Ahmedinežad izaziva kontroverze

On se danas pojavio za govornicom univerziteta Kolumbija, gde je, pokušao da ublaži kritike na račun politike vlasti u Teheranu i objasni razloge zbog kojih Islamska republika insistira na razvoju nuklearnog programa.

"Već 60 godina bezbednost na Bliskom Istoku je u opasnosti... Kao i svaki naučnik i akademik pitam: Ako se Holokaust uistinu dogodio zašto nema odgovarajućih naučnih istraživanja. Postoje naučnici koji tom problemu pristupaju sa druge strane, ali završavaju u zatvoru", rekao je Ahmedinežad pred oko 800 studenata poznatog njujorškog univerziteta.

Nekoliko stotina demonstranata glasno je protestovalo protiv odluke čelnika Kolumbije da dozvole Ahmedinežadu da se pojavi za govornicom, pre svega zbog činjenice da iranski predsednik izaziva gnev javnosti zbog negiranja Holokausta i poziva na uništenje Izraela.

"Neka govori na ulici. To bi bilo u redu, protiv toga se ne bih bunila, ali da Kolumbija stavi svoje ime iza čoveka koji je Hitler modernog doba, koji poriče holokaust i poziva na uništenje Izraela..."

"Ne mogu da se ne slažem s njim ako zapravo ne znam šta on misli. Zato hoću prvo da čujem šta taj tip ima da kaže, a tek onda mogu da budem zaista besan."

"To je, prosto, skandal. Da čovek koji negira smrt četiri miliona Jevreja govori na mestu na kojem su ranije govorili Nelson Mendela, Vaclav Havel. Užas ", rekao je za Tanjug Jicak Goldštajn, jedan od pripadnika grupa ortodoksnih Jevreja, koji su i bili najglasniji protivnici Ahmedinežadovog pojavljivanja na univerzitetu Kolumbija.

Ahmadinežada je predsednik univerziteta Kolumbija Li Bolindžer najavio kao "običnog i okrutnog diktatora" i naveo da je nastup iranskog predsednika najbolji pokazatelj "privrženosti te institucije slobodi govora i javnih nastupa".

"Neću početi govor osećajem pogođenosti neprijateljskim dočekom", odgovorio je Ahmedinedžad.

Ahmadinedžad je ovio svoje negativne stavove o Izraelu posle sastanka s liderima anticionističke jevrejske grupe "Naturei Karta internešenel" koja se protivi postojanju države Izrael.

"Mi volimo sve nacije. Mi smo prijatelji sa jevrejskim narodom...Ali da bi rešili probleme, moramo dozvoliti Palestincima da se izjasne o svojoj sudbini putem referenduma. Šta izaberu kao nacija, svet mora poštovati", rekao je Ahmedinežad, odgovarajući na pitanja o odnosu Islamske republike i Izraela.

Ahmadinežad je, takođe, kazao da Iran ne priznaje Izrael "jer je ta država zasnovana na okupaciji i rasizmu i stalno napada susede. Izrael ubija ljude i tera ih iz domova", ali je izbegao da odgovori na pitanje da li Teheran želi uništenje Izraela, prebacujući temu razgovora na probleme Palestinaca.

Iranski predsednik, takođe, nije odgovorio ni na pitanje da li njegova država naoružava šijitske pobunjenike u Iraku, Hezbolah u Libanu i Hamas na palestinskim teritorijama, već je optužio Sjedinjene Američke Države za podsticanje nasilja na Bliskom i Srednjem Istoku i akcije protiv vlasti u Iranu.

"Protivimo se načinu na koji vlada SAD pokušava da upravlja svetom. Mislimo da je taj metod pogrešan. On vodi ratu, diskriminaciji i krvoproliću", rekao je Ahmadinedžad.

"Iranska nacija je oduvek pružala ruku prijateljstva tim nacijama. Mi nismo baza već žrtve terorizma. Oni podržavaju terorizam i onda upiru prstom u nas", rekao je Ahmedinedžad.

"Đavo je sleteo", osvanulo je jutros na naslovnoj strani njujorškog tabloida "Njujork post", opisujući mišljenje većine Amerikanaca o iranskom predsedniku, čijia bi država veoma lako mogla postati meta sledeće vojne intervencije Vašingtona, pre svega zbog nastojanja Teherana da razvije nuklearnu tehnlogiju, bez odgovarajućeg nadzora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

"Naš cilj je proizvodnja nuklearnog goriva za civilnu upotrebu. IAEA je više puta izveštavala da je naš program civilnog karaktera. No, dve ili tri sile smatraju da imaju monopol na tehnologiju i znanje i pokušavaju da nas spreče da dođemo do toga. Vi ste načinili petu generaciju atomskog oružja, sa kojim pravom dovodite u pitanje naš program? Mi ne želimo bombe", rekao je Ahmedinedžad.

Ahmedinežad je želeo da poseti mesto na kojem je septembra 2001. godine izvršen teroristički napad na Svetski trgovinski centar, ali su mu njujorške vlasti uskratile tu vrstu promocije.

Iranski predsednik će sutra održati govor pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.

Ahmedinedžadov dolazak u Njujork usledio je nekoliko dana pošto su Sjedinjene Američke Države pokrenule novu inicijativu za uvođenje trećeg po redu paketa kaznenih mera vlastima u Teheranu zbog odbijanja Islamske republike da zaustavi program razvoja nuklearne energije i naoružavanje različitih anti-američkih grupa po Bliskom i Srednjem Istoku.

Buš: Poziv Ahmadinedžadu govori o veličini Amerike

Predsednik SAD Džordž Buš izjavio je danas da to što je iranskom predsedniku Mahmudu Ahmadinedžadu omogućeno da održi predavanje na američkom Univerzitetu Kolumbija, što je izazvalo polemike u toj zemlji, "govori zapravo o veličini Amerike".

Buš je u intervjuu za američku televiziju Foks rekao da ako predsednik Univerziteta Kolumbija Li Bolindžer, smatra da će Ahmadinedžadova poseta za studente biti edukativna, onda se on s tim slaže.

"Ovo je mesto visokog obrazovanja i ako predsednik (univerziteta) smatra da je dobra ideja u cilju edukacije da tu dođe iranski lider i obrati se studentima, onda se ja s tim slažem", rekao je Buš.

"Ako razmislite, on je šef države koja finansira terorizam, a ipak institucija u našoj zemlji daje mu priliku da iznese svoju stranu priče, što zapravo govori o slobodi zemlje", dodao je američki predsednik.

Buš je kazao i da nije siguran da bi i on ponudio Ahmadinedžadu da se obrati studentima Kolumbije, ali da to ipak govori o "veličini Amerike".

"Dovoljno smo sigurni u sebe da dozvolimo nekome da dođe i iznese svoje stavove. Nadam se samo da će svima reći istinu", rekao je Buš.

Iran prati kretanje trupa SAD

Iran, upotrebom satelita i drugih tehnologija, prati kretanje trupa SAD i one će biti u domenu njegovih raketa ako se odluče za napad, upozorio je iranski vojni zvaničnik.

Jahja Rahim Safavi, savetnik iranskog vrhovnog lidera, ajatolaha Alija Hamneija, kaže da ne očekuje napad SAD jer su se, kako je rekao, SAD zaglibile u Iraku.

"Iran sada ima razvijen obaveštajni sistem i rakete. Pažljivo pratimo pokrete stranaca u susednim zemljama pomoću savremenih satelita i radara. Ako uđu u naš vazdušni prostor ili u naše teritorijalne vode suočiće se sa adekvatnim odgovorom", rekao je Safavi.

Nagađanja o udaru SAD pojačane su prošlonedeljnim upozorenjem Francuske da su potrebni dodatni diplomatski napori da bi se izbegao rat sa Iranom, navode zapadne novinske agencije.