Pare nisu problem. Para nema.

To što će u 2013. godini za kulturu kod nas biti izdvojeno manje od jednog procenta državnog budžeta nije za pohvalu, ali to nije najveći problem kulturne zajednice u Srbiji.

Izvor: B92 Beograd
Podeli

Ovo je samo jedan od zaključaka javne debate „Kako preko 0,62% - Kultura, strategija i preduzetništvo“ koja je 4. decembra održana u Kulturnom centru Grad. Pokrenuta spornim budžetom za kulturu odobrenim za narednu godinu, debata je otvorila pitanja preduzetništva u kulturi, nedostatka publike, prekinutih veza između obrazovanja i kulture...

„Nije problem u budžetu od 0,62 posto, to svakako nije veliki novac. Međutim, mi sada imamo veće probleme. Obrazovanje je apsolutni problem“, kazala je Mia David, v.d. direktora Kulturnog centra Beograda. Prema njenim rečima u kulturi trenutno vlada borba za svakog pojedinačnog čoveka, jer je publike sve manje i manje, a čini se da do brojnih najavljivnih reformi nećemo stići.

PROČITAJTE: Srbija ima najmanje para za kulturu

Sa njom je delimično saglasan i direktor KC Grad Dejan Ubović koji smatra da malo povećanje spornog procenta neće doneti značajne promene, već da je potrebna reforma celog sistema.

„Problem u svim sektorima je diskonekcija od publike, ali i diskonekcija kulture i obrazovanja“, navodi Ubović, kritikujući institucije kulture koje se finansiraju od strane države jer ih unapred obezbeđena sredstva veoma često umrtvljuju.

Da je nedostatak obrazovanja jedan od glavnih problema u ovom slučaju tvrdi i bivša ministarka kulture Nada Popović Perišić, vlasnica Fakulteta za medije u komunikaciju. Taj problem dovoljno slikovito predstavlja činjenica da su brojne umetničke sekcije u školama ugašene, navodi ona, dok su uvedeni predmeti kao što su veronauka i građansko obrazovanje.

Para ipak ima?

Nešto drugačije viđenje, prema kojem para ipak ima, ponudila je ekonomistkinja Mirjana Šakić, koja u okviru Erste banke koordinira brojnim programom namenjenim razvoju ideja. „Novac najčešće nije problem jer ga ima, ali je najveći problem nepostojanje preduzetničke kulture i duha“, smatra Šakić dodajući da su tri ključna prideva koja karakterišu ljude u preduzetništvu: ideja, hrabrost i rizik.

Perišić je problematizovala i pojam preduzetništva u kulturi ali i finansiranja od strane države, tvrdeći da se na konkursima često novac deli na bezbroj manjih projekata, dok bi možda pametnije bilo da se finansijski značajno podrži nekoliko kvalitetnih i kapitalnih projekata na godišnjem nivou, koji će biti odraz kulturne politike zemlje.

Preduzetnik Saša Radulović nadovezao se na tu priču, otvarajući novi problem – ko sprovodi selekciju u finansiranju i na koji način. On smatra da država neproizvodi kulturu već da bi trebalo samo da stvara okvir za kulturno delovanje.

Radulović je u svom uvodnom delu naveo Beogradsku filharmoniju i Ivana Tasovca, kao pozitivan primer preduzetništva u kulturi, dodajući kasnije da država nije ta koja bi trebalo da proizvodi kulturu, već da stvara okvire za njeno razvijanje.

PROĆITAJTE: Za kulturu ostaju samo mrvice

Međutim, preduzetnički duh kod nas nije poželjan, smatra Aleksandar Brkić, doktorant na programu Menadžment umetnosti i medija (FDU). „Preduzetnički duh podrazumeva promene, a institucije kulture na to ne pristaju“, smatra on.

Osim Filharmonije, kao pozitvne primere on navodi i projekat Pesničenje, koji je dokazao da dobra ideja uz učešće publike može da se samoodržava, ali i često kritikovano nalazište Viminacijum, koje uprko se uprkos kritikama na račun vođenja projekta, razvija sve više. Domaća kulturna scena mogla bi da se ugleda i na Hrvatsku, gde je umrežavanje kulturnih delatnika i umetnika u mrežu nezavisnu od države dovelo do formiranja zasebnog fonda iz kojeg mogu da se finansiraju određeni projekti.

„Za reformu nikada nećemo biti spremni“, kazala je Mia David, dodajući da su smanjenja zaposlenih u kulturi nepopularna pitanja, ali da i o tome treba razmišljati. „Pitanje je da li mi čuvamo kulturni model ili broj zaposlenih u institucijama kulture?“

Još jedan pozitivan primer, ali i oličenje nezavisnosti od države, predstavlja projekat „Nova iskra“. Ovaj „dizajn inkubatora“ narednih dana počeće sa radom, a iza njega stoji Marko Radenković, koji je tokom svog izlaganja kazao da su oni odbili pomoć Ministarstva kulture.

„Kada smo shvatili da je novac koji smo dobili od njih svega jedan posto našeg budžeta, zahvalili smo im se i nastavili smo sami“, izjavio je on konstatujući da je u kulturnom preduzetništvu najvažnija nezavnisnost.

PROČITAJTE: Ko još troši novac na kulturu?

Iako je podnaslov debate „Kultura, strategija i preduzetništvo“, čini se da, bar kada je reč o strategiji, Srbija će čekati još neko vreme, smatra Nemanja Čabrić, koordinator Balkanske inicijative za kulturnu saradnju, razmenu i razvoj (BICCED). Na osnovu brojnih istraživanja u kojima je učestvovao, a tiču se kulturne politike u Srbiji, Čabrić navodi da dodatni problem predstavlja zakonska regulativa. Zakoni koji postoje – ne poštuju se, a tu je i veliki broj propisa koji bi mogli da urede oblasti kulture, ali na koje se već duže vreme čeka.

Među takvim oblastima su i autorska prava, o čemu će biti reči 12. decembra u KC Grad, na sledećoj zakazanoj debati. Ove razgovore koji će trajati tokom celog meseca organizuju Academica i Kulturni centar “Grad”, u okviru projekta “Strategija i implementacija sistema kontinuiranog profesionalnog razvoja u kulturi”, koji je podržan programom UNESCO-a.

Foto: adamr/FreeDigitalPhotos.net

Ostalo

Zadužbinarski duh ipak opstaje

Zadužbinarstvo u Srbiji postoji više od osam vekova. U našem narodu malo je istorijskih perioda koje nisu odlikovali vizionari koji su svoj ugled ili imetak zaveštali potomstvu. Reč je o dragocenom obliku individualne kulturne inicijative da se ljudima, narodu i zemlji – aktom slobodne volje – ostavi neko dobro koje će dobru služiti, piše Politika.

Ostalo nedelja 30.12. 14:31 Komentara: 1

Srbija: Gde za Novu besplatno?

Tradicionalni doček Nove godine i ovog 31. decembra biće organizovan na gradskim trgovima širom Srbije, a uz skromija izdvajanja lokalnih samouprava, nastupaće uglavnom domaći pevači i rok grupe, dok će u ponoć gradovi biti obasjani vatrometom.

Ostalo subota 29.12. 10:04 Komentara: 10

Mesto koje volim: Beogradska kapija

Banca Intesa, Ministarstvo kulture i informisanja, Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i Grad Novi Sad potpisali su Protokol o saradnji kojim je definisana realizacija projekta obnove Beogradske kapije na Petrovaradinskoj tvrđavi, jednog od tri pobednika na javnom konkursu koji je Banca Intesa sprovela u okviru projekta društvene odgovornosti „Mesto koje volim“.

Ostalo petak 28.12. 10:50 Komentara: 0

Počinje obnova "Ćuprije na Drini"

U aprilu 2013. godine u Višegradu će početi radovi na rekonstrukciji mosta Mehmed-paše Sokolovića. Ćuprija na Drini, ovekovečena u remek-delu Ive Andrića, izgrađena je 1577. godine. Tokom vekova, most je više puta bio oštećen i obnavljan...

Ostalo petak 28.12. 09:41 Komentara: 2

Ulica otvorenog srca i u Savamali

Deo tradicionalne beogradske manifestacije "Ulica otvorenog srca", ove godine biće i opština Savski venac, koja će u Savamali organizovati novogodišnji program pod nazivom "Savamala otvorenog srca".

Ostalo četvrtak 27.12. 17:45 Komentara: 1

Prodajni Foto-sajam u “Artgetu“

U Beogradu, u galeriji “Artget“, do 28. decembra otvoren je prodajni sajam fotografija poznatih domaćih umetnika. Deo novca od prodaje izloženih fotografija namenjen je akciji „Bitka za porodilišta“.

Ostalo četvrtak 27.12. 13:18 Komentara: 0
strana 1 od 25 idi na stranu