Kemal Kiličdaroglu – čovek koji je opasna pretnja Erdoganu

Ko je zapravo Kemal Kiličdaroglu?

Turska opozicija je, nakon dužeg vremena, izgleda konačno pronašla odgovarajućeg protivkandidata predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu na predstojećim izborima. Reč je o predseniku Republikanske narodne stranke (CHP) Kemalu Kiličdarogluu koji bi trebalo da se kandiduje kao predstavnik opozicije na predsedničkim izborima zakazanim za 14. maj ove godine.

Pa ko je taj čovek koji bi trebalo da liši moći Erdogana, turskog lidera koji je na vlasti već duže od 20 godina?

"Birokrata godine"

Kemal Kiličdaroglu je rođen 1948. kao dete državnih službenika u jednom selu na istoku anadolskog vilajeta Tundželi. Potiče iz alavitske porodice. Alaviti su etničko-religijska manjina u Turskoj. Četvrto je od sedmoro dece i jedini u porodici koji je studirao.

EPA/EFE/ATEF SAFADI

U Ankari je diplomirao ekonomiju i finansije i 1971. se zaposlio kao referent u turskom Ministarstvu finansija. Karijeru u turskom upravnom aparatu gradio je korak po korak i 1992. je imenovan za direktora Uprave za socijalno osiguranje (SSK). Jedan finansijski časopis ga je 1994. proglasio za "birokratu godine". Kiličdaroglu je u penziji od 1999.

Oduvek je bio poznat kao pošten i pouzdan, što nisu baš uobičajene karakterne crte političara, posebne ne turskih. Kao birokrata se borio protiv korupcije. Zahvaljujući svom dugogodišnjem radu u sektoru osiguranja, navodno je stekao sposobnost "pronalaženja igle u plastu sena".

"U sobi punoj državnih akata, Kiličdaroglu može munjevito da pronađe nepravilnosti i korupciju", tvrdi jedan član CHP u razgovoru za DW. I dodaje: "Pritom ostati pošten nije samo vrlina, već i dužnost."

• Nova politička karijera

Kiličdaroglu je u javnosti stekao imidž kao birokrata koji se bori protiv korupcije. Njegova politička karijera započela je kada je na zahtev socijaldemokratsko-kemalističke stranke CHP pripremao jedan izveštaj o korupciji. Taj izveštaj je naišao na pozitivan odjek kod tadašnjeg predsednika stranke Deniza Bajkala i podstakao Kiličdaroglua da počne da se bavi politikom. Njegov prvi mandat u turskom parlamentu usledio je nakon izbora 2002. godine. Bilo je to vreme kada je aktuelni predsednik Erdogan stupio na vlast. Za zamenika predsednika poslaničke grupe CHP izabran je 2007. Počeo je više da se pojavljuje u medijima kada je objavio nekoliko dokaza o korupciji u zemlji. Njegova popularnost dodatno je porasla zbog verbalnih sukoba s više poslanika Erdoganove islamsko-konzervativne stranke AKP. Godine 2009. kandidovao se za gradonačelnika Istanbula, ali je izgubio od protivkandidata iz redova AKP.

• Predsednik stranke zahvaljujući skandalu

Kad je 2010. zbog jednog se*s-skandala dugogodišnji predsednik CHP Deniz Bajkal morao da napusti funkciju, Kiličdaroglu se kandidovao za mesto šefa stranke. Na stranačkom kongresu je dobio svih 1.189 važećih glasova. Iako je većina pristalica CHP podržala njegovu kandidaturu, popularnost mu je otada opadala. Stranačka baza i danas je podeljena kada je reč o Kiličdarogluu.

Na međunarodnom planu je postao poznat kad je 2017. pešice išao od Ankare do Istanbula. Na oko 420 kilometara dugačak put je sa svojim pristalicama krenuo u okviru protestne akcije "Marš pravde" s ciljem da se ukaže na sve češće represije od strane vlade AKP. Povod za marš koji je trajao 25 dana bila je zatvorska kazna za političara CHP i novinara Enisa Berberoglua.

• "Nikad se ne ljutim2

Kiličdaroglu, koji bi mogao da postane 13. predsednik Republike Turske, poznat je i po svojoj smirenosti. Jedan od njegovih nadimaka u javnosti je "Gandi-Kemal" – zbog njegove navodne karakterne sličnosti s Mahatmom Gandijem.

Jednom prilikom je u intervjuu izjavio kako se nikad "ne ljuti". Njegova supruga je to potvrdila rečima: "Prijatan je i veoma miran. Malo previše miran. Kemal nikada ne povisuje ton, nikad ne viče. S tim čovekom ne možete ni lepo da se posvađate. Ponekad me izluđuje što je tako miran", ispričala je Selvi Kiličdaroglu. Poslanik CHP i zamenik predsednika stranke Bulent Kušoglu poznaje Kiličdaroglua već godinama. Kaže da je raditi s njim jednostavno, ali u stvari teško. "Izrazito je strpljiv, odlučan, detaljan i uporan", dodaje Kušoglu u razgovoru za DW.

Osim toga, Kiličdaroglu važi za političara na kojeg je u političkoj istoriji Turske izvršeno najviše fizičkih napada ili atentata. Do sada je, između ostalog, preživeo oružani napad od strane kurdske milicije PKK, napad u parlamentu, kao i pokušaj bombaškog napada od strane terorističke organizacije "Islamska država" za vreme njegovog "Marša pravde".

• Najbolji kandidat?

Uprkos pozitivnom imidžu, Kiličdarogluu se u javnosti već godinama optužuje da nije dovoljno harizmatičan da bi bio prava alternativa Erdoganu. Njegova kandidatura dovela je do razdora u opozicionom savezu koji se sastoji od šest stranaka. CHP i pet drugih opozicionih partija već duže od godinu dana sarađuju kako bi povećali svoje šanse na izborima protiv Erdogana.

No, ta šestorka se zamalo pretvorila u petorku, jer je druga po veličini stranka, "Dobra partija" (Iyi Parti) zapretila da će napustiti koaliciju nakon što je postalo jasno da će Kiličdaroglu da se kandiduje. Predsednica te stranke Meral Aksener smatra da bi trebalo da se kandiduje "neko ko može da pobedi protiv Erdogana".

Nakon brojnih pregovora iza kulisa, strasti u šestorci očigledno su se smirile. Aksener sada izgleda ipak podržava Kiličdarogluovu kandidaturu. Kompromis je bio da bi, u slučaju pobede, gradonačelnici Ankare i Istanbula, Mansur Javas i Ekrem Imamoglu, trebalo da postanu "zamenici predsednika". Aksener je smatrala da su Javas i Imamoglu bolji izbor, jer uživaju veliku podršku u društvu.

Plan opozicije je sada da ta dvojica političara ojačaju Kiličdarogluovu kandidaturu. I ostalih pet stranačkih predsednika u okviru opozicione šestorke trebalo bi da bude imenovano za "zamenike predsednika". Turski Ustav inače predsedniku države dozvoljava imenovanje nebrojeno puno zamenica i zamenika.

A da li će to jedinstvo opozicije, nakon što je jednom bilo poljuljano, biti dovoljno za izbornu pobedu – znaće se u maju, nakon predsedničkih izbora.