Arhitekta koji stoji iza lepih zgrada Beograda

Mnogi strani turisti oduševljeni su arhitekturom starog Beograda. Dobar deo tih prepoznatljivih građevina osmislio je arhitekta Miladin Prljević. Njegova ćerka Vera Prljević kaže da je odmah po oslobođenju, njen otac odredio i prve normative za građevinarstvo u Jugoslaviji.

"Ja bar mislim da svaka ulica u Beogradu bar jednu zgradu ima njegovu. Neke su i porušene 44. godine", tvrdi Vera Prljević, ćerka arhitekte Miladina Prljevića.

Kako bi od zaborava otrgao ljude koji su osmislili neke od građevinskih simbola Beograda i drugih gradova širom Jugoslavije, Ivan R. Marković istoričar umetnosti priredio je izložbu posvećenu arhitekti Miladinu Prljevića. Izložba je otvorena svakog dana od 8 do 15 sati.

Čast da prvi vide taj stvaralački opus imali su Užičani i to sa dobrim razlogom kaže direktorka Istorijskog arhiva Vesna Prljević, direktorka Istorijskog arhiva Užice

"Arhitekta je rođen u Užicu 1899. godine, ali je Gimnaziju maturirao u Skoplju, a Tehnički fakultet je završio u Beogradu. Jedno vreme je i sam predavao u Tehničkoj školi i bavio se pedagoškim radom", objašnjava ona.

Međutim, najveći deo svoje karijere je posvetio projektovanju. Palata Albanija, vile na Dedinju i srcu Beograda, kao i mnoštvo stambenih višespratnica i poslovnih objekata, samo su deo bogatog opusa arhitekte Miladina Prljevića. Izložbom je obuhvaćen samo deo njegovih projekata, dok se najveći broj nalazi u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.

Od 1930. do početka rata projektovao je više od 150 objekata, od čega je 68 izgrađeno. Njegova ćerka Vera, koja je rođena i živi u Beogradu, kaže da je rat zaustavio izgradnju još jedne građevine koja bi sigurno bila simbol prestonice - Institut Nikola Tesla.

"To smatram veoma bitnim, jer je u to vreme i Nikola Tesla, naš naučnik bio u Beogradu", tvrdi ona. "Ja verujem da je on morao da ima kontakt u vezi projekta izvođenja tog Instituta. On je trebalo na Malom Tašmajdanu da se izgradi. I počeli su temelji, već prva ploča je data i bombardovanjem Beograda je prestalo i više je nema".

Osim što je projektovao, arhitekta Miladin Prljević bavio se i naučnim radom. Tako je još pre šest decenija istraživao energetsku efikasnost, kroz izolacione materijale i sistem gradnje, pitanja koja su poslednjih godina prisutna u savremenoj arhitekturi.