Četiri godine rata: Šta koči pregovore i ko je na dobitku? FOTO

Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ocenio je da je glavni razlog za neuspeh dosadašnjih mirovnih pregovora manjak obostranih interesa da se unaprede odnosi između Rusije i SAD, dok vojni analitičar Vlade Radulović smatra da ukrajinsko ratište sada predstavlja poligon za testiranje nove vojne tehnike.

Milić je za Tanjug naveo da se geneza sukoba može pratiti kroz odnose Rusije, Ukrajine i zapadnih država još od početka devedesetih godina.

"Ono što možemo definitivno videti je manjak poverenja između dve strane, između Zapada i Ukrajine s jedne strane i Rusije, s druge strane, u definisanju budućih odnosa, a ono što je, naravno, pitanje je na koji način Rusija vidi svoju ulogu u regionu Istočne Evrope, na koji način Zapad vidi rusku ulogu u regionu Istočne Evrope, koji su u velikoj meri različiti, a prvenstveno oko pitanja Ukrajine, koja je u tom regionu najmnogoljudnija država i država gde bi nagli prozapadni zaokret iz ugla ruske spoljne politike bio veliki problem", istakao je on.

Milić je ocenio da su u međunarodnim okolnostima koje su prethodile početku sukoba izgledi bili mali da se rat izbegne.

"Ono što je problem je što je u Ukrajini već postojao rat koji se odigravao u nižem intenzitetu na teritoriji Donjecke i Luganske republike, koje je Rusija proglasila na teritoriji Ukrajine. Ukrajina je već 2014. godine izgubila Krim kroz rusku aneksiju, tako da, već je postojalo nerešeno stanje od 2014. pa nadalje", ističe Milić.

Rusija kontroliše 20 odsto ukrajinske teritorije

Na pitanje da li očekuje napredak mirovnog procesa tokom novih pregovora koji se najavljuju, Milić je ocenio da to neće ići lako jer politički vrhovi zainteresovanih strana ne učestvuju u mirovnom procesu.

"Trenutno vidimo kao kontekst da je veliki problem kako definisati pitanje teritorija, sa obzirom da Rusija kontroliše oko 20 odsto teritorije Ukrajine, ali želi da u pregovorima dobije i ostatak Donjecke oblasti koju ne kontroliše, već kontroliše Ukrajina, koju Ukrajina teško može sada da prepusti, a da je toliko već četiri godine branila, i da procenjuje da može dalje da je brani", navodi on.

Shutterstock/Alim Yakubov

Milić ocenjuje da još jednu prepreku za postizanje mira predstavljaju bezbednosne garancije, s obzirom na to da bi Ukrajina od zapadnih zemalja tražila delotvornije garancije na koje Rusija ne bi pristala, jer bi značile preblisku integraciju te zemlje sa NATO savezom.

Milić podseća na izjavu predsednika SAD Donalda Trampa koji je, kako kaže, pre početka aktuelnog mandata rekao da će, kada dođe na vlast, sukob u Ukrajini rešiti za 24 sata.

"Od te izjave je prošlo preko godinu dana. Tako da to govori o kompleksnosti procesa. Naročito kad Amerika i Rusija u ovom trenutku nemaju diplomatsku prisutnost, diplomate – ruske u Vašingtonu ili američke u Moskvi, na nivou da bi međudržavna komunikacija na nekom osnovnom nivou mogla da funkcioniše, a kamoli kad se govori o pregovorima ove veličine", dodao je on.

Glavni razlog za izostanak pomaka u mirovnim pregovorima Milić vidi u manjku interesa za unapređenje odnosa između SAD i Rusije.

"Malo je interesa koji spajaju te dve države, niska ekonomska razmena koja je postojala između njih još i pre 2022. s jedne strane, a s druge strane, veliki broj regiona gde se njihovi interesi sukobljavaju", zaključio je Milić.

Kupjansk – ključno žarište

Govoreći o razvoju stanja na ratištu u Ukrajini, vojni analitičar Vlade Radulović ocenio je za Tanjug da se linija fronta, nakon velikih promena u prvim fazama sukoba, stabilizovala, kao i da trenutno ruske snage imaju inicijativu, ali da su pomaci na terenu ograničeni.

Kako je naveo, od sredine 2023. godine beleži se napredovanje, doduše usporeno, ruskih oružanih snaga na ustaljenoj liniji fronta, pri čemu se kao ključna žarišta izdvajaju pravac Kupjanska i operacije u Donbasu.

Radulović je dodao da su u poslednjih mesec dana zabeležena i ograničena ukrajinska napredovanja, u kojima je zauzeto oko 200 kvadratnih kilometara, ali da je reč o promenama na taktičkom nivou.

Ukraine President Office/Planet Pix via ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / Profimedia

On je kao dve ključne tehnološke promene na bojištu izdvojio masovnu upotrebu dronova i primenu veštačke inteligencije.

"Vi sa jednim dronom, doslovno kućne izrade, koji negde u garaži možete da sklopite ili da preuredite, malo modifikujete neku komercijalnu varijantu, stavite eksploziv, dakle, dron koji vam vredi, recimo, svega hiljadu ili par hiljada evra, može da trajno uništi, odnosno onesposobi sistem koji vredi nekoliko miliona ili nekoliko desetina miliona evra", navodi Radulović.

On je rekao da upliv veštačke inteligencije u savremene sisteme znatno menja način vođenja ratnih operacija, međutim da svedočimo i razvoju konvencionalnog oružja, posebno artiljerije, koja se intenzivno koristi na obe strane. Radulović je rekao da je sukob u Ukrajini deo šire trke u razvoju naoružanja između Istoka i Zapada.

"Svakako nema dileme oko toga i nema dileme da je Ukrajina zapravo unapređena Sirija, da budem vrlo precizan i jasan, kada govorimo o testiranju određenih sistema ratne tehnike. Mnogo toga se proizvelo u decenijama koje su iza nas, nije bilo tako velikih sukoba, mnogo novih koncepata, ideja, misli u segmentu vojne tehnologije je izašlo iz nekih proizvodnih hala. I došao je trenutak da se sve to negde isproba i kako radi", rekao je Radulović.

Ipak, on ističe da u ratu savremena tehnika ne može da zameni prisustvo vojnika na terenu.

Mirovni pregovori

Od početka rata u Ukrajini danas se navršava četiri godine, pri čemu se sukobi na bojnom polju nastavljaju uporedo sa trilateralnim mirovnim pregovorima koje je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp.

Alexander Kazakov / Zuma Press / Profimedia

Rusija je napad na Ukrajinu, odnosno ono što Moskva naziva "specijalnom vojnom operacijom" započela zbog, kako navodi, odnosa Kijeva prema ruskom stanovništvu u Ukrajini, pri čemu je Moskva takođe insistirala na tome da je intervencija izazvana neophodnošću denacifikacije Ukrajine.

Mirovni sporazum na kom insistira Tramp, koji je obustavio najveći deo američke vojne pomoći, da bi prazninu ubzo popunila Evropska unija, još nije postignut, a sve učestaliji trilateralni pregovori i ustupci poput razmena ratnih zarobljenika i dalje traju.

Trilateralni pregovori delegacija Rusije i Ukrajine uz posredstvo SAD započeti su početkom ove godine, a naredna, četvrta runda se očekuje do kraja ovog meseca.