste blizu. Volela bih da svako od nas ko stane pored ljudi kojima se iskreno divi, kaže - ja pojma nemam šta se ispred mene nalazi, ovo je čudo koje se dobija rođenjem. A oni su do te mere veliki i fantastični da vi u trenutku pomislite da možete što i oni. E pa, ne možete!’’

Spada u red omiljenih glumica današnjice, a iza nje su brojne velike uloge u filmovima i TV serijama, poput onih u "Kolubarskoj bici", "Bulevaru revolucije", "Gorila se kupa u podne", "Porodičnom blagu", "Ulici lipa"...

Devedesetih godina Anita Mančić je dobila ulogu u francuskom filmu ''Pismo za nju", reditelja Romana Gupila, međutim tog trenutka producenti nisu želeli srpsku glumicu, pa se Anita vratila kući. ''Dok je trajao rat u Bosni, u Francuskoj je bila velika antisrpska propaganda. Film je odlično prošao, pa su mnogi reditelji želeli da me angažuju. Dobila sam pozive za tri filma u kojima je trebalo da igram glavne uloge. Šta da kažem, da su u pitanju bile neke manje uloge, verovatno bih i prošla, ali u to vreme u Parizu Srpkinja glavnu ulogu nije mogla da dobije'', rekla je za Blic.

Bila je i docent Fakulteta dramskih umetnosti. Osam godina je bila profesor na Akademiji umetnosti u Beogradu na smeru gluma i režija.

Prema njenim rečima, nije kruta osoba, u predstavama se otkriva, a kaže da nije preterano ni komunikativna osoba. "Moji stavovi se jasno vide u mojim ulogama. Nemam drugi način da ih iskažem, nemam govornički dar, nisam bučna, volim ljude i oni vole mene, ali nisam baš komunikativna. Predstavama sam se i otkrivala i prikrivala. Drugačije ne volim da govorim o sebi", rekla je za Vreme.

Kako je tada rekla, repertoar je naterao da ne bude zainteresovana za neke uloge i da je sigurna da će zbog toga propatiti. ''Niti se uvek prave takve uloge niti se stalno nude, a ni ja sama nisam rođena za svaku od njih, pa ću verovatno morati o tome da porazgovaram sa samom sobom’’, rekla je tada glumica.

Piše Sanja Ćulibrk