Artmanova: CIA štitila Karadžića

Bivša portparolka Tužilaštva navodi da oni ništa nisu preduzeli. "Imali smo na pretek informacija gde su begunci, ali uvek bi se ispostavilo da neka od te tri zemlje, SAD, Britanija ili Francuska, blokira hapšenje. Nekada bi akciju hapšenja blokirao lično Širak, drugi put Klinton", rekla je Florans Artman i dodala da govori na osnovu autentičnih izjava i dokumenata.

Prema njenim rečima, tokom leta 2005. godine, dva agenta CIA zatražila su od policije Bosne i Hercegovine obustavu praćenja porodice Radovana Karadžića, akciju koju su naložili Karla del Ponte i Haški tribunal.

Artmanova takođe tvrdi da je Momir Munibabić, bivši šef bosanske tajne policije, smenjen po nalogu Pedija Ešdauna, tadašnjeg visokog predstavnika BiH, nakon što je ovaj bio efikasan u traganju za Karadžićem, a informacije prosleđivao Karli del Ponte.

Ona veruje da hapšenje Karadžića nikada nije bio problem za Srbiju koliko za Zapad, za razliku od Mladića, kojeg Haški tribunal tretira kao čvrstu kariku zločina koja povezuje Beograd i Bosnu. Za razliku od njega, poznato je da se Karadžić distancirao od Beograda.

"Sada kada je Karadžić najzad uhapšen, on može puno toga da ispriča o tajnim dogovorima koji su doveli do pada Srebrenice. Za zapadne velike sile njegovo svedočenje predstavlja veliki rizik", izjavila je Florans Artman.

Prema njenim rečima, do sada nije bilo čvrstih dokaza da su zapadne zemlje predale Srebrenicu u zamenu za saradnju Srba na mirovnom procesu, ali "ako iko može da zna o takvim tajnim dilovima, onda je to Karadžić".

Florans Artman je ocenila i da "ukoliko Mladić ne bude uhapšen u narednim nedeljama ili najkasnije do kraja godine, nikada mu neće biti suđeno u Hagu".

"U Tribunalu smo imali podatak da je sve od 1997. do 2006. godine, kada sam napustila Tribunal, Mladić u Srbiji. Gde se i da li se sada izgubio, ako vlasti u Beogradu tvrde da nije u Srbiji, svejedno je. Srbija i Zapad moraju ga izručiti ako žele za Srbiju članstvo u EU", rekla je ona.