Zbog cena hrane 105 miliona gladnih

Tako se broj gladnih popeo na više od milijardu, upozorila je direktorka Svetskog programa za hranu UN Džozet Širan. Ona je pozvala ministre finansija grupe osam najrazvijenijih država (G8), koji su se sastali u italijanskom gradu Lečeu, da ne smanjuju pomoć gladnima, naglašavajući da se svet suočava sa "humanitarnom katastrofom" jer je sve više ljudi koji se bore da sebi obezbede jedan pristojan obrok dnevno.

Ona je pozvala ministre finansija grupe osam najrazvijenijih država (G8), koji su se sastali u italijanskom gradu Lečeu, da ne smanjuju pomoć gladnima, naglašavajući da se svet suočava sa "humanitarnom katastrofom" jer je sve više ljudi koji se bore da sebi obezbede jedan pristojan obrok dnevno.

Širanova je izjavila Rojtersu da se ove godine broj gladnih na svetu kojima je hitno potrebna hrana povećavao svake nedelje za četiri miliona.

Svetskom programu za hranu UN je ove godine za pomoć u hrani potrebno 6,4 milijarde dolara, a krajem prošle nedelje je na raspolaganju imao svega 1,5 milijardi dolara, jer prilozi donatora daleko zaostaju za potrebama.

Zbog takve situacije, ova institucija UN je saopštila da mora da smanji isporuke pomoći u hrani pa i da sasvim obustavi deo aktivnosti u istočnoj Africi i Severnoj Koreji.

Širanova je napomenula da 6,4 milijardi dolara na prvi pogled deluje kao velika suma, ali je to u visini od svega jedan odsto globalnog paketa špodsticaja za prevazilaženje ekonomske krize.

Za samo jedan odsto onoga što se daje za "lečenje" svetskih finansija, objasnila je ona, može da se reši kriza gladi koja je isto tako bitna za stabilnost sveta.

Uprkos sniženju cena većine namirnica na svetskom tržištu u odnosu na najviše prošlogodišnje vrednosti, one uporno ostaju visoke u zemljama u razvoju, a globalna pomoć u hrani je najniža za poslednjih 20 godina, rekla je Širanova.

Svetska finansijska kriza je samo pogoršala stvari. Stanovnici siromašnijih zemalja danas mogu sebi da priušte svega trećinu hrane koju su mogli da obezbede pre tri godine.

U ranijoj zajedničkoj izjavi datoj posle sastanka u Rimu, ministri zemalja članica G8 ponovo su se obavezali da do 2010. više nego udvostruče pomoć Africi - na 25 milijardi dolara godišnje.

Ovonedeljni izveštaj grupacije za borbu protiv gladi ONE pokazuje, međutim, da su članice G8 kolektivno u zaostatku u ispunjavanju sličnih obaveza preuzetih na samitu u Škotskoj 2005.

U tom izveštaju je naročito kritikovana Italija, koja znatno zaostaje za drugim bogatim nacijama u ispunjavanju preuzetih obaveza, što, po mišljenju eksperata, narušava njen kredibilitet kao ovogodišnjeg predsedavajućeg skupa G8.

Prema ovom izveštaju, Italija je realizovala samo tri odsto povećanja pomoći Africi na koje se pre četiri godine obavezao njen premijer Silvio Berluskoni.

Ministri finansija grupe osam najrazvijenijih država (G8) raspravljaće i na sastanku u italijanskom gradu Lečeu o merama za izlazak iz tekuće ekonomske krize i reformi globalnih međunarodnih finansijskih institucija, saopštili su organizatori skupa.

Na sastanku treba da se razmotre nova pravila ponašanja u svetskoj ekonomiji i finansijama, o čemu će se početkom jula raspravljati i na samitu šefova država i vlada G8 u italijanskom gradiću L' Akvila.