Tramp uhapsio Madura, Putin ćuti: Šta se dešava iza kulisa?

Nikolas Maduro je tokom posete Moskvi povodom Dana pobede u maju 2025. godine obasipao Vladimira Putina pohvalama. Venecuelanski predsednik je Rusiju nazvao "ključnom silom čovečanstva". Dvojica šefova država tada su potpisala sporazum o "strateškom partnerstvu i saradnji".

Nešto više od pola godine kasnije, 3. januara 2026, Rusija je bila tek pasivni posmatrač dok su Sjedinjene Američke Države silom odvele Madura i njegovu suprugu u Njujork, gde im se sada sudi zbog trgovine drogom, piše Dojče vele.

• "Rusijo, hvala"
• Upozorenje: "Proći ćeš kao Maduro"; "Prekinite veze sa Rusijom"; Postignut je dogovor

Ruska protivvazdušna odbrana nemoćna

Tri dana nakon svrgavanja venecuelanskog predsednika Putin i dalje ćuti. Pre toga je rusko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo zabrinutost i zatražilo Madurovo oslobađanje, kao i pregovore između SAD i Venecuele. Posle telefonskog razgovora početkom decembra, prema zvaničnim izveštajima, poslednja poruka koju je Maduro dobio od ruskog predsednika bila je novogodišnja čestitka.

Maduro je bio jedan od retkih šefova država koji su podržali Rusiju u februaru 2022. godine, kada je Moskva priznala republike Donjeck i Lugansk uoči početka rata u Ukrajini. U decembru 2018. Rusija je poslala dva strateška bombardera tipa Tu-160 na vežbe u Venecuelu, što su stručnjaci protumačili kao znak podrške Maduru.

Avioni su sleteli na aerodrom u Karakasu – isti onaj sa kog su Sjedinjene Države uhapsile venecuelanskog ldiera. Ruska protivvazdušna odbrana nije mogla da ga zaštiti, kako je sada izjavio američki ministar odbrane Pit Hegset. 

Zašto Putin ne kritikuje Trampa?

"Ruska podrška Venecueli bila je više simbolične nego praktične prirode", rekao je Nil Melvin, stručnjak Kraljevskog instituta za združene službe (RUSI), u razgovoru za DW. Prema njegovom mišljenju, Rusija nije u stanju da dovede u pitanje upotrebu američkih oružanih snaga u susednom regionu.

Nemački politikolog i autor knjige o ruskoj spoljnoj politici Feliks Rifer nije iznenađen. Nakon što je Trampov povratak u Belu kuću doveo do približavanja Moskve i Vašingtona, Rusija je na "američke naznake u vezi sa Venecuelom reagovala s relativnom suzdržanošću", kaže Rifer.

Jedan od razloga je rat Rusije protiv Ukrajine i promena uloge SAD – od zapadnog partnera Kijeva do posrednika, smatraju oba stručnjaka. Rusija izbegava oštru kritiku Vašingtona jer "ne želi da ga odgurne", kaže Melvin. Po njegovom mišljenju, moskