Misija UN: Snažna podrška zakonu

"Usvajanje antidiskriminacionog zakona predstavlja važan korak u ostvarivanju obaveze iz Opšte deklaracije o pravima čoveka prema kojoj 'svakom pripadaju sva prava i slobode bez ikakvih razlika'", navodi se u saopštenju UN.

Kaže se i da je usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije takođe neophodno za primenu člana 21. Ustava Srbije koji propisuje zabranu svake diskriminacije, po bilo kom osnovu.

"Srbija je na sebe preuzela obavezu da osigura zaštitu od diskriminacije, kao što je određeno u osnovnim međunarodnim instrumentima u oblasti ljudskih prava među kojima su Opšta deklaracija o pravima čoveka, Pakt o građanskim i političkim pravima i Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima", navodi se u saopštenju UN.

Prethodno, o predlogu Zakona o zabrani diskriminacije oglasili su se episkop bački Irinej, kao i lider LDP-a Čedomir Jovanović.

Komesar SE o ljudskim pravima

U Srbiji i dalje postoje velike prepreke u sprovođenju standarda ljudskih prava i zato je antidiskriminacioni zakon neophodan, kaže komesar Saveta Evrope.

Komesar Tomas Hamarberg u svom izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji navodi da zato mora da se usvoji Zakon o borbi protiv diskriminacije.

On u izveštaju ukazuje na težak položaj pojedinih manjina, pre svega Roma.Hamarberg je ocenio da uslovi u kojima žive Romi nisu dobri i da ih je potrebno poboljšati.

"Neophodno je obezbediti da njihova deca pohađaju škole“, rekao je Hamarberg.

Iako je vidljiv napredak kada je reč o položaju osoba sa posebnim potrebama, u izveštaju se ukazuje na to da su oni i dalje izopšteni iz društva, suočeni sa široko rasprostranjenim predrasudama i imaju problema prilikom obrazovanja i zapošljavanja.

Hamarberg izražava zabrinutost zbog „neprijateljskog okruženja“ u kome deluju aktivisti i organizacije za zaštitu ljudskih prava, pre svega one koji se bave gej i lezbijskim pravima, kao i pravima biseksualaca i transseksualaca.

“Diskriminatorske izjave političara i slični tekstovi u medijima prolaze nekažnjeno. Aktivisti za ljudska prava u većini slučajeva suočavaju se sa netolerancijom, govorom mržnje i pretnjama, ponekad čak i sa fizičkim napadima” , kaže on.

"Takvi slučajevi moraju biti osuđeni od strane političkog vrha i odgovarajuće sankcionisani“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se ukazuje i na problem dugačkih sudskih procesa, nedoslednu primenu zakona, nedovoljnu transparentnost sudstva i problem vezan za nezavisnost sudija i tužilaca, kao i na loše uslove u zatvorima.

"U nekim oblastima primećujemo progres, kao na primer dobar početak rada kancelarije ombudsmana, koji preduzima inicijative na zaštiti ljudskih prava u toj zemlji“, kaže komesar za ljudska prava.

Izveštaj evropskog komesara za ljudska prava Tomasa Hamarberga sastavljen je na osnovu njegove posete Srbiji od 13. do 17. oktobra 2008. godine i objavljen je na Internetu.