Srbija je pobedila, ali reč "pobeda" je zabranjena: Bizarni razlog zašto danas slavimo primirje, a ne trijumf

Iako je Srbija iz Velikog rata izašla kao jedna od ključnih zemalja pobednica i podnela srazmerno najveće žrtve, zvanični naziv praznika krije duboke političke i istorijske razloge.

Evo ključnih zanimljivosti i razloga zašto se Srbija zvanično "primirila", a njena stopostotna pobeda se formalno ne pominje u nazivu samog praznika.

Zapadni front protiv Solunskog fronta

Dan primirja u Prvom svetskom ratu je državni praznik u Republici Srbiji koji se obeležava 11. novembra. Ovaj datum podseća na dan kada su, 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i tako okončale Prvi svetski rat. 

Kao državni praznik ovaj dan se u Srbiji obeležava od 2012. i od tada pa do danas traju rasprave da li je ispravno obeležavati Dan primirja ili je istorijski tačnije slaviti Dan pobede?

"Danas je Dan primirja koji važi za Zapadni front koji se od 1914-1918. prostirao od Baltičkog mora do Švajcarske. Istočni front je ugašen posle Oktobarske revolucije 1917. Solunski front, naš srpski front treba da se  slavi kao Dan pobede! Nisu se Bugari, a onda i Mađari primirili, nego su bežali kao zečevi posle proboja 15. septembra 1918. godine", smatra istoričar Dobrica Jovičić, prenosi "Istorijski zabavnik".

On dodaje da je takođe značajno i to što su se Nemci delimično odbranili. 

"Nijedan Englez, Francuz ni Amerikanac nije ušao u Nemačku. Zato to i jeste Dan primirja. Sa druge strane, Solunski front je probijen i Austrougarska, Nemačka i Bugarska su tamo poraženi", objašnjava Jovičić. 

Ovaj istoričar u prilog tvrdnji podseća i na naredbu vojvode Stepe Stepanovića posle kapitulacije Bugarske 29. septembra 1918. godine.

Ona je glasila: "Vrhovna komanda saopštava da je Bugarska ratifikovala konvenciju o prestanku neprijateljstva. Bugarska priznaje da je razbijena i razoružana, bačena je na zemlju. Naša vlada očekuje reč pravde za sva bugarska nedela. Otadžbina je na putu oslobođenja (...) Slava herojima Druge armije i zahvaljujemo se Bogu!".  

Shutterstock/Alex Linch

Takođe je interesantno da je Srbija ratovala i nakon potpisivanja primirja na Zapadnom frontu.

Naime, iako je Prvi svetski rat zvanično završen 11. novembra 1918. potpisivanjem primirja između Saveznika sa jedne strane i Nemačke sa druge, porazene strane u već čuvenom vagonu kraj Pariza. Međutim, u tom trenutku, ratovalo se još negde - između Kraljevine Srbije i Mađarske koja se otcepila od Austrije. 

Prva srpska armija vojvode Petra Bojovića, posle oslobođenja Niša, Smedereva, Beograda, Novog Sada "Srpske Atine", kreće prema Subotici i Segedinu. 

"Mađarska je posle samo dva dana shvatila da je nemoćna pred našom vojskom, pa šalje izaslanike u Beograd i oni pred načelnikom Vrhovne komande, vojvodom Mišićem potpisuju kapitaliciju", ističe Jovičić. 

Everett Collection/Shutterstock

Prvi svetski rat je tako trajao od napada Austrougarske na Srbiju do teškog poraza crno-žute imperije do 13. novembra 1918. i predaje Mađara vojsci Prve srpske armije. Kako su Saveznici dva dana ranije potpisali primirje procenjeno je da je bolje da i Srbija prihvati taj datum nego da obeležava praznik dva dana posle svih ostalih.

Potpisivanje primirja u železničkom vagonu u Kompijenu 11. novembra 1918. odnosilo se prvenstveno na Zapadni front. Na tom frontu, Nemci su se delimično odbranili – nijedan saveznički vojnik do tog trenutka nije kročio na teritoriju Nemačke, zbog čega je tamo reč o "primirju".

Sa druge strane, na Solunskom frontu, srpska vojska nije potpisala nikakvo primirje, već je ostvarila čistu vojnu pobedu. Bugarska i Austrougarska su kapitulirale pred naletom srpske armije, a neprijateljske trupe su naterane na panično povlačenje. Zato istoričari često naglašavaju da je Srbija imala puno pravo da ovaj dan nazove Danom pobede.

Everett Collection/Shutterstock

Žrtvovanje pobede zarad Jugoslavije

Najveći istorijski razlog zašto se pobeda Srbije nije decenijama pominjala, pa ni danas u nazivu praznika, jeste stvaranje Kraljevine SHS (potonje Jugoslavije) 1. decembra 1918. godine.

Kako bi se očuvao mir i izgradio zajednički identitet u novoj državi, srpski trijumf je svesno stavljen u drugi plan. Narodi koji su u ratu bili na poraženoj strani (Hrvati i Slovenci u sastavu Austrougarske) preko noći su postali deo države pobednice. Isticanje čiste srpske vojne pobede smatralo se politički neosetljivim prema novoj braći.

Skriveni simbol pobede na samom amblemu

Iako se pobeda ne pominje u nazivu, ona je sakrivena na zvaničnom amblemu praznika.

Pored cveta Natalijine ramonde, koji predstavlja ponovno rađanje Srbije iz pepela, u pozadini se nalazi zeleno-crna traka Albanske spomenice. Ova traka je na amblemu sklopljena u obliku slova "V" (Victory), što predstavlja međunarodni simbol za pobedu.

Shutterstock/Chepesch

Najskuplja pobeda u istoriji čovečanstva

Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila 1.247.435 ljudi, što je činilo čak 28% njenog celokupnog stanovništva. Procentualno, to je najveći gubitak koji je pretrpela bilo koja država u modernoj istoriji. Zbog tako strašne cene u ljudskim životima, termin „primirje“ i fokus na mir u svetu mnogima deluje prikladnije nego trijumfalno slavljenje pobede.

Kasno uvođenje praznika

Dok su Francuska i Velika Britanija ovaj dan neprekidno obeležavale, Srbija je Dan primirja kao zvanični državni praznik uvela tek 2012. godine. Preko 90 godina ovaj datum je bio gurnut u stranu zbog različitih političkih sistema (Kraljevina Jugoslavija, pa zatim socijalistička Jugoslavija) koji su imali svoje, drugačije praznike i heroje