Poslednja ispovest ćerke Ante Pavelića: Vito Korleone, Real Madrid i mržnja prema Srbima

Pre nego što je preminula 2015. godine, Višnja Pavelić, ćerka hrvatskog diktatora Ante Pavelića, živela je sama u jednom mračnom madridskom stanu.

Izvor: Nedeljnik
Podeli
Getty Images/Keystone
Getty Images/Keystone

Zavese su bile navučene, a roletne su stalno stajale spuštene.

U ovom večnom sumraku pedeset godina je neumorno radila na arhivskim dokumentima svog oca. u sobi prepunoj razbacanih dokumenata. Jedini prekid njene svakodnevne rutine bio bikada bi popodne legla na kauč i pustila ploču Verdija i svog omiljenog baritona Đina Bekija.

Ovako priču Višnji Pavelić počinje novinar španskog El Pais Semenala (nedeljnog magazinskog izdanja El Paisa) Pablo de Ljano, koji je od 2009. godine više puta imao prilike da razgovara za ćerkom jednog od najvećih zločinaca dvadesetog veka.

Ante Pavelić je dobio utočište od španskog dikatotra Franciska Franka i poslednje dve godine života proveo je u Madridu, gde je i umro 1959. godine.

Autor piše kako je njegova fašistička vladavima bila pod pokroviteljstvom nacističke Nemačke, dok su Srbi, Jevreji, Romi i protivnici režima slati u logore smrti između 1941. i 1945. godina, i iznosi podatak da je u NDH preko 300 hiljada ljudi ubijeno, pozivajući se na arhive američkog Muzeja Holokausta.

“To je bio monstruozni režim i on je bio vođa. Za mene, on je rame uz rame sa Hitlerom”, citirao je novinar El Paisa Hrvoja Klasića, istoričara iz Zagreba.

Ćerka Ante Pavelića, međutim, to nikada nije želela da prizna,

Kako je pričala, on je svoje poslednje godine života proveo “lutajući po ulicama Madrida”.

Kada je umro u 70. godini španska agencia Cifra izvestila je kratko da je sahranjen na San Isidro groblju u Madridu “tokom ceremonije održane u najstrožoj privatnosti”, bez dodatnih detalja osim da je reč o čoveku koji bio “šef hrvatske države tokom Drugog svetskog rata”.

Španske novine ABC su objavile kratku umrlicu u donjem delu rubrike “Društvena dešavanja”, gde su se objavljivale vesti o venčanjima i verdibama.

“Da li želite malo čokolade”, upitala je Višnja novinara.

Diktatorova ćerka je bila ozbiljna, ali prijateljski nastrojena i ljubazna. Uvek ga je oslovljavala formalno “na vi”.

“Nekoliko puta sam bio kod nje kući u godinama pre nego što je preminula, delovalo je kao da joj prijaju i društvo i mogućnost da priča o svom ocu. Svaki put kada bi napuštao njen stan ispratila bi me do vrata uz poruku: Ali, ovo pre moje smrti, ništa, eh, ništa!”, naveo je autor, prenosi Nedeljnik.

Njen španski akcenat je bio tvrd, a osećao se i uticaj vremena provedenog u Argentini.

Višnja je bila diskretna. Nije želela da ljudi pričaju o njoj ili da je fotografišu. Čuvala je revnosno grob svog oca. Kako je rekla Almudena Moreno, šefica uprave groblja, “dolazila bi sa malom stolicom na rasklapanje i provodila popodne štiteći njegov grob”.

Plašeći se da će Srbi oskrnaviti grob postavila je težak nadgrobni spomenik i zahtevala od uprave da ne otkriva lokaciju groblja nepoznatima.

“Delovala je uspaničeno”, rekla je Moreno. “Ja sam joj rekla: ne brinite, neće oni doći u Španiju da ga traže.”

