Peti oktobar koji je promenio istoriju

Teri Džouns, Džon Kliz, Majl Pejlin, Grejam Čepmen, Erik Ajdl i Teri Džilijam su se, kao vesnici nečeg novog, pojavili na malim ekranima i promenili način na koji se komedija shvata.

Prva epizoda Letećeg cirkusa Montija Pajtona emitovana je upravo 5.10.1969. godine, a od samog početka videlo se da će biti "Something completely different", što bi rekli u uvodnoj špici.

Volfgang Amadeus Mocart koji vodi TV emisiju, a u njoj najavljuje smrti slavnih ličnosti iz istorije, bizarne animacije... Montipajtonovci su izgledali kao da dolaze iz druge dimenzije.

Ogoljeni humor, nekada nazivan "britanski", nekad "suvi", a nekad "crni", često je bio karakterisan kao čudan, neshvatljiv ili besmislen. "Jedan od prvih skečeva bio je o ovcama koje se gnezde na drveću. Džon i Grejam su ga ponudili Frost riportu, a producent je rekao 'Ne ne, to je previše blesavo. Ne možemo to'. Sjajna stvar kod Pajtona je to što smo uvek imali mesto na kom možemo da iskoristimo materijal koji su drugi smatrali blesavim", rekao je Teri Džouns.

Još jedan Teri, samo ovog puta Džilijam, dao je zanimljiv uvid, koji bi mogao da nam pokaže jedan delić skečeva u nastanku.

"Uvek mi je bilo najteže to što nikada nisam mogao da objasnim šta tačno radim. Kad kod bih pokušao, svi su me gledali bledo. Možda sam zato i bio u najboljoj poziciji - svi ostali su jedni drugima pregledali i menjali sadržaje, ali moj materijal, pošto nisam umeo da ga objasnim, obično je ostajao netaknut". Nedugo nakon prve epizode, Leteći cirkus Montija Pajtona je stekao atribut "kultne" emisije.

"Nismo bili sigurni šta znači biti kultna emisija, ali činilo se da je Pajton bio dostupan ne previše širokom krugu ljudi - mogli su da ga shvate samo oni koji su imali određen intelektualni status, i to je trajalo prilično dugo", rekao je Majkl Pejlin.

Čini se, uprkos tome što je posle nekoliko epizoda serija postala popularna, da ipak nisu svi shvatali koliko je zapravo originalna i različita od svega ostalog. "Skoro sve vreme bili su duhoviti kao što misle da jesu", pisao je Dejli mejl 1969. godine

Serija se emitovala od 1969. do 1973. godine, a snimljene su sve ukupno 4 sezone, odnosno 45 epizoda. Monti Pajton i sveti gral (1975)

"Konačno! Još jedan film, potpuno drugačiji od nekih drugih filmova koji nisu baš isti kao što je ovaj. Nominovan je za 26 Oskara, 3 Brajana, Morin i 1 Serhija! Vraća bioskop 900 godina unazad!"

Ovo piše na posteru filma "Monti Pajton i Sveti gral", koji je ugledao svetlost dana 1975. godine, a ujedno i prvog pravog dugometražnog filma ekipe Letećeg cirkusa Montija Pajtona.

Radnja je dobro poznata - kralj Artur putuje nadugačko i naširoko zemljom, ne bi li pronašao vitezove koji će mu se pridružiti za okruglim stolom. Nakon nekog vremena i žurke u Kamelotu, Bog im se javi i pošalje ih u potragu za čuvenim svetim gralom.

Ajdl je tvrdio da su Teri Džilijam i Teri Džouns dobili poslove režisera iz jednog prostog razloga - jedini su bili zainteresovani da to rade. Bez obzira na to, bili su veoma temeljni - gotovo cela ekipa bila je iznervirana Džilijemovim ponašanjem dok je režirao.

Pošto je pravio animacije za emisiju, to je preneo i na film - tretirao je glumce kao da su lutkice, i stalno ih pomerao sve dok u centimetar nisu stajali tamo gde on želi. Džouns je, sa druge strane, bio više koncentrisan na komediju, nego na tehnikalije - zato su se i dogovorili da sve buduće filmove on režira.

Pajtonovci nisu imali veliki budžet za snimanje "Svetog grala". Zapravo, gotovo da uopšte nisu imali novca, pa su projekat uglavnom finansirali njihovi prijatelji.

Poznati bend Pink Flojd bio je među njima, pa su tako članovi veliki deo prihoda od albuma "The Dark Side of the Moon" prosledili filmu, a često su i propuštali probe kako bi išli da gledaju snimanje. Osim njih, bendovi Led cepelin i Dženezis su takođe doprineli budžetu.

"Štap i kanap" politiku možda i najbolje simbolizuje scena u filmu u kojoj, umesto da jašu konje, likovi udaraju dva kokosa jedan o drugi, imitirajući galop. Ovo je ubačeno iz praktičnih razloga - ekipa nije imala novac za prave konje. Žitije Brajanovo (1979)

Ovaj film inspirisan je Isusom Hristom i njegovim životom, a zaplet je baš ono što očekujemo od njih - seljački sin Brajan iz Nazareta je rođen u isto vreme kad i Isus, pa ga zato pogrešno proglase Mesijom.

Prvobitno, zamišljeno je bilo da Brajan bude trinaesti apostol i da propušta sve važne trenutke Hristovog života, ali su odustali od ovog koncepta.

Zanimljivo je, takođe, i da je ovaj film bio dugo zabranjen u nekim zemljama zbog "blasfemije", a pajtonovci su i ovo iskoristili za duhovitu promociju - u Švedskoj su ga reklamirali kao "Film koji je toliko smešan da je zabranjen u Norveškoj". Zabrana u Irskoj trajala je do 1987, a u jednom delu Velsa čak do 2009. godine.

I ovde je bilo problema sa budžetom. Film je trebalo da finansira poznati londonski studio Emi, ali su odustali u poslednjem trenutku, takođe zbog kontroverznog sadržaja i "blasfemije".

Tada im je u pomoć pritekao Pevač Bitlsa, Džordž Harison, koji je mislio da je ovo "možda i poslednja šansa da dobijemo još jedan film Montija Pajtona". On je, kako je sam rekao, založio svoju kuću i svoju zgradu u Londonu kako bi skupio neophodna četiri miliona funti.

Kada su ga pitali zašto je to uradio, Harison je samo rekao "Zato što hoću da gledam taj film".

Još jedna nezaboravna scena je završna - ona u kojoj čujemo pesmu "Always look on the Bright Side of Life". Erik Ajdl ju je snimio u svojoj hotelskoj sobi, i to namerno naglašavajući kokni akcenat. Još je mnogo zanimljivosti, kako u vezi sa filmom, tako i u vezi sa čitavom karijerom ovih šestorice velikana. Toliko su ljudi razveselili svojim skečevima, i toliko novih projekata i humorista inspirisali. Taj 5. oktobar 1969. je promenio istoriju komedije.

Njihov zaštitni znak zauvek biće neviđena doza originalnosti i duhovitosti, pristojno velika doza kritike društva, i kap nadrealnog. Zbog toga, ako vam neko kaže da ste "pajtonovski" nešto uradili - budite ponosni.