Šapić: "Nisam uspeo da saznam koji su to tačno zahtevi opozicije" VIDEO

Potpredsednik SNS-a je naglasio i da vladajuća većina u Srbiji iskreno želi i spremna je za dogovor u kome bi svi bili zadovoljni ili najmanje nezadovoljni, a teško je do toga doći ako druga strana ne zna šta hoće.

On je danas gostujući na televiziji Prva rekao i da sem opštih mesta kao što su sloboda medija, sloboda izbornog procesa, nevršenje pritska na glasače, nije primetio konkretne zahteve opozicije koji su i uslov za konkretan dogovor u dijalogu kojem posreduju evroparlamentarci, dok je u onom drugom bez stranih posrednika već primetio izvestan konkretan napredak koji je već primetan u emisijama Javnog servisa i drugde kao deo postignutog dogovora. Šapić smatra da bi najbolje bilo da se jasno kaže čega to danas nema, a bilo ga je, pošto bez toga ne može da se zna šta konkretno treba da se promeni da bi došli u situaciju iz 2018. godine ili bilo koje druge prethodne godine kada nisu bojkotovani izbori, a po njemu, neke stvari su danas značajno promenjene na bolje nego što je to bilo ranjih godina.

"To naravno nije dovoljno i treba da se unapređuje i nakon narednih izbora kako bi u Srbiji i vlast i opozicija imali jednaku moucnost da sebe predstave građanima", smatra Šapić.

Potpredsednik SNS misli da bi trebalo početi od toga kako je Srbija došla u ovakvu situaciju da ima podeljene medije i da neko optužuje Javni servis za uređvačku politiku u kome nije promenjeno ni jedno kadrovsko rešenje za proteklih deset godina i više.

On je zato predložio da se postave standardi kada su mediji u pitanju, kako ih sutra ponovo ne bi menjali i naglasio da je potrebno definisati šta je to jedinica mere u profesionalnosti medija, pošto je to po opozicionim liderima Draganu Ðilasu i Vuku Jeermicu uređivačka politika televizije Nove S ili N1 sa čime ne može da se složi.

Šapić je rekao da bi on bojkotovao izbore ako bi se to nametnulo kako mera profesionalnosti, uz naglašavanje da ne misli i da je to uređivačka politika televizije Pink.

On je naglasio da SNS želi da razgovara i da se postave te potrebne jedinice mere, a ne da se, kako je rekao, menjaju u zavisnosti kako kome odgovara. Problem vidi i u insistiranju opozicije za sve više ustupaka, pošto se nakon očiglednih pomaka u vezi gostovanja u emisijama RTS-a postavljaju novi zahtevi i uslovi, a trebalo bi, po njemu, za početak dogovoriti i ostvariti ono što je minimalno potrebno da se izađe na izbore.

Šapić je rekao da SNS ne vidi problem da se nakon toga nastavi rad na daljoj demokratizaciji, pošto država u kojoj će da postoji samo jedna strana nikome nije potrebna.

"Dobro je da postoji alternativa za aktuelnu vlast i opozicija treba da ponudi nešto konkretno ,a ne da traže samo pojavljivanje na televiziji", naglasio je Šapić.

On je ponovio i da u postojećem dijalogu opozicija ne bi trebalo da uslovljava, a po njemu to je primetno i u komunikaciji sa evropskim posrednicima koje sada opozicioni lideri upozoravaju šta treba da rade,a da prvo nisu hteli da razgovaraju bez njih.

Po Šapiću je neprihvatljivo i da opozicija iznosi primedbe na sastav delegacije SNS u dijalogu koji se vodi, jer ti ljudi imaju legitimitet za taj posao, kao što ne bi bilo korektno i to SNS ne bi sebi dozvolila, da određuje ko će predstavljati politiku opozicije bez obzira što im se neki predstavnici ne dopadaju.

Potpredsednik SNS smatra da opozicija bez obzira da li je to dijalog uz posredovanje ili bez stranaca treba da izađe sa svojim zahtevima, a da vlast onda treba da odgovori, a ne da očekuju da njima vlast nudi nešto što bi oni procenjivali koliko ima smisla, i da u tom kontekstu ne može vlast biti na potezu ukoliko nema jasne zahteve ispred sebe.

"Svim normalnim zahtevima SNS će gledati da izađe u susret ali ako neko kaže dajte nam Dnevnik da ga mi uređujemo, tog trenutka vi počinjete da kršite Ustav zemlje i to ne stvarno ne može biti prihvaćeno", naglasio je Šapić.

On je pozvao je sve učesnike dijaloga vlasti i opozije da učine sve da relaksiraju političku situaciju koliko je god to moguće, da se ponašaju uljudno i da brane svoje političke stavove i da na taj način pokušaju da pronađu minimum nekih stvari oko kojih će uspeti da se dogovore i da vrate ovu zemlju u normalno izborne tokove, uz napomenu da nikoga ne bi molio da izlazi na izbore.

Šapić je na kraju rekao da očekuje da se tokom leta definiše neki sporazum koji bi trebalo da se implementira od septembra, šest meseci pred izbore, pošto oni ne mogu da se održe pre marta naredne godine.