Sirija pred novom eskalacijom: Alep je zatvorena vojna zona

Napetosti između sirijske vlade i kurdskih snaga prerasle su u smrtonosne sukobe u Alepu. Prema podacima Sirijskog opservatorijuma za ljudska prava sa sedištem u Londonu, od utorka je ubijeno najmanje 12 civila, dok je poginulo i nekoliko pripadnika vladinih snaga, kao i jedan kurdski borac. Više od 60 ljudi je ranjeno, prenosi Dojče vele.

Nasilje je ponovo pokrenulo talas raseljavanja. Centralni komitet za odgovor u Alepu saopštio je da je do četvrtka čak 142.000 civila potražilo sklonište i utočište u drugim oblastima. Škole su zatvorene, a vazdušni saobraćaj i dalje je obustavljen.

• Treći dan granatiranja Alepa: Najmanje devet mrtvih, desetine ranjenih
• Nastavljene borbe u Alepu: Vladine snage udarile na kurdske borce

Prema informacijama sirijske vlade u Damasku, vojne operacije su "isključivo usmerene na očuvanje bezbednosti i sprečavanje bilo kakvih oružanih aktivnosti unutar stambenih zona".

Damask je proglasio alepske četvrti Šeik Maksud i Ašrafijeh, dva kurdska gradska okruga, "zatvorenim vojnim zonama", nakon što je civilima omogućeno da humanitarnim koridorima napuste ta područja u sredu i četvrtak do podneva. Ipak, procenjuje se da je u tim četvrtima ostalo oko 100.000 ljudi.

Međusobne optužbe

Sirijske demokratske snage (SDF), koje predvode Kurdi i koje upravljaju tim regionom, negirale su postojanje bilo kakvih vojnih ciljeva u tim oblastima. Umesto toga, optužile su regularnu vojsku da cilja civile i upozorile da bi sukob mogao ponovo uvući Siriju u rat velikih razmera.

"Eskalacija u Alepu ima direktne implikacije po stabilnost Sirije", izjavio je Nanar Havah, viši analitičar za Siriju u Međunarodnoj kriznoj grupi.

• Bombaški napad: Ima mrtvih
• Ursula i Košta u Damasku kod Al Šare: Evropa obećava milijarde Siriji FOTO/VIDEO

U međuvremenu, obe strane se međusobno optužuju za započinjanje borbi, dok turski i američki posrednici pokušavaju da deeskaliraju situaciju. Portparol generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, Stefan Dižarik, pozvao je sve aktere da "odmah pokažu maksimalnu uzdržanost i preduzmu sve mere kako bi se sprečilo dalje povređivanje civila". Takođe je pozvao na hitan nastavak pregovora o sprovođenju martovskog sporazuma.

Dana 10. marta 2025. godine, tri meseca nakon što je dugogodišnji sirijski diktator Bašar el-Asad svrgnut u ofanzivi koju je predvodila islamistička milicija Hajat Tahrir el-Šam, Sirijske demokratske snage predvođene Kurdima potpisale su sporazum o integraciji sa privremenim sirijskim predsednikom Ahmedom el-Šaraom. Sporazum je predviđao kraj neprijateljstava između sirijskih snaga koje podržava Turska i kurdskih snaga koje podržava SAD.

Dogovorom je takođe predviđeno da teritorije pod kontrolom Kurda, sa oko 2,5 miliona stanovnika i značajnim izvorima nafte i energije, pređu pod kontrolu centralne vlade. Sporazum je naglasio i priznanje kurdskih zajednica kao dela ujedinjene sirijske države.

Nepomirljivi stavovi

Ključna tačka spora ostalo je uključivanje oko 60.000 kurdskih boraca u sirijsku nacionalnu vojsku do kraja 2025. godine. U poslednjih deset meseci pregovori su zapali u ćorsokak, a najnoviji sukobi izbili su svega nekoliko dana nakon isteka roka.

"Postoji trajno neslaganje između vizije vlade o snažnoj centralnoj kontroli i težnje SDF-a ka federalizovanom modelu sa širokom regionalnom autonomijom", rekao je Žilijen Barns-Dejsi, direktor programa za Bliski istok i Severnu Afriku pri Evropskom savetu za spoljne odnose.

• Gori Sirija: Vladine snage i Kurdi u otvorenom ratu FOTO/VIDEO
• Preokret na Bliskom istoku; SAD preuzimaju kontrolu – dogovor Izraela i Sirije menja pravila igre

Guido Štajnberg, viši saradnik Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, smatra da su stavovi Kurda i vlasti u Damasku nepomirljivi.

"Kurdska strana neće predati oružje jer bi to bilo ravno samoubistvu, s obzirom na ono što se dogodilo Alavitima i Druzima", rekao je on. Od kada je el-Šaraa preuzeo vlast, u napadima na verske manjine ubijene su hiljade ljudi.

Iako Damask, prema Štajnbergu, gaji duboko nepoverenje prema Kurdima, rukovodstvo je pragmatično i teži jedinstvenoj nacionalnoj državi. Ipak, on smatra da je centralna vlast preslaba da silom nametne razoružavanje Kurda bez pomoći Turske — pomoći za koju sumnja da će Ankara pružiti, imajući u vidu unutrašnju političku situaciju.

Humanitarna kriza se produbljuje

Turska smatra SDF terorističkom organizacijom zbog veza sa raspuštenom Radničkom partijom Kurdistana (PKK). Analitičari ocenjuju da se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sprema da ostane na vlasti i četvrti mandat, za šta mu je potrebna podrška prokurdskih poslanika pred izbore 2028. godine.

Nanar Havah upozorava da novo nasilje dodatno pogoršava već tešku humanitarnu situaciju u Siriji, oblikovanu višegodišnjim građanskim ratom, razornim zemljotresom iz 2023. i izuzetno oštrom zimom 2025–2026.

U međuvremenu, Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova saopštila je da je od potrebnih 112 miliona dolara za zimsku pomoć prikupljeno svega 29 miliona, što predstavlja manjak od čak 74 odsto.

Neposredni prioriteti uključuju grejanje, popravku skloništa, podelu zimske opreme i raščišćavanje puteva kako bi se omogućio pristup humanitarnoj pomoći, napori koji su dodatno otežani nedostatkom sredstava i bezbednosnim ograničenjima.