MC Milovan: "Gruvlend" misija

Laici su odjedared postali neviđeni eksperti trenutnog stanja u osveženom srpskom pop miljeu rasipajući okolo svu pamet ovog sveta. Eksperti su mudro ćutali dok ovi prethodni nisu prolajali pa sad ukrštaju koplja i premeravaju čiji je duži... Za sve to vreme publika se zabavlja, reklo bi se, kao nikad u poslednjih dvadesetak godina. Jeste, istina je da toliko dugo nismo imali zdravorazumski (ničim izavan) mejnstrim. Teško je poverovati da je (konačno) tlo, za takav smer razvoja (levo i desno od centra), postalo plodno. Grupa Zemlja Gruva deo je slagalice koja je svakim danom bogatija za neki detalj ili ozbiljniju nijansu.

Nasuprot pretencioznom nazivu edicije „Nova srpska scena“ iz čije se, preopširne ali nimalo inspirativne ili raznovrsne ponude moglo izdvojiti svega par suštinski zanimljivih sastava, eksplodirala je istinski produhovljena, sveža i kvalitetnim popom (pa onda rokom) inspirisana scena koja je konačno pomerila stvari sa mrtve tačke. Poseta prvom solo koncertu grupe Svi na pod! u Domu omladine pre nekoliko meseci demonstrilala je inicijalnu snagu manje pretenciozne, ali zato bitno nadahnutije „druge Nove srpske scene“. Bez reklame, adekvatne podrške „važnih“ RTV stanica i internet portala, video spota i izdanja, uz pomoć svega šest fantastičnih radijskih singlova Svi na pod! sakupili su oko 800 posetilaca što se sigurno decenijama unazad nije desilo na jednom debitantskom koncertu beogradskog benda.

Foto: Studio Aurora

Pogrešna procena ili nepozornost dela domaće kritike biva zatrpana zadivljujućim obrtima. Zemlja Gruva napravila je opštu pometnju singlom „Najlepše želje“. Zadivljujući vokali Constructe i Zoe Kidah prosto su ostavi redom bez daha. Traumatično snimanje albuma „WTF is Gruvlend“ rezultiralo je pločom koju konačno na srpskom, smislenom, razumljivom i komunikativnom možemo slušati od početka do karaja u klubu, kod kuće, na putu. Zagrižena andergraund populacija, i dalje obavijena velovima prošlosti, dugo se opirala dok je poslovni (da ne kažem) japi svet najpre odreagovao blagonaklono. Doduše imajući u vidu da ta publika muziku mahom doživlja prilično površno, možda takva vrsta „korporativne“ podrške i nije baš najbolji znak. Međutum, definitivno dobar znak za boljitak srpskog mejnstrima jeste da su i jedni i drugi, i over i andergraund ljubitelji, viđeni nedavno na jednom mestu-nezaboravnom festivalu Mikser.

Zemlju Gruva kroz razgovor predstaviće njihov producent i MC(faca!) Milovan.

B92: Pokušaj ukratko da nam prepričaš zapetljanu priču o nastanku Zemlje Gruva.
MC Milovan: Iz mog ugla priča o nastanku Zemlje Gruva je jednostavna i logična. Zoe Kida, Konstrakta, Šobaja i ja smo počeli da sarađujemo još početkom 21. veka u okviru banda MistakeMistake. Kroz dugogodišnju saradnju stvorili smo jedan specifičan odnos međusobne podrške u izražavanju individualnih senzibiliteta i talenata. Naše ambicije se nisu završavale samo na elektronskoj muzici, te mi krajem 2006. napuštamo MistakeMistake i počinjemo novo poglavlje eksperimentišući sa različitim muzičarima. Celu 2007. obeležile su džem seške svakog utorka u klubu Living Room, dok sam ja paralelno uspostavljao naš sadašnji Studio Gruvlend na Vračaru. Najzad krajem 2007. u našem novom studiju snimamo pesmu „Čudesni svetovi“ uz ogromnu pomoć naših drugara Petra i Ničea sa kojima oformljujemo Zemlju Gruva i prijavljujemo se na nacionalno takmičenje za pesmu Evrovizije 2008 a dalje već sve znate.



Članstvo Zemlje Gruva prošlo je kroz mnoge beogradske grupe i projekte. Koliko je to pomoglo ili odmoglo u formiranju benda i njegovog izraza?
Saradnja je definitivno pomogla, i to u suštinskom smislu. U prirodi svakog umetnika je traganje za svojim sopstvenim izrazom. Svaka saradnja donosi nova iskustva i na neki način proširuje vidike, što samom muzičaru pomaže da bolje sagleda sebe i jasnije odredi prema svojoj publici. Dozvolio bih sebi da kažem da to ne samo da je pomoglo bendu već je ta muzička „umreženost“ doprinela, kako mnogi danas ocenjuju, formiranju nove pop scene u Srbiji.

