11. godišnjica 'Oluje'

U crkvi Svetog Marka u Beogradu održan je parastos za ubijene, kome je prisustvovalo oko hiljadu ljudi, kao i predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica, članovi vlade i funkcioner Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić.

Nakon parastosa, u organizaciji Udruženja "Porodice nestalih lica iz Krajine", održala se protestna šetnja od crkve Svetog Marka do Trga Nikole Pašića. U prisustvu stotina Srba iz Hrvatske i porodica poginulih i nestalih u akciji hrvatske vojske, na Trgu Nikole Pašića je pročitana rezolucija kojom se zahteva da "zvanična Hrvatska u cilju trajnog mira, pomirenja i suživota, obelodani istinu o 'Oluji', u kojoj je izvršen genocid nad srpskim narodom".

"Pitanje broj jedan jeste pitanje stanarskih prava koje je stalno na stolu i koje još nije počelo da se rešava na adekvatan način onako kako bismo mi to želeli, onako kako je to rešeno u celom istočnoevropskom bloku. Potom su tu i pitanja obnove pitanja zapošljavanja ljudi koji su povratnici i neka druga sitnija pitanja", rekla je Sanda Rašković Ivić, bivša republička komesarka za izbeglice.

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja", kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od pre četiri godine taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije (samoproklamovana Republika Srpska Krajina). Dan kasnije, hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo svo srpsko stanovništvo, oko 220.000 građana Hrvatske. Prema nekim podacima, s obzirom da preciznih podataka još nema, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo oko 700 civila. Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.

Prošlogodišnji specijal posvećen desetogodišnjici Oluje, možete pogledati ovde.

Film "Oluja nad Krajinom" možete pogledati u subotu, 5. avgusta u 19.00 sati na TV B92.

Snimak zločina iz 'Oluje'

Za zločine koji su počinjeni nad Srbima tokom operacije Oluja, Haški tribunal optužio je hrvatske generale Janka Bobetka, Ivana Čermaka, Rahima Ademija, Mladena Markača i Anta Gotovinu. U optužnicama se navodi da je Oluja bila zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio trajno proterivanje Srba iz Hrvatske. Na čelu projekta stajao je hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a u operaciji je učestvovao čitav državni, vojni i policijski vrh, navode u Hagu. Nijedno suđenje još nije održano.

B92 je došao do video snimka (Real video 32.7mb, avi 1.45mb) koji se nalazi u dokaznom materijalu tužilaštva u Hagu, a beleži događaje od 7. i 8. avgusta 1995. Na snimku se vidi kako su se sa srpskim vojnicima, ali i civilima koji su napuštali Krajinu, obračunavali pripadnici hrvatske paravojne formacije "Crne mambe" i pripadnici odreda "Hamze" Armije Bosne i Hercegovine, čije je učešće u Oluji manje poznato. I ovaj snimak ratnih zločina napravljen je amaterskom kamerom, a snimatelji su još jednom sami učesnici događaja.

Video zapis sadrži scenu ubistva Srbina koji se predao i sedi na zemlji sa rukama uvis, paljenje kuća izbeglog stanovništva sa područja od Gline do Dvora na Uni i maltretiranje staraca izbeglica iz presretnute kolone.

Tadić: 'Oluja' se ne sme zaboraviti

Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je danas, povodom 11. godišnjice od akcije "Oluja", da se pogrom nad Srbima nikada ne sme zaboraviti: "Činjenicu, da je u toj akciji prognano 250.000 Srba i ubijeno oko 2500, moramo zauvek pamtiti. Danas žrtvama odajemo pomen, uz stalno podsećanje da svi koji su počinili zločin moraju da odgovaraju pred licem pravde".

On je rekao da Hrvatska i Srbija, zarad bolje budućnosti, pitanje prognanih Srba moraju da rešavaju na efikasniji način: "To je prioritetni zadatak i hrvatskog predsednika i premijera Stjepana Mesića i Ive Sanadera i premijera Vojislava Koštunice i mene".

Tadić je kazao da se Srbima povratnicima mora obezbediti sigurnost, pravo na zapošljavanje, kao i sva prava da žive i rade kao ravnopravni građani Hrvatske.

Koštunica: Put da se umanji nepravda

Tim povodom saopštenje je izdao premijer Vojislav Koštunica, koji je naveo da "srpski narod danas obeležava sećanje na hiljade nevino pobijenih ljudi i progon više stotina hiljada Srba Krajišnika, koji su za samo nekoliko dana prognani i iskorenjeni iz svojih domova u kojima su vekovima živeli".

