Da li postoje "trgovci mrtvima"

Beograd -- Tužilaštvo će ove nedelje odlučiti o pokretanju krivičnog postupka zbog navoda o povezanosti lekara Hitne pomoći i pogrebnika.

Izvor: B92
Podeli

Direktor Hitne pomoći u Beogradu Borko Josifovski negira da je dvojicu lekara optužio za smrt 49 ljudi od aprila ove godine. On kaže da je samo istakao povredu etike njihovom saradnjom sa privatnim pogrebnim preduzećima.

Lekari Hitne pomoći prethodno su odbacili navodne optužbe direktora Borka Josifovskog, koji je juče, kako prenose mediji, rekao da su lekari Zoran Milošević i Milomir Tufegdžić radije primali procenat pogrebnih preduzeća nego što su primenjivali reanimaciju nad teško bolesnima.

Posle višesatnih razgovora u Ministarstvu zdravlja, Josifovski je danas objasnio da nije rekao da su oni odgovorni za smrt pacijenata, već da je samo istakao njihov etički prekršaj saradnje s pogrebnicima.

"Ja sam odmah apostrofirao etički problem, odnosno zarađivanje i proviziju. Zato što su najglasniji ljudi koji okrivljuju mene, a ja sam dao izvod u kome se vidi da je Zoran Milošević od svih intervencija 30 puta konstatovao smrt. I da je Milomir Tufegdžić 22 puta to učinio. A to da li je reanimacija nekome mogla da spasi život, o tome može da se raspravlja na stručnim skupovima", kaže Josifovski.

Jedan od njih, Milomir Tufegdžić, kaže da su obe optužbe direktora Hitne pomoći apsurdne i da Josifovski pokušava da ih ukloni zbog njihovog sindikalnog angažmana.

"U medicini postoje nesigurni znaci smrti, gde će lekar koji je edukovan za to, koji je završio Medicinski fakultet, doneti odluku da li treba uraditi reanimaciju ili ne. Da mi u slučaju smrti pacijenta koji je umro od generalizovane metastatske bolesti radimo proces reanimacije, to je produžavanje agonije pacijenta i ukućana", kaže on.

Prvo nadležni, pa javnost

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kritikuje direktora Hitne pomoći zato što je ličnom procenom uzbunio javnost i najavljuje da će Ministarstvo utvrditi sve činjenice u vezi sa tim slučajem.

"Ukoliko to jeste zaista tačno, onda ti ljudi treba da budu sankcionisani, ne običnim disciplinskim kaznama, nego da izgube svoj posao i da konačno sudski organi imaju posla", kaže ministar.

"I ukoliko bi sve to bilo tačno, rukovodeći čovek te ustanove treba sam sebi da postavi pitanje kolika je odgovornost rukovodstva. Imam utisak da su i jedni i drugi i treći malo prešli crtu – crtu dozvoljenog i etičnog i moralnog i crtu lekarskog dostojanstva", kaže Milosavljević.

Ministar kaže da je o slučaju u Hitnoj pomoći saznao iz medija. Međutim, prema tvrdnjama direktora Hitne pomoći, o svemu je bila obaveštena načelnica inspekcije pri Ministarstvu Dana Mihajlović.

Predsednica Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, doktorka Milena Jauković, smatra da iza svega stoje loši međuljudski odnosi u Hitnoj pomoći, o čemu su i ranije postojale informacije, a što je uobičajeno među lekarima u Srbiji. 

"Nepružanje pomoći i na ulici, a kamoli na poziv Hitne pomoći, jeste krivično delo. Smatram da nije bilo korektno da se javnost na ovakav frapantan način obaveštava preko konferencije za štampu. Ne u smislu da se sakrije to kao delo, nego je to već trebalo da bude pred organima koji se time bave. Paralelno je Ministarstvo zdravlja trebalo da preduzima korake da se rešava taj problem", smatra ona.

Tužilaštvo čulo iz medija

O navodnom nesavesnom radu lekara Hitne pomoći iz medija je saznalo i Okružno tužilaštvo u Beogradu. Oni će u toku nedelje odlučiti da li postoji dovoljno dokaza za pokretanje pretkrivičnog postupka.

Portparolka Tužilaštva Mirjana Ilić rekla je da taj slučaj nisu prijavili Tužilaštvu ni građani ni državni organi.

Inače, direktor Hitne pomoći Borko Josifovski naveo je da se protiv saradnje svojih lekara i pogrebnih preduzeća borio sklapanjem ugovora s JKP Pogrebne usluge i novčanim kažnjavanjem lekara. Blic piše da su od početka godine kažnjena 43 zaposlena u Hitnoj pomoći.

Društvo

strana 1 od 6719 idi na stranu