PREGLED STAMPE

Danas, 12. - 13. avgust 2000.

Carke "niskog intenziteta" izmedju vojske i policije u Crnoj Gori sve ucestalije

POD "TIHOM OKUPACIJOM" DO IZBORA

Pise Veseljko Koprivica

Previse i za dvadeset godina, a ne za dvadeset dana: od druge polovine jula na podrucju Crne Gore dogodilo se petnaestak incidenata u kojima su ucestvovali, a prema crnogorskim medijima i izazvali ih, pripadnici Vojske Jugoslavije.

U subotu, 22. jula, posada vojnog patrolnog camca ispalila je vise hitaca na gliser crnogorske policije sa troclanom posadom, koja je obilazila Skadarsko jezero. Sjutradan su pripadnici VJ sa kontrolnog punkta nadomak granicnog prelaza Bozaj vracali u Albaniju sve putnike bez vize, iako je Crna Gora ukinula vizni rezim za strance. Par dana kasnije, pripadnik Sedmog bataljona vojne policije pretukao je trojicu Niksicana. Istog dana Ratna mornarica plijeni na Jadranu italijanski gliser na kojem su se nalazila i dva lica u uniformama crnogorskog MUP-a.

Krajem jula, i pored dogovora sa gradonacelnikom Niksica o uklanjanju barikada sa svih lokalnih puteva prema Hercegovini, VJ je postavila nove betonske prepreke i tako pojacala blokadu granice prema Republici Srpskoj na pedesetak mjesta izmedju Herceg Novog i Pljevalja. (Ozlojedjeni mjestani nekoliko niksickih mjesnih zajednica zakazali su tim povodom protestni zbor za nedjelju).

Na drugom kraju Republike, na granici Crne Gore i Srbije, VJ je uhapsila cetvoricu holandskih drzavljana uz optuzbu da su planirali atentat na predsjednika SRJ Slobodana Milosevica.

Isprepadana javnost jos nije bila dosla sebi, kad je VJ saopstila da je na Cakoru, na granici Crne Gore sa Kosovom, uhapsila dva britanska i dva kanadska drzavljanina, koji su, kako je saopstila vojna informativna sluzba, obuceni za teroristicke akcije. Vijest je s razlogom obisla svijet, tako da je jedna druga, ali nikako beznacajna, prosla nezapazeno: vojska je ponovo uvela dezurstvo pored Jadranske magistrale u Kumboru, na mjestu gdje je bila postavljena rampa tokom proslogodisnjeg NATO bombardovanja i sprecavala svaki promet iz inostranstva, pa cak i humanitarne pomoci.

No, to nije sve. Pocetkom avgusta vojni patrolni brodovi ispred luke Zelenika dva su puta pretresli usidreni hrvatski brod "Dea", koji je dosao na remont u Bijelu. Tada zamalo, nezvanicno se tvrdi, nije doslo do pucnjave izmedju pripadnika VJ i MUP-a Crne Gore.

I u nedjelju, 5. avgusta, posljednji u ovoj seriji incidenata: pripadnici VJ na putu Ostros-Vladimir, na teritoriji opstine Bar, izresetali su civilni kamion, a vozac je pod kisom metaka jedva uspio da spasi glavu.

Sve je to sa manje ili vise dramatizicije prokomentarisano u medijima, uz optuzbe cas na adresu jugoslovenske vojske, a cas crnogorske policije. Oglasio se i nacelnik Generalstaba VJ general-pukovnik Nebojsa Pavkovic optuzujuci celnike Crne Gore da podrivaju odbrambeni sistem zemlje, zestoko napadaju VJ, opstruiraju mobilizaciju, amnestiraju dezertere, izbjegavaju obaveze finansiranja VJ...

U toku su i pripreme za, izgleda, masovnu mobilizaciju - dijele se pozivi za vojne vjezbe, ciji se datumi, kakve li slucajnosti, poklapaju sa odrzavanjem federalnih izbora.

