Đinđić - buntovnik i filozof

Njegovo brutalno ubistvo, čija je politička pozadina do danas ostala nerasvetljena, tragičan je kraj čoveka čiji je život obeležio sukob sa sistemom.

Kako je Zoran Đinđić prošao put od darovitog đaka i talentovanog filozofa, do reformatora čija je vizija bila daleko ispred vremena u kome je živeo? Obeležio ga je bunt protiv sistema, koji je otvoreno kritikovao, još kao gimnazijalac, priseća se njegova sestra Gordana Đinđić Filipović. "Pismeni zadaci su počeli da bivaju problem. Nakon pismenoga je tata odlazio u školu i pita - Miško, je l' nećeš više?, on kaže - Neću. A onda on kaže, dokle više?"

Kao istaknuti studentski vođa, tokom previranja sedamdesetih godina, prvi put je priveden zbog deklaracije u kojoj se kritikuju društveno-političke prilike, navodi majka Mila Đinđić.

"Došao je poziv za saslušanje zbog rasturanja materijala i neprijateljske propagande. Pretresli su kuću, čak je njima Zoran pisao izveštaj. Tada su najviše odneli i odveli ga, mi dva dana nismo znali gde je on."

Iz Jugoslavije odlazi u Nemačku, gde radi na svom doktoratu. Odlazi jer mu je, kao obeleženom disidentu, u Jugoslaviji gotovo nemoguće da nađe posao.

"Imao je jasnu predstavu o tome šta želi. To su bili određeni aspekti marksove filozofije koji su ga i ranije zanimali. I bio je veoma inteligentan i šarmantan i imao je neverovatnu energiju. Ako biste mu rekli da je nešto nemoguće, njegova ambicija je rasla. NIkada nisam imao takvog studenta", kaže Albreht Velmer, profesor Univerziteta Konstanc. U Jugoslaviju se vraća u vreme kada se rađa višestranačje. Pozicionira se kao alternativa i radi na prestankui rata i rehabilitaciji Srbije. Oni koji danas proučavaju Đinđića zaključuju ipak da je okolina prema njemu imala neprijateljski odnos dok je bio jedan od lidera opozicije i da je, kada je stupio na mesto premijera, bio suočen sa najrazličitijim oblicima opstrukcije.

"Taj neki čovek koji je to proizveo, on to plaća time što ne može da plasira proizvod, zato što ste vi bili umorni da dođete na ustavnu komisju, ko vama da je pravo da budete umorni u ime ovog naroda, idite pa spavajte bre", govorio je sa skupštinske govornice premijer Zoran Đinđić.

Za one koji danas istražuju njegovo nasleđe, jasno je da je tek posle njegove smrti društvo prepoznalo viziju koju je Đinđić imao, kaže istoričarka Latinka Perović.

"Mi smo sada opisali jedan krug da bismo se ponovo našli pred problemima koje je on formulisiao, postavio, ponudio rešenja, ...koja nisu odbačena kroz debatu i parlamentarne procedure, nego su završene metkom. I to je drama Srbije, i Đinđić u njoj...". Zoran Đinđić ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine. Povodom 11 godina od njegovog ubistva porodica, prijatelji, njegova DS, brojni građani kao i predstavnici LDP-a i novoformirane Nove demokratske stranke odaju počast Zoranu Đinđiću.