"Kada se pod pretnjom uništenja protera celi jedan narod, jasno je da se najvećim delom posledice ove velike tragedije nikada ne mogu ispraviti. Moramo tražiti put kako da se umanji ova nepravda i zato je danas naša obaveza da neprestano radimo da se omogući povratak izgnanika kućama i da im se obezbede puna sigurnost i poštovanje ljudskih prava", naveo je Koštunica.

Pupovac: Z-4 odbili Beograd i Knin

Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke i zastupnik u hrvatskom saboru Milorad Pupovac odbacio je ideje o reaktiviranju plana Z-4, koji je nuđen vlastima u bivšoj Republici Srpskoj Krajini krajem rata u Hrvatskoj. "Sada oni koji su taj plan odbacili mogu samo da sednu i da se zapitaju: 'Bože, šta smo to uradili' i ništa više", rekao je Pupovac za novosadski "Građanski list". On je ocenio je da bi bilo "nepristojno s njihove strane da bilo šta drugo kažu, jer su svoju priliku upropastili".

Prema njegovim rečima, presudnu ulogu u odbijanju tog plana imala je tadašnja vlast u Srbiji, koja je uticala na političare u Kninu, tada glavnom gradu bivše Republike Srpske Krajine. "Tadašnja zagrebačka vlast je predlog Z-4 jedva dočekala, čak je na njemu i radila, a mene, koji sam zagovarao taj plan kao dobro rešenje, svi su odbacili. Sada, posle deset godina, pričaju kako je to dobra ideja", rekao je Pupovac. On je poručio da bi ljudima koji se zalažu za reaktiviranje plana Z-4 bilo bolje da se bave mnogo važnijim pitanjima, poput pitanja nestalih, prognanih i pitanjima ljudskih prava.

Milorad Pupovac izjavio je da neće otići na proslavu obeležavanja 11. godišnjice "Oluje", koja se sutra obeležava u Kninu. "Prema ljudima koji su se rukovodili idejom slobode i mira, koji su branili Hrvatsku od politike koju nikad nisam podržavao i koji nisu okaljali ruke i srca mržnjom, uvek ću gajiti poštovanje. Ali ne možete očekivati da učestvujem u nečemu gde će se, makar i periferno, nekritično slaviti sve, uključujući i progon Srba", rekao je Pupovac u intervjuu "Večernjem listu".

U Hrvatskoj odata pošta palim borcima

Delegacije hrvatskog Sabora položile su danas, povodom 11. godišnje vojne akcije "Oluja", vence na spomenike palim borcima u ratu u Hrvatskoj i odali poštu poginulim pripadnicima hrvatskih snaga.

Povodom godišnjice "Oluje" i Dana državnosti i domovinske zahvalnosti, koji se obeležava sutra, delegacija Sabora, na čelu sa predsednikom parlamenta Vladimirom Šeksom, položila je vence i zapalila sveće kod spomenika palim hrvatskim borcima i žrtvama rata na zagrebačkom groblju Mirogoj. Delegacija Sabora je venac položila i na grob prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, javila je Hina.

U Vukovaru, na Memorijalnom groblju žrtava  Domovinskog rata, vence su položili i upalili sveće delegacije Sabora, ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova, udruženja ratnih veterana i lokalnih vlasti.

Dodik: Srbi posle 'Oluje' bez statusa i BiH

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je nedopustivo da Srbi iz Hrvatske ni 11 godina nakon egzodusa nisu uspeli da reše svoj građanski status, niti biračko pravo u BiH.

"Očigledno je da je reč o dvostrukim standardima međunarodne zajednice, što uzrokuje frustracije, posebno kada se prisećamo etničkog čišćenja i zločina koji se dogodio u agresiji hrvatske vojske nad srpskim narodom u Hrvatskoj", rekao je Dodik na pomenu povodom 11. godišnjice od egzodusa Srba iz Hrvatske.

Dodik je kazao da se putujući Hrvatskom uverio da su područja u kojima su živeli Srbi i danas pusta, da su kuće devastirane, opljačkane i uništene, da su Srbima u Hrvatskoj oduzeta stanarska prava, a stanovi davno prodati. On je kazao je da su srpske izbeglice u RS, koje su svoju imovinu u Hrvatskoj zamenila sa Hrvatima iz RS, deložirane iz tih stanova za koje su dali svoju imovinu, a da im nije omogućeno da vrate imovinu koju su imali u Hrvatskoj.