Mazda MX-5 Open Race: II dan

Na svu sreću, dobili smo kompletnu trkačku opremu (kacige, kombinezone, nezapaljivi donji veš, patike i rukavice) koju smo morali obavezno da nosimo tokom vožnje.

Odlučili smo da prepodne provedemo ispitujući auto i upoznajući se sa stazom, pa da za večerom sednemo i da razradimo strategiju zamene vozača i dosipanja goriva.

Prvi je na stazu izašao rumunski kolega Dragan, koji je učestvovao u nacionalnom reli šampionatu što ga je činilo najiskusnijim među nama.

Kako mi je pod punom trkačkom opremom krv već bila obogaćena adrenalinom, ne sećam se koji sam tačno izašao na stazu, ali sećam se svih detalja sa vožnje.

Provlačenje kroz roll bar i smeštanje u trkačku kadicu zahteva savitljivost učitelja joge. Kada sam se izlomio do sedišta, vozač koji je upravo izašao iz auta pomogao mi je da zakopčam sigurnosni pojas jer zbog kacige koja ograničava pogled na dole, ne mogu da vidim kako to sam da uradim. Sledeće što radim je da ubacujem volan na svoje mesto i tražim dugme za podešavanje spoljnih retrovizora.

To dugme, naravno, ne postoji (profesionalna deformacija) već molim nekog iz ekipe da palcem gura ogledalo desnog retrovizora sve dok ne dođe u položaj koji mi odgovara.

Kada sve elemente podesite i kada maksimalno zategnete pojaseve tako da više nema mrdanja, ne preostaje ništa nego da opalite po gasu i izađete na stazu. Pitao sam se da li će mi se možda ugasiti auto pri otpuštanju trkačkog kvačila što će dalje dovesti do blamiranja pred timskim kolegama, ali to je bilo neosnovano. Kvačilo je veoma nežno i lako za kontrolu.

U boksu morate poštovati ograničenje brzine od 60km/h. Sve nestrpljive na izlasku iz boksa čeka čika za portabl radarom u ruci i tuži ih direktoru trke.

Staza je prilično brza, ima ogromna tri pravca na čijim krajevima su šikane. Vožnja trkačkog auta po trkačkoj stazi potpuno je spektakularna. Sedite jako nisko, upravljač vam je jako blizu tela, noge su vam prilično ispružene... bučno je i tvrdo.

Koncentracija vam se jako pojača, vid se izoštrava, ali na žalost vidno polje vam se sužava. U prvim trenucima, ono je veličine vetrobrana, ne veće. Sve ostalo izvan staze zanemarujete.

Svaki kamečić od kojeg je sačinjen asfalt trkališta izgleda vam kao da je veličine stene. Maksimalno ste fokusirani na idealnu putanju kroz krivinu i na to da vam je neko od drugih takmičara ne pokvari.

Mazda MX-5 mi se učinila jako nezahtevnom za brzu vožnju. Upravljenje je lagano, precizno i ne traži previše truda sa vozačeve strane. Odziv na blaga pomeranja upravljača je izvanredan i omogućava da tačno prođete onuda kuda ste naumili na način na koji ste želeli.

Kada jurite startno/ciljnim pravcem sa oko 160 km/h u četvrtom stepenu prenosa i treba da snažno kočite i prebacujete sve do druge brzine, po ovako klizavoj stazi može se dogoditi da zadnji deo auta postane nestabilan. To će se dogoditi ako kočite motorom za nijansu više nego što treba jer će se zbog snage motora zadnji točkovi usprotiviti sili trenja i okretaće se sporije nego što se auto zaista kreće.

Da bi se sa potpuno smirenim autom ušlo u krivinu, potrebno je jače se osloniti na papučicu kočnice i smiriti motor do recimo 3500 obrataja pa tek onda prebaciti u niži stepen.

Za uspešan prolazak kroz krivinu veoma je važno da ne odvalite prejak gas prerano. Tada će zadnji deo male Mazde pokušati da prestigne prednji i okrenućete se u mestu. Idealno je da kako izlazite iz krivine i kako polako sve više ispravljate volan, tako i dodajete gas.

Ova samokontrola posebno je važna u situacijama kada se jurite sa nekim. Čim popusti koncentracija i čim neko utiče na vaš tempo, ode vaše dobro vreme kruga.

Kad izađete iz krivine i pritisnete jako na gas, munjevito ćete ubrzavati sve do skoro 7000 obrtaja kada je vreme da se prebacuje u viši stepen prenosa. Prilikom naglog otpuštanja glasa iz auspuha će se začuti snažna eksplozija goriva koje nije uspelo da sagori u motoru. Svoj trening sam završio bez problema. Bio sam oduševljen trkačkim iskustvom po izlasku iz auta.

Kako su vremenski uslovi postajali sve gori do kvalifikacija, odlučili smo da rumunski relista vozi i kvalifikacionu rundu. To je značilo da će on sutradan startovati, a start je najrizčniji trenutak svake trke. Osvojili smo 23. startno mesto i bili smo zadovoljni.

Tokom večere skovali smo strategiju za trku i konstatovali da zbog neiskustva nema šanse da se plasiramo u prvih deset, a da će biti sjajno ako završimo oko 20. mesta i da je ključno da završimo trku.

Pročitajte kompletnu reportažu:

I dan: Dobrodošlica

II dan: Trening i kvalifikacije

III dan: Četvoročasovna trka izdržljivosti