Tanasković: Od Makronove posete Srbiji ne očekujem mnogo

Tanasković kaže da od Makronove posete ne očekuje mnogo, ali da ćemo možda, da vidimo da li će Makron biti spreman da bar malo koriguje francusku politiku prema Kosovu.

S obzirom da, kako navodi, donekle prati francusku politiku, usuđuje se, kaže, da primeti da se Makronov "opsenarski eksperiment nije pokazao uspešnim ni u samoj Francuskoj", a situaciju u vezi s Kosovom vidi kao pat poziciju, primećuje nervozu na Zapadu, te poručuje da treba sačuvati živce.

Sve to, a najviše o Kosovu, u intervjuu za Blic, Tanasković objašnjava na sledeći način.

"Zagovornici rešenja koje bi bilo logični završetak celog procesa koji je počeo krajem 90-tih i doživeo kulminaciju bombardovanjem Jugoslavije i proglašenjem nezavisnosti Kosova svesni su činjenice da nisu ostvarili krajnji uspeh za koji su mislili da će postići. Vreme im ne ide na ruku s obzirom na unutrašnju situaciju u EU...i sada je pitanje da se nađe model kako da se izađe iz pat pozicije", navodi Tanasković.

U tome vidi dve mogućnosti - da se nađe neko inovativno rešenje, ili da se ponove sukobi, posebn na severu Kosova, čime bi se, tvrdi, Srbija i Srbi doveli u još nepovoljniji položaj.

To je, napominje, logika koja zasniva rešenja na bivšem jugoslovenskom prostoru tako da to bude isključivo na račun Srba i srbije, gde Srbija kao predodređeni gubitnik ne može da ostvari nikakav interes.

Budući da to do sada nije uspelo, ima izvesne nervoze, nesnalaženja", primećuje.

Na pitanje čije nervoze, odgovara - na Zapadu pre svega.

"Ali i na samom KiM, među Albancima, mežu njihovim rukovodstvom, pa i u našem najbližem okruženju", kaže Tanasković, te dodaje da se ima utisak kako američki predsednik u poslednje vreme samo smišlja plan koji će ponuditi Srbima i Albancima.

Naravno da se u SAD bave time, primećuje, ali uveren je da to nije u njihovom fokusu, te zato savetuje da treba sačuvati živce i jačati svoju poziciju. Kratkoročno, zaključuje, vreme ne radi za Srbiju zbog pritisaka, ali srednjoročno, uveren je, nastupa period gde će biti više manevarskog prostora.

U tom smislu naglađava da su povlačenja priznanja veoma važna, jer, napominje, glas Kine ili SAD jednako vrede kao glas Palaua.

Na dolazak predsednika Vučića na Sabor SPC gleda pozitivno, pre svega sa stanovišta naše obaveze da branimo kulturnu baštinu na Kosovu. S druge strane, kako kaže, to nasleđe brani nas, brani Srbiju i omogućava nam da pokažemo kako "mi na KiM imamo takvu civilizacijsku ukorenjenost i dubinu kulturnih slojeva koji ova našu zemlju s razlogom čine nečim što ni na koji način e može bit podložno kratkoročnm političkim kalkulacijama".

Upitan da li bi Albanci mogli da prisvoje naše kulturne spomenike, kaže da ne bi i da to neće učiniti nikada, ali da, kako navodi, politički gledano ćele da "posezanjem falsifikatima stvore stvore nešto što bi bilo komponenta državnosti Kosova, a to je jedan sintetički, veštački kulturni identitet Kosova kao države".

Tanasković konstatuje da je kulturnoistorijski najvrednija na Kosovu upravo srpska pravoslavna baština, te da zato i postoji razumljiva želja da se srpstvo te baštine relativizuje, a ona ona tretira kao vizantijska.

On ocenjuje da je dobro imati dobre odnose s Turskom, onako kako ih ima Srbija, a to opisuje ovako: Ako se razumno ponašamo, Turska nam je sigurno dobar partner.

Tanasković je iznenađen trenutkom i načinom na koji je papa dao izjavu o Stepincu, ali dodaje da suštuinski tom izjavom nije iznenađen, zbog toga što se, objašnjava, to uklapa u njegove motive da predloži osnivanje mešovite komisije za razmatranje uloge kardinala Stepinca.

"Moj je osećaj da bi kanonizovanje Stepinca na svetovnom i svetskom planu još više podelilo hrišćane. Ne znači da te kanonizacije uopšte neće biti, ali zasad je ovako", zaključio je Tanasković.