SUDJENJE MILOSEVICU

Konacnu odluku jugoslovenskih vlasti o saradnji s Tribunalom za ratne zlocine pazljivo iscekuju i u Haskom tuzilastvu. Pred tim medjunarodnim sudom u utorak je nastavljeno sudjenje Slobodanu Milosevicu i to iskazima jednog zasticenog svedoka i svedoka-eksperta, javlja iz Haga specijalni izvestac RTV B92 Milos Milic. Zvanicnici, pre svega Tuzilastva, uzdrzavaju se od komentara. Oni podsecaju na cinjenicu da je Jugoslavija obavezna da saradjuje s Tribunalom i da to, kada je ovaj sud u pitanju, podrazumeva ne samo izrucenja, oko cega se u Beogradu najvise vode sporovi, vec i pristup arhivama i nesmetan rad istrazilaca Tribunala.

Na drugoj strani, nastavljeno je sudjenje Slobodanu Milosevicu. Posto je u prepodnevnom delu u sudnici bio jedan zasticen svedok, sudjenje je bilo zatvoreno za javnost, a u popodnevnom delu je svedocio Ridlmajer, svedok-ekspert Tuzilastva, koji je za potrebe Tribunala uradio studiju koja govori o unistenim kulturnim dobrima razlicitih nacionalnosti na Kosovu. Vodila se burna rasprava Milosevica i Ridlmajera uz ucesce i predsedavajuceg, sudije Ricarda Meja, a unakrsno ispitivanje ovog svedoka ce biti nastavljeno i u sredu.

Od vise stotina islamskih, pravoslavnih i katolickih verskih objekata koji su na Kosovu unisteni ili u razlicitom stepenu osteceni tokom 1998.

i 1999. godine, samo su 2 - i slovima: dva - delimicno ostecena u vazdusnim udarima NATO. Svi ostali su stradali u udarima sa zemlje: od granata, eksploziva ili podmetnutih pozara. Tako, u najkracem, glasi osnovni zakljucak ekspertskog izvestaja koji je u utorak prezentiran Haskom tribunalu, u okviru dokaznog postupka po kosovskoj optuznici koja, osim za deportacije i ubistava, tereti Slobodana Milosevica i za bezobzirno razaranje ili nanosenje stete verskim objektima kosovskih Albanaca. O tome je u Hagu danas svedocio Andras Ridlmajer, medjunarodno priznati strucnjak za otomansko kulturno nasledje na Balkanu, koji je zajedno sa istoricarem arhitekture Endrjuom Herserom vodio ekspertski tim koji je 1999. i 2000. utvrdjivao obim i uzroke ostecenja verskih objekata na Kosovu. Najveca ostecenja - svedocio je u utorak Ridlmajer - naneta su objektima islamskog verskog i arhitektonskog nasledja: dzamijama, bibliotekama, tradicionalnim bazarima, pa cak i hamamima (kupatilima). Od 607 kosovskih dzamija, koliko ih je registrovano 1993.

godine, unisteno je ili osteceno 225. Steta je, prema nalazima eksperata, uglavnom naneta direktnim napadima na dzamije: artiljerijskim pogodcima u minarete, podmetnutim eksplozivom ili vatrom.

Rimokatolicko arhitektonsko nasledje na Kosovu je pretrpelo mnogo manje ostecenja. Prema nalazima eksperata, osteceno je 7 a potpuno su razorene dve katolicke crkve, uglavnom u selima oko Djakovice i Kline. U izvestaju se, takodje, navodi da je na pocetku vazdusnih udara NATO Vojska Jugoslavije koristima crkve Sv. Antona u Pristini i Djakovici kao vojne objekte, sto je prema Ridlmajeru krsenja ratnih zakona i analogno sa zloupotrebom znaka Crvenog krsta. Istrazivanje je, konacno, utvrdilo znacajna ostecenja na pravoslavnim crkvama i manastirima na Kosovu, koja su prema Ridlmajeru nastala uglavnom izmedju juna i oktobra 1999., dakle po prestanku vazdusnih udara i oruzanog sukoba. Oko 40 crkava je pretrpelo teska strukturalna ostecenje ili je potpuno unisteno, dok je otprilike isti broj lakse ostecen ili vandalizovan. Ridlmajer i njegovi saradnici su u istrazivanju posli od zvanicnih jugoslovenskih podataka o znacajnim istorijskim i veskim spomenika koji su, kako se tvrdilo, unisteni ili tesko osteceni u vazdusnim udarima NATO. Na tom spisku su se, pored ostalih, nalazili Pecka patrijarsija, manastiri Gracanica i Decani, Crkva Bogorodice Ljeviske, kao i vise znacajnih islamskih verskih i kulturnih spomenika. Ni na jednom od tih spomenika eksperti, kako je kategoricki izjavio Ridlmajer, nisu nasli ni jedan trag koji bi ukazivao da je steta mogla da bude izazvana bombardovanjem iz vazduha.

Neki od navodno unistenih objekata su, rekao je svedok, potpuno neosteceni, dok su drugi - poput Muzeja Prizrenske Lige, dzamije Hadum i istorijskog bazara u Peci - unisteni sa zemlje, ili iz vazduha.

Jedina dva verska objekta za koje su eksperti utvrdili da su osteceni iz vazduha su seoska dzamija u Jablanici pored Prizrena i katolicka crkva Sv. Petra i Pavla u Djakovici. Optuzeni Milosevic se, medjutim, nije dao zbuniti cinjenicama, pa je u unakrsnom ispitivanju pokusavao da ubedi svedoka u svoju "zvanicnu verziju" o posledicama vazdusnih udara NATO.