Prema pisanju Gardijana, London i Vasington pripremaju proglasavanje zabrane letjenja iznad Crne Gore, kako bi pomogli crnogorskoj vladi u sukobu sa Milosevicem koji bi u slucaju napada na Crnu Goru aktivirao i cuvenu 63. padobransku jedinicu.

Generalni sekretar NATO Dzordz Robertson poslao je vise javnih upozorenja Slobodanu Milosevicu da ruke drzi sto dalje od Crne Gore. Jedan visoki sluzbenik Stejt departmenta izjavio je ovih dana: "Ne postoje jasno sacinjeni planovi u slucaju sukoba u Crnoj Gori. Ne zelimo novi rat na Balkanu pred nase predsjednicke izbore".

U namjeri da stisa strasti u Jugoslaviji, Vasington je od Djukanovica cak zahtijevao da ucestvuje na federalnim izborima i odgodi odrzavanje referenduma o osamostaljivanju Crne Gore. Djukanovic se prihvatio te sugestije, pa je crnogorska vlast dosla u poziciju da uzmice pred sve ofanzivnijim beogradskim rezimom. Istovremeno Milosevic ucvrscuje svoje pozicije u Crnoj Gori. Preko Socijalisticke narodne partije Momira Bulatovica stabilizovao je vlast u sedam crnogorskih opstina. Novoosnovani Sedmi bataljon vojne policije i otvorena podrska vrha Druge armije govore da se Milosevic i sa vojne strane obezbijedio. Konacno, ekspresnim prekrajanjem saveznog Ustava i organizovanjem federalnih izbora u Crnoj Gori, protiv volje njene vlasti, Milosevic daje na znanje da jos u dobroj mjeri kontrolise i manju federalnu clanicu.

"Crna Gora je pod tihom okupacijom. Miloseviceve snage sve vise demonstriraju silu koju Djukanovic pasivno posmatra, jer bi reakcija crnogorske policije mogla dovesti do pravog rata", konstatuje se u jednoj sadasnjoj stranoj vojnoj analizi.

Zapadni mediji procjenjuju da ce tiha okupacija Crne Gore potrajati do izbora 24. septembra. O tome sta ce Milosevic preduzeti nakon izgleda sigurne pobjede na predsjednickim izborima sada niko javno ne prognozira.

Djukanovic, medjutim, olako previdja da u trogodisnjem konfliktu sa Milosevicem crnogorska vlast nije gotovo nista ucinila da pripremi gradjane za odbranu od Miloseviceve nadmocnije sile. Umjesto toga, crnogorskoj vlasti je bilo prece ocuvanje sopstvenih pozicija. Nije, kako mnogi procjenjuju, izgradila nikakvu strategiju za to kako da se Crna Gora izvuce iz Miloseviceve opsade, niti pripremila teren za referendum o njenom osamostaljivanju kao jedinom spasonosnom izlazu. Jednostavno, niko ne zna sta je njen drzavni program niti da li ga uopste i ima. Crnogorska vlast zato sve brze ulazi u slijepu ulicu. Pozicija Crne Gore je ovakva: ko god pobijedi na izborima u "srpskoj Jugoslaviji", bice za Crnu Goru samoproizvedeni predsjednik SRJ. A najmanje trecina Crne Gore glasace za Milosevica.

Ostatak ce se tog dana baviti nekim precim poslom ili dati glas jednom od dvojice Vojislava - kandidatu SPO-a Mihailovicu ili predstavniku posvadjane srpske opozicije Kostunici. Kako ce oni, ukoliko bi kojim slucajem neki od njih pobijedio, biti tretirani u Crnoj Gori?

Procjene da ucestalo pronalazenje stranih spijuna i terorista na teritoriji Crne Gore nije samo uvertira za predstojece savezne izbore, vec priprema za nesto mnogo opasnije sve su glasnije.

Kapetan bojnog broda Mihailo Djurisic optuzio je ovih dana preko novina viceadmirala Vladu Nonkovica, pomocnika nacelnika Generalstaba VJ za Ratnu mornaricu, i komandanta RM u Crnoj Gori admirala Milana Zeca da "razvijaju mrznju prema svemu sto je legalno i legitimno izabrano u Crnoj Gori".

Na kljucnim mjestima u Ratnoj mornarici su ljudi koji su porijeklom van SRJ i koji Crnu Goru i Srbiju ne dozivljavaju svojim zavicajem, tvrdi Djuridjic, dodajuci da su svoju Krajinu i Bosnu, kad je bilo najteze i najopasnije, napustili, sklonili se u Crnu Goru i Srbiju, kupili drzavljanstvo i dobili sve privilegije, a zakulisnim radnjama obezbijedili za sebe nasljedje svih nekretnina u zavicaju.

Protiv Djurisica se vodi disciplinski postupak i zbog takvih prica o vojsci. "Kao najveci grijeh pripisuju mi sto sam prosle godine, u vrijeme NATO napada na SRJ, sprijecio oficira da puca u crnogorskog policajca", kaze Djurisic.

Crna Gora je na samoj ivici katastrofe. Vojska Jugoslavije preuzima kontrolu nad malom republikom. Djukanovic pritjeran uz zid. Milosevic sprema novi, peti sukob...

To su samo neke najnovije procjene o situaciji u Crnoj Gori, koje objavljuju zapadni mediji. Vide li stranci bolje od nas sta nam se desava u sopstvenom dvoristu?

Danas, 12. - 13. avgust 2000.

Projekat 10.000 stanova - srpski stambeni "nju dil" ili predizborni trik

NEIMAR SAMO ZA CVRSTE PARE

Pise R. Repija

U cemu je razlika izmedju mladog Amerikanca i mladog stanovnika SRJ? Verovatno u mnogo cemu, pogotovo kada se uporede nacin zivota i njegov standard, ali ce uskoro zahvaljujuci Vladi Srbije, ovo dvoje imati i jednu veliku slicnost - moci ce da pod gotovo istovetnim uslovima (naravno, svako u svojoj zemlji) rese jedno bitno egzistencijalno pitanje - da dobiju svoj stan.

Radi se svakako o jednom od najvise najavljivanih projekata, delu programa "Obnova, razvoj, reforme", predstavljenom prosle godine na 14. kongresu SPS - 100.000 stanova za 10 godina - cija bi prva desetina trebalo da bude useljena vec ove godine. Do predvidjene cifre doslo se, naime, po osnovi procene potraznje za stanovima u narednoj deceniji, pa bi kada se ovaj projekat zavrsi - Srbija trebalo da postane zemlja bez beskucnika.

Broj stanova predvidjenih u ovoj godini, medjutim, samo po jednom osnovu daje optimizam - jer, prema kapacitetima domace gradjevinske operative, cifra od 10 hiljada je lako dostizna, s obzirom da je, svojevremeno godisnje trzistu nudjeno 4-5 puta vise. Kljucna rec, medjutim i jeste trzisno, jer je kako su istakli u sindikatu gradjevinara Srbije, cena od 700 DEM (17.000 dinara), to svakako nije. Prema racunici sindikalaca, minimum investicione isplativosti nalazi se na 1200 - 1300 DEM po kvadratu, ispod koje je gotovo nemoguce raditi. Preduzeca koja ucestvuju u ovom programu (njih 85, na 130 gradilista u 100 gradova), isticu da je ovaj projekat domacoj visokogradnji dobrodosao, ali da ce po ovim cenama moci graditi samo ukoliko i industrija gradjevinskog materijala, robu bude isporucivala po cenama iz novembra prosle godine.

U sindikatu, pak, smatraju kako ce realizacija ovog programa predstavljati kraj srpke visokogradnje, jer ce zbog nerealnih rokova, malih plata i losih uslova rada iscrpeti i ovako oronuo sektor.

Drugi bitan faktor, pored kratkih rokova, koji ogranicava realnost ovog projekta je njegovo finansiranje. Prostom racunicom (prosecan stan - 75 kvadrata, 700 maraka po kvadratu, 10 hiljada stanova) dolazi se do vrednosti projekta od 525 miliona maraka, kolicine novca koja bi (da postoji) u ovo predizborno vreme, vladajuca koalicija mogla mnogo korisnije da upotrebi. Istina, cetiri vodece banke, (Beogradska, Komercijalna, Jugobanka i Vojvodjanska) potpisale su kreditnu podrsku kako izgradnji, tako i kupovini stanova, ali njihov kreditni i devizni potencijal, svakako nije dorastao ovakvom projektu. Da jeste, ne bi li bilo logicnije da prvo regulisu obaveze po osnovu stare devizne stednje, inace tri puta manje od stanogradnje?

Time se na posredan nacin dolazi i do onoga sto je prema nekim ekspertima, mozda i cilj ovog srpskog stambenog "nju dila" - pretakanju emisije novca u realne devize, i sklanjanje tih istih deviza iz slamarica u "realne" tokove, jer prirodno najvece interesovanje pri kupovini vlada za mogucnost dobijanja stana uz 30 procentno ucesce i rok otplate od 20 godina uz godisnju kamatu od pet odsto. "Ovo je dobro smisljen potez, pogotovo kada se uzme cena kvadratnog metra i nacin otplate", smatra Slobodan Milosavljevic, saradnik beogradskog Instituta za trzisna istrazivanja, dodavsi da je pogotovo u uslovima nepostojanja poverenja u finansijski sistem i banke kod nas, ovakav projekat pogodan za prikupljanje sredstava od stanovnistva.

Ukoliko svi ovogodisnji stanovi budu prodati uz unapred uplacen avans - drzavi ce na raspolaganju biti 150 miliona DEM, sto u ovim uslovima, prema Milosavljevicu, nije nimalo zanemarljiva suma. Na pitanje da li se takva kolicina novca, posle svega, moze naci kod stanovnistva, on kaze: "Ne verujem da ce u pitanju biti samo gradjani, vec pre da ce se i boljestojecim firmama, sugerisati da deo svojih radnika stambeno obezbede na ovaj nacin".

Kako je duzina izgradnje stanova, devet meseci do godinu dana, drzava na ovaj nacin moze deo prikupljenih sredstava koristiti, kako kaze Milosavljevic, za resavanje nekih svojih drugih finansijskih problema. Medjutim, kako je, prema najavama zvanicnika, barem 50 odsto stanova ove godine predvidjeno za predstavnike Vojske i MUP-a, drzava ce em mnogo manje novca prikupiti od civila, em trpeti veci izdatak pri izgradnji stanova za vojsku i policiju.

Upravo zbog toga je mozda i produzen rok za podnosenje prijava sa 10. na 15. avgust, mada zvanicno obrazlozenje iz Direkcije glasi da je to ucinjeno zbog otezanog prikupljanja dokumentacije. Medjutim, prema racunici Direkcije, do sada (10. avgust) je bar u vecim gradovima, pristiglo svega 3000 prijava civilnih parova.

Kratki rokovi izgradnje, niska cena, ukazuju da bi projekat "10.000 stanova", mogao biti upotrebljen jednokratno za ovogodisnju predizbornu vladajucu kampanju, ruku pod ruku sa obnovom i isplatom stare devizne stednje. Sa druge strane, obaveza uplate ucesca unapred, daje dobar argumenat onima koji tvrde da je posle stare stednje, ziralnog otkupa deviza, paradrzavnih banaka, hiperinflacije, stanogradnja sledeca u nizu obmana, iako za dodelu stanova garantuje Vlada Srbije. U svakom slucaju, cak i da gradjevinari ucine napor i zavrse stanove posle sest meseci (zapoceti 15 maja), rezultat bi po oba osnova mogao biti poznat daleko posle 24. septembra.

Lazno mladi, lazno zaposleni, lazno beskucnici...?

Prilikom razmatranja ‘molbi’ "utvrdjeno da je njih 116 lagalo", rekao je na Saboru dijaspore Branislav Ivkovic republicki ministar nauke i tehnologije, dodavsi da je Vlada Srbije dala mogucnost svim mladim ljudima da konkurisu za stanove. Predstavljajuci Fondaciju za stanove mladih naucnika i umetnika na saboru "Dijaspora 2000", Ivkovic je rekao da je vlada Srbije u saradnji sa Direkcijom za obnovu zemlje "odlucila da od 10.000 stanova koliko ce biti izgradjeno u ovoj godini, 670 izgradi za mlade naucnike i umetnike Beograda". "Svi su imali pravo da konkurisu pod jednakim uslovima, a konkursi su bili istaknuti na svim fakultetima i institutima u Beogradu", rekao je Ivkovic.

Monitor, 11. avgust 2000.

Vesli Klark, americki general u penziji

MILOSEVICA JE TREBALO ZAUSTAVITI

Pise Julija Bogoeva

Americki general sa cetiri zvezdice, Vesli Klark, sada u penziji, spada u najbolje poznavaoce svih ponora i glavnih licnosti jugoslovenske krize. Znao je politiku zapada, ucestvovao u pregovorima u Dejtonu, a od juna 1997. godine, kao vrhovni komandant NATO u Evropi, bio je zaduzen da politiku vojnicki sprovodi, ukljucujuci proslogodisnje bombardovanje SRJ.

Na pocetku ovog razgovora zamolili smo gospodina Klarka da iznese svoj stav o tome sta ce se desiti u SRJ?

KLARK: Slobodan Milosevic je optuzen za ratne zlocine i treba da odgovara pred Tribunalom u Hagu. Vrlo je jasno sta radi. On hoce vlast, novac i uticaj. Hoce da stvori uslove u kojima Srbija opet moze da zastrasuje susede i hoce da ugnjetava sopstvene gradjane. Priprema se da krene na Mila Djukanovica i na opoziciju, pojacao je kontrolu nad medijima i uklonio ljude koji bi mogli biti pretnja a nisu vise od koristi, i to sipajuci im metke u lice. Sprema se za novu rundu i polako pokrece tocak. Raspisao je izbore, jer hoce da sacuva smokvin list legitimiteta za ostanak na vlasti. Ali on se plasi. Plasi se Djukanovica, studenata. On je covek koji zivi u strahu. Gradjani Srbije treba da zive u hrabrosti, da se udruze i obezbede sebi buducnost, bez Milosevica, jer sa njim nema izlaza za Srbiju.

MONITOR: Generale Klark, da li mozete da zivite sa bombardovanjem SRJ?

KLARK: Operacije smo izvodili na najhumaniji nacin i potpuno u skladu sa zakonima. Ucinili smo ono sto je bilo nuzno za zaustavljanje etnickog ciscenja na Kosovu. Spokojan sam.

MONITOR: Ko je i kada doneo odluku o bombardovanju?

KLARK: U noci 23. marta 1999. godine zvao me je Havijer Solana i obavestio me da cemo bombardovati zato sto su razgovori Ricarda Holbruka u Beogradu propali.Potom sam dobio potvrdu od americke vojske da ce uslediti izvrsno naredjenje.

MONITOR: Koja je Vasa uloga u donosnju te odluke?

KLARK: U takvoj situaciji ljudi dugo razgovaraju pre nego sto se odluka donese. Ali svima je bilo vrlo jasno da alternative nema.Holbruk je pitao Milosevica "da li razumete da ce vas bombardovati" a Milosevic je odgovorio "da, razumem".

MONITOR: Zasto je SRJ bombardovana? Navedite razloge tacnim redom.

KLARK: Zapad je video da Milosevic prikuplja sredstva i snage za jos jedan uzasan zlocin protiv sopstvenih gradjana.U junu 1998. godine ministri odbrane zapadnih zemalja na sastanku u NATO-u razgovarali su o pretnji Milosevicu i NATO avioni odrzali su vezbu u albanskom i makedonskom vazdusnom prostoru uz jugoslovensku granicu. Dobio sam zadatak da zovem Milosevica. Razgovarali smo oko 25. juna. Molio sam ga da ne upotrebljava svoje snage protiv sopstvenih gradjana.Obecao je da zeli samo mir i da su Albanci gradjani njegove zemlje. Kad ono, mesec dana kasnije vojska je bila u akciji ruseci sela sirom Kosova uz tvrdnju da je to odgovor na albanski terorizam. To nije bilo tacno. Bio je to nastavak represije, koja je zaustavljena vazdusnom pretnjom u oktobru 1998. godine. Milosevic je tada davao obecanja NATO-u, i pregovori su bili u toku, ali on nije hteo da pregovara. Rekao mi je to. Kazao je "generale Klark, znamo mi kako da izadjemo na kraj sa ovim Albancima. Vec smo to radili". Pitao sam ga kada i gde, a on je odgovorio "U Drenici 1946. godine. Sve smo ih ubili. Potrajalo je par godina ali smo ih na kraju sve ubili".

MONITOR: Je li vam zaista to rekao?

KLARK: Da. Kada sam tog dana otisao nosio sam sa sobom u NATO potpisanu izjavu Milosevica da ce koristiti samo normalne policijske metode i da ce povuci svoje snage, ali znao sam da je naumio da ubija.Poceo sam tada da govorim da Milosevic ima dva do cetiri meseca za sporazum o miru, ili cemo opet imati borbe. Albanci su to znali.Jedan od srpskih generala rekao mi je u raspravama u oktobru "zasto ste nas sprecili da ubijemo te ljude. Trebalo nam je jos samo dve nedelje i sve bismo ih ubili".

MONITOR: Generale Klark, je li istina to sto govorite. Jesu li to citati?

KLARK: Da. To je bio general Djordjevic. Doneo je mapu. Ja ga pitam - gde su, a on odgovara 'ima ih 420' i pokazuje -ovde ih je 20, tamo 100...Rekao sam ali ne mozete to da radite.Ti ljudi zele da budu i da se osecaju kao gradjani. Ne mozete spreciti tu zelju ubijajuci ih i unistavajuci njihova sela. Oni nisu slusali, ili zato sto nisu razumeli ili zato sto je postojao drugi motiv. Mozda Milosevicev. Zato, kada su propali pregovori u Rambujeu, nije bilo izbora.Znali smo sta mora da se radi. Trebalo je zaustaviti Milosevica.

MONITOR: Hocete da kazete da je to je bio jedini razlog i motiv?

KLARK: To je bio jedini motiv.Istina je,takodje, da je Milosevic imao plan da sprovede etnicko ciscenje nezavisno od bilo kakvog poteza NATO.

MONITOR: Na sta mislite?

KLARK: Postojao je plan pod nazivom 'Potkovica'.Hteo je da dovrsi etnicko ciscenje.

MONITOR: S kojim ciljem?

KLARK: Nikada nismo razumeli. Mislim da je mozda hteo da naseli obespravljene Srbe iz Hrvatske. Ne znam. Ali sta god da je bio cilj, postojao je plan koji je trebalo da bude ostvaren od kraja februara do kraja marta 1999. godine.

MONITOR: Jeste li videli plan. Kako ste saznali za njega?

KLARK: Nikada nisam video plan.

MONITOR: Kako onda znate da postoji?

KLARK: Opisali su ga do detalja pouzdani izvori. Siguran sam.

MONITOR: Da li je bombardovanje moglo biti izbegnuto?

KLARK: Naravno da je moglo biti izbegnuto. Samo je trebalo sporazumeti se, pregovarati ozbiljno u Rambujeu. Ishod ne bi bio ono sto je predlozeno vec nesto modifikovano. Kao sto rezultat koji je proizasao iz Dejtona nije bio identican onome sa cim smo u Dejtonu poceli. Ali Milosevic nikada nije nameravao da pregovara u Rambujeu. Uvek je imao na umu da zavrsi stvar vojnom silom i da zapad i svet stavi pred svrsen cin. Odlucio je da rizikuje, pretpostavljam, verujuci da moze da izdrzi bombardovanje i da mozda NATO ne misli ozbiljno. Kockao se zivotima oko 1000 Srba koji su ubijeni u bombardovanju. Da je prihvatio sporazumno resenje, Kosovo bi danas bilo deo Srbije, sve srpske porodice bile bi tamo, NATO snage i mnoge druge snage bile na Kosovu radi osiguranja bezbednosti, imali bismo politicki proces i razaranje od bombardovanja bilo bi izbegnuto. Ali to izgleda nije brinulo Milosevica sto je potvrdilo da mu Kosovo nije vaznije od sopstvene glave, iako je govorio da jeste. Nista Milosevicu nije vaznije od njega samog.

MONITOR: Sta bi bio cilj eventualne kopnene invazije?

KLARK: Proterivanje srpskih snaga sa Kosova.

MONITOR: Zaustavili biste se na granici?

KLARK: Osim ukoliko bi nastavili da se odupiru.

MONITOR: Da li je to uvek bio jedini potencijalni cilj eventualne kopnene operacije?

KLARK: Ne. Uvek su bili moguci i drugi ciljevi, ukljucujuci uklanjanje Milosevica i njegovog rezima.

MONITOR: Generale, izgleda da je lakse bombardovati jednu zemlju nego uhapsiti optuzene za ratne zlocine. Kako to?

KLARK:U vreme operacije na Kosovu Milosevic nije bio optuzen za ratne zlocine ali smo znali da pomaze optuzene u Bosni. Sada je Milosevic i sam optuzen i njegovo hapsenje treba da bude najvisi prioritet medjunarodne zajednice.

MONITOR: Ima drugih koji su optuzeni pre Milosevica.Zasto je lakse bombardovati Jugoslaviju nego uhapsiti Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica?

KLARK:To je stvar koju treba pokrenuti sa onima koji su odgovorni za obavestajne podatke na lokacijama na kojima se optuzeni nalaze. Te podatke prikupljaju drzave u cijem sektoru optuzni zive.

MONITOR: Kakva je u tome uloga vrhovnog komandanta saveznickih NATO snaga u Evropi (SACEUR)?

KLARK: On je oficir odgovoran za NATO operacije tako da se operacije hapsenja optuznih za ratne zlocine obicno koordiniraju preko njega.

MONITOR: On nema udela u odlucivanju o tome ko ce, kada i gde biti uhapsen?

KLARK: U osnovi, odluke o hapsenju donose se na najvisim nivoima vlasti, na nivou vlada.

MONITOR: Zasto je to tako organizovano?

KLARK: Zato sto rizikovanje zivota vojnika u cilju privodjenja optuzenih za ratne zlocine ima veliku politicku tezinu.

MONITOR: Znaci uvek ce tako biti organizovano?

KLARK: Mislim da hoce.

MONITOR: I mislite da tako treba?

KLARK: Mislim da takve odluke jesu odgovornost politicara i mislim da su oni duzni da takve odluke donose. Vojne vodje imaju obavezu da osiguraju efektivno planiranje takvih operacija i slicno, ali osnovni podsticaj mora doci od politickog rukovodstva.

MONITOR: Vi, dakle, nemate neke zasluge za to sto je najveci broj optuzenih za ratne zlocine uhapsen dok ste vi bili SACEUR?

KLARK: Necu da se upustam u to kako su stvari funkcionisale.

MONITOR: Zbog cega je svih ovih godina svega nekoliko optuzenih uhapseno u francuskom sektoru u Bosni? Da li zato, kao sto se prica i pise, sto Francuzi obavezu hapsenja podredjuju pre svega poslovnim ali i drugim interesima?

KLARK: Predsednik Francuske Zak Sirak pruzio mi je uveravanja da ce preduzeti potrebne mere u svom sektoru.

MONITOR: Generale Klark, da li biste svedocili pred Tribunalom, ukoliko biste bili pozvani?

KLARK: Naravno da bih svedocio.

MONITOR: Pretpostavljam da biste ste se odazvali i kao optuzeni?

KLARK: Takve odluke donose vlade, a oficiri ih slede.

MONITOR: Kakav je bio vas stav kad ste saznali da ce Tuzilastvo u Hagu sprovesti internu analizu bombardovanja i da je moguce otvaranje istrage?

KLARK: Moj stav je bio da treba obavezno da saradjujemo na prikladan nacin.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare