Pare nisu problem. Para nema.

Ovo je samo jedan od zaključaka javne debate „Kako preko 0,62% - Kultura, strategija i preduzetništvo“ koja je 4. decembra održana u Kulturnom centru Grad. Pokrenuta spornim budžetom za kulturu odobrenim za narednu godinu, debata je otvorila pitanja preduzetništva u kulturi, nedostatka publike, prekinutih veza između obrazovanja i kulture...

„Nije problem u budžetu od 0,62 posto, to svakako nije veliki novac. Međutim, mi sada imamo veće probleme. Obrazovanje je apsolutni problem“, kazala je Mia David, v.d. direktora Kulturnog centra Beograda. Prema njenim rečima u kulturi trenutno vlada borba za svakog pojedinačnog čoveka, jer je publike sve manje i manje, a čini se da do brojnih najavljivnih reformi nećemo stići.

PROČITAJTE: Srbija ima najmanje para za kulturu

Sa njom je delimično saglasan i direktor KC Grad Dejan Ubović koji smatra da malo povećanje spornog procenta neće doneti značajne promene, već da je potrebna reforma celog sistema.

„Problem u svim sektorima je diskonekcija od publike, ali i diskonekcija kulture i obrazovanja“, navodi Ubović, kritikujući institucije kulture koje se finansiraju od strane države jer ih unapred obezbeđena sredstva veoma često umrtvljuju.

Da je nedostatak obrazovanja jedan od glavnih problema u ovom slučaju tvrdi i bivša ministarka kulture Nada Popović Perišić, vlasnica Fakulteta za medije u komunikaciju. Taj problem dovoljno slikovito predstavlja činjenica da su brojne umetničke sekcije u školama ugašene, navodi ona, dok su uvedeni predmeti kao što su veronauka i građansko obrazovanje. Perišić je problematizovala i pojam preduzetništva u kulturi ali i finansiranja od strane države, tvrdeći da se na konkursima često novac deli na bezbroj manjih projekata, dok bi možda pametnije bilo da se finansijski značajno podrži nekoliko kvalitetnih i kapitalnih projekata na godišnjem nivou, koji će biti odraz kulturne politike zemlje.

Preduzetnik Saša Radulović nadovezao se na tu priču, otvarajući novi problem – ko sprovodi selekciju u finansiranju i na koji način. On smatra da država neproizvodi kulturu već da bi trebalo samo da stvara okvir za kulturno delovanje.

Radulović je u svom uvodnom delu naveo Beogradsku filharmoniju i Ivana Tasovca, kao pozitivan primer preduzetništva u kulturi, dodajući kasnije da država nije ta koja bi trebalo da proizvodi kulturu, već da stvara okvire za njeno razvijanje.

PROĆITAJTE: Za kulturu ostaju samo mrvice

Međutim, preduzetnički duh kod nas nije poželjan, smatra Aleksandar Brkić, doktorant na programu Menadžment umetnosti i medija (FDU). „Preduzetnički duh podrazumeva promene, a institucije kulture na to ne pristaju“, smatra on.

Osim Filharmonije, kao pozitvne primere on navodi i projekat Pesničenje, koji je dokazao da dobra ideja uz učešće publike može da se samoodržava, ali i često kritikovano nalazište Viminacijum, koje uprko se uprkos kritikama na račun vođenja projekta, razvija sve više. Domaća kulturna scena mogla bi da se ugleda i na Hrvatsku, gde je umrežavanje kulturnih delatnika i umetnika u mrežu nezavisnu od države dovelo do formiranja zasebnog fonda iz kojeg mogu da se finansiraju određeni projekti. Još jedan pozitivan primer, ali i oličenje nezavisnosti od države, predstavlja projekat „Nova iskra“. Ovaj „dizajn inkubatora“ narednih dana počeće sa radom, a iza njega stoji Marko Radenković, koji je tokom svog izlaganja kazao da su oni odbili pomoć Ministarstva kulture.

„Kada smo shvatili da je novac koji smo dobili od njih svega jedan posto našeg budžeta, zahvalili smo im se i nastavili smo sami“, izjavio je on konstatujući da je u kulturnom preduzetništvu najvažnija nezavnisnost.

PROČITAJTE: Ko još troši novac na kulturu?

Iako je podnaslov debate „Kultura, strategija i preduzetništvo“, čini se da, bar kada je reč o strategiji, Srbija će čekati još neko vreme, smatra Nemanja Čabrić, koordinator Balkanske inicijative za kulturnu saradnju, razmenu i razvoj (BICCED). Na osnovu brojnih istraživanja u kojima je učestvovao, a tiču se kulturne politike u Srbiji, Čabrić navodi da dodatni problem predstavlja zakonska regulativa. Zakoni koji postoje – ne poštuju se, a tu je i veliki broj propisa koji bi mogli da urede oblasti kulture, ali na koje se već duže vreme čeka.

Među takvim oblastima su i autorska prava, o čemu će biti reči 12. decembra u KC Grad, na sledećoj zakazanoj debati. Ove razgovore koji će trajati tokom celog meseca organizuju Academica i Kulturni centar “Grad”, u okviru projekta “Strategija i implementacija sistema kontinuiranog profesionalnog razvoja u kulturi”, koji je podržan programom UNESCO-a.

Foto: adamr/FreeDigitalPhotos.net