Hag: Dostaviti dokumenta Karadžiću

Karadžić je krajem maja zatražio od vlade Norveške i Belgije da mu dostave izveštaje svojih vojnih zvaničnika pri UNPROFOR-u o sumnjivim isporukama oružja u Tuzlu februara 1995, kojima je prekršen embargo UN i omogućeno naoružavanje bosanskih muslimana.

Odbijajući da postupi sa zahtevima iz Karadžićevog pisma, norveška ambasada u Hagu je 12. juna obavestila optuženog da će vlada te zemlje postupati u skladu sa zahtevom za saradnju ili naredbom Tribunala, ali da u tu "kategoriju" ne spada pismo koje je Karadžić uputio.

Sudsko veće kojem presedava sudija Jan Bonomi, pozvalo je međutim i norvešku i belgijsku vladu da dostave zatražena dokumenta i usvojilo predlog tih država da im se ostavi dodatni rok od šest nedelja, za prikupljanje eventualne dokumentacije.

Karadžić je zatražio i izveštaje norveškog osoblja u BiH koji se tiču ubistava velikog broja civila na pijaci Markale u Sarajevu 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995. godine.

On je naveo da su odvojene istrage bezbednosnih službi Kanade, Britanije, Danske, Švedske, Belgije, Holandije i Norveške pokazale da su snage bosanskih muslimana to učinile kako bi prikazale da su Srbi odgovorni za napade i tako izdejstvovale intervenciju međunarodne zajednice.

Bivši predsednik RS se pred Tribunalom brani sam, uz pomoć stručnog i pravnog tima za odbranu.

Izmenjenom optužnicom, on se tereti za genocid i druge ratne zločine počinjene u BiH od 1992. do 1995. godine.