U prvom planu se svojim fantastičnim glasovima izdvajaju Zoe Kidah i Constructa, tvoje „prisustvo“ kao MC je evidentno ali je najizražajnije u producentskom delu posla. Koliko je za tebe taj deo posla nov, da li si do sada imao prilike da se iskažeš kao producent osim rada u Zemlji Gruva?
Moj producentski rad započeo je osnivanjem Zemlje Gruva, a u tom periodu sam, pored rada na našem albumu, radio i na nekoliko pesama sa Kojotovog prvog samostalnog albuma „What Next“ kao i na mnogim drugim projektima od kojih bih izdvojio pesme „Liberation Serbia“ (sa Kojotom i Vukašinom-Irie FM) i „Za Zemun“ (CYA, Bata Barata i Voodoo Popeye). Za mene je produkcija bila samo logičan nastavak dugogodišnjeg bavljenja muzikom, koje je počelo još jako davne 1991. godine mojim prvim javnim pojavljivanjem na u tadašnje vreme veoma aktivnoj sceni pozorišta Dadov.

Foto: Studio Aurora

Sam naziv grupe je interesantno rešenje koje spaja i podjedankao dobro zvuči kao srpsko-engleska kovanica. Međutim, oko Zemlje Gruva čini mi se da gradite čitavu „filozofiju“, kakvu?
Mi smo se poigravali sa pojmom „gruva“ na razne načine i na kraju došli do naše „Zemlje Gruva“ koju kada tumačiš kao srpsko-englesku kovanicu dobijaš „Gruvlend“, ali kada je tumačiš samo kroz srpske pojmove dobijaš zemlju koja „udara, drma ili se trese“, kao i naša draga matica. Ludilo je pospešila formulacija našeg studijskog basiste Miše-Bifteka, da je Zemlja Gruva ustvari „država u kojoj je glavni energent ruda Gruv“. Kad ima gruva, svi su srećni ali kad nema... Te smo mi oformili vladu Gruvlenda koja bi se bavila pitanjima gruva, što i radi svakog utorka u svojoj emisiji Radio Gruvlend na internet radiju NRBG.rs Tamo smo objavili svoju nezavisnost, uveli vize i pokušali da definišemo gruv što možete da čujete u podkastima naših emisija kako na sajtu www.nrbg.rs tako i na našem sajtu www.gruvlend.net

Muzika i stilovi zastupljeni na vašem debi albumu kreću se od klasičnog i raskošno aranžiranog popa preko elektro-brejk bita pa do afro ritmova koji se oslanjaju na veličine kao što je Femi Kuti...
Baš kao što pokušavamo da očuvamo individualnost svakog člana našeg kolektiva tako smo i u okviru albuma želeli da obuhvatimo što više žanrova muzike koji zaokupljaju našu pažnju. Mi smatramo da u toj raznolikosti ustvari leži sva lepota i muzike i življenja. Zato smo po malo pretenciozno ali u isto vreme i obavezujuće za svoj muzički žanr izabrali gruv. Pozitivnu muziku koja tera na pokret.



Specifičnost ovog albuma je i da je ceo na srpskom jeziku. Imajući u vidu pesme i bendove u kojima ste pre bili i bazično pevali na engleskom, ovo je poprilična promena koja prija. Da li je uistinu ovakvu muziku bilo teško prezentovati na srpskom?
Naravno da nije bilo tako jednostavno. Mi smo naše muzičke izraze postavili prvo na engleskom jeziku, što je i bilo prirodno sa obzirom na uzore i uticaje koje pratimo. Tek kada smo dobro utvrdili materju, počeli smo bojažljivo sa tekstovima na srpskom. Definitivno smo u samom finišu izrade našeg prvenca shvatili da bi najbolje bilo da svi tekstovi budu na srpskom. Do čega je došlo na insistiranje našeg u tom trenutku najsvežijeg člana kolektiva a sada CEO-a Gruvlenda Nesha. Datum izdavanja je bio pomeren dok se i ostatak pesama nije prepevao sa engleskog i ponovo usnimio na opšte zadovoljstvo.



Uspeh prvog zvaničnog singla, pesme „Najlepše želje“, bio je odličan i prilično neočekivan. Prodrmali ste mnoge muzičke „strukture“ i klanove. Uz „3 Poljupca“ (SevdahBaby i Shobaja) i „Bugi Vugi“ (grupe Svi na pod!) pesma je konačno nagovestila povratak kvalitetnog mejnstrima u Srbiju... ili je to samo varka?
Potpuno sam siguran da se ne radi o varci. Sve ljude koje si pobrojao poznajem vec dugi niz godina i znam da rade veoma ozbiljno i vredno na svemu ovome što se sad moze čuti i videti. O njihovom talentu mislim da je izlišno i govoriti. Internet i konstantno pojeftinjenje tehnologija daje šansu ovakvim ljudima da zaobiđu postojeća uska grla (kad to kažem mislim na predhodno pomenute strukture i klanove) i iskoriste svoj entuzijazam i vreme na stvaranje i promociju sopstvene muzike. Sa druge strane mislim da postoji pozitivna klima u medijima za promovisanje ovakvih ljudi, koja svakako proizilazi iz alarmantne situacije u mejnstrimu u Srbiji poslednjih decenija.

Neverovatno da niko iz Soko Štarka nije odreagovao angažujući vas za promovisanje njihovih nadaleko čuvenih čokoladica istog naziva, što bi bio svakako logičan potez. Možda vaš uspeh ipak predimenzionirao?
Možda i nisi... a jel znaš nekog u Soko Štarku?

Ko je sada na potezu? Izvođači, institucije, mediji...? U smislu prolongiranja ovako dobre atmosfere i umnožavanja ovakve vrste stvaralaca.
Mi smo i dalje na potezu!