Njen strah je toliko bio ukorenjen da je kontaktirala Ministarstvo pravde kako bi se obezbedila da posle njene smrti neće biti bilo kakve ekshumacije ostataka njenog oca.

Višnja je preminula na Božić 2015. godine, imala je 92 godine. Kremirana je, a njen pepeo je postavljen na isto groblje gde se nalaze posmrtni ostaci ostalih članova njene porodice.

Ko je izvršio atentat?

Novinar El Paisa je u ovom tekstu napravio paralelu između Pavelića i Vita Korleonea. Ne samo zato što je Pavelić na slikama iz poslednjih dana izgledao kao skrušeni starac, ni nalik diktatoru i jednom od najvećih zločinaca 20. veka, nego i zato što su obojica pre smrti preživeli atentat.

Iako je priča o atentatu na Pavelića u Buenos Ajresu 1957. godine, u našoj javnosti dovoljno već poznata, ovde se kroz razgovor sa Višnjom Pavelić daje drugačija strana.

“Ušao je u kuću i rekao: pogođen sam”, sećala se Višnja.

Ona je odbacila tvrdnje da iza atentata stoji režim Josipa Broza Tita kako je spekulisao novinar El Paisa.

“Srbi su tražili njegovo izručenje, oni su želeli da ga imaju živog”, rekla je.

Zanimljivo je kako poistovećuje “Titov režim” i “Srbe”.

Prema njenom gledanju, to je bilo organizovano od strane njihovih sunaordnika koji su želeli da preuzmu vođstvo nad hrvatskom dijasporom.

Kako je Pavelić pobegao?

Posle Drugog svetskog rata Pavelić je pobegao u Italiju gde se sakrio u jednom jezuitskom manastiru.

“Niko nikada nije znao za to, samo mi, ha!”, rekla je Višnja.

Već 1948. godine Pavelić se pod imenom Antonio Serdar ukrcao na brod iz Đenove za Argentinu, koristeći pacovske kanale do Latinske Amerike.

Narednih deset godina porodica je živela u Buenos Ajresu uz dozvolu Peronove vlade, a Pavleić je osnovao građevinsku firmu. Imali su i poljoprivrednu farmu.

“Imali smo piliće”, rekla je Višnja. “Ja sam išla ujutru da skupljam jaja”.

Ćerka brani oca

U jednom trenutku novinar ju je pitao, gledajući u portret Ante Pavelića:

“Vi ne mislite da ga treba kriviti za bio šta?”

“Ne, nikako”, odgovorila je.

Često je ustajala kako bi pronašla neki dokument kojim se dokazuje da njen otac nije onako mračna ličnost kakvim ga istorija pamti.

Čak i kada se teško kretala zbog osteoporoze, našla bi dovoljno snage da ustane i pronađe željeni papir. I rekla bi: “Sve je to laž. Sve što kažu o mom ocu je laž. Sve. Sve…”

Novinar El Paisa potom navodi podatke o ciljevima NDH da etnički očisti Hrvatsku od Srba, Jevreja i Roma. Izneo je i podatke o Jasenovcu i 83.145 zvanično zabeležnih ubijenih ljudi.

Navodi i izvore koji su svedočili da su ustaše bile toliko zlokobne da su njihovi zločini zaprepastili i naciste. Navodi i detaljna svedočenja o svireposti u Jasenovcu i drugm logorima.

Ali, ništa od toga nije doticalo Višnju.

“Jasenovac je potpuno preterivanje”, rekla je Višnja. “To je bio radni logor i tamo je bilo siromaštva, ali imali su doktore, svoje vođe, sve što su tražili. To nije bio Aušvic, razumete? Svi su bili živi i dobro”, rekla je.

Od svih zlodela koji se pripisuju njeom ocu, nju posebno nervira jedna anegdota koju je objavio novinar Kurcio Malaparte u jednoj svojoj knjizi i koji je opsiao intervju sa Pavelićem u njegovom kabinetu, u kom je diktator držao jednu korpu sa napola otvorenim poklopce. Malaparte je mislio da unutra vidi školjke i upitao da li su to dalmatinske ostrige.

Ante Pavelić je podigao poklopac, uzeo šaku ljigavih želatinastih ostriga i bacio mu jednu, uz blagi osmeh dodajući: „To je poklon mojih vernih ustaša. Dvadeset kilograma ljudskih očiju…“

“Ha”, uzviknula je Višnja. “To što taj čovek kaže je nezamislivo. Lažno! Sve je lažno”.

Na stolu je država knjigu “Industrija Holokausta” i tri novine koje je kupovala svako jutro, El Pais, El Mundo i ABC. Insistirala je na tome da njen otac nije bio ni nacista ni fašista, već nacionalista koji se borio za oslobođenje Hrvatske od srpske vladavine.

Novinar El Paisa je zabeležio: “Pre nego cinična, izgledala je kao slepa (za istinu).”

Njen stav je, pribeležio je on, bio uobičajna pojava među potomcima nacisitičkih vođa.

Kako su došli u Španiju?

U Buenos Ajresu, Višnja je preuzela brigu o svim očevim poslovima. Posle atentata organizovala je tajni transport u Španiju. U Madridu, jedan hrvatski sveštenik joj je preneo poruku da je kancelar Fernando Maria Kastijela dao zeleno svetlo za Pavelićev dolazak. Svešteniku je preneo samo jedan uslov: diskrecija.

U Madridu je porodica iznajmila stan blizu poznatog parka Retiro. Višnja je svakog dana sa ocem išla u šetnju tim parkom. Organizovala je sva njegova dokumenta, papire i kontakte sa hrvatskom dijasporom.

Posle njegove smrti, majka Marija, brat Velimir i ona, ostaju u tom stanu do 1961. godine, a onda su se preselili u stan gde će ostati do kraja svojih života. Majka Marija je kuvala, šila brinula se o kući. Umrla je 1984. godine.

Velimir je svirao violinu i sate provodio ćutke u svojoj sobi čitajući knjige i paleći jednu cigaru za drugom. Umro je od raka pluća 1998. godine.

Stan se nalazio u blizini stadiona Real Madrida. Višnja je rekla kako je vikednom mogla da čuje navijačke urlike kada Real postigne gol, ali niko od Pavelića se nije odvažio da pogleda neku utakmicu.

Rekla je das u živeli od prava na Pavelićeve pisane tekstove i donacija od hrvatskih organizacija u egzilu, pre svega iz Kanade i Australije.

Fudbaleri dolazili u posetu

Višnja je ostala kao simbolični naslednik, a njegova grobnica je postala hram nostalgije za ustaše. Pesme Ante Paveliću, piše novinar El Paisa, pevali su hrvatski vojnici tokom Balkanskih ratova devedesetih.

Svaki put kada bi Hrvatska reprezentacija igrala u Španiji, neko od radikalnijih navijača, pa čak i sami fudbaleri, potražili bi Višnju da joj odaju poštovanje.

I ona je mrzela Srbe

Autor piše i da je do kraja bila ultranacionalista koja je iskazivala genocidnu mržnju prema Srbima.

“Oni su rođeni kriminalci”, rekla je. “Ne postoji Srbin koji nije kriminalac. Ništa drugo nisu radili osim što su ubijali. Ništa drugo. Ubijanje im je genetski usađeno, a mi smo se samo branili”.

Pavelićeva dokumentacija…

Tokom poslednjeg njihovog susreta, Višnja mu je rekla da su hrvatski istraživači uzeli tri puna kamiona dokumentacije o Paveliću i poneli ih u Hrvatsku da je zakopaju.

“Zašto da je zakopaju”, pitao je.

“Da bi bilo na sigurnom”, odgovorila je ona. “Ispod zemlje sve će biti bezbednije”.

strana 1 od 530 idi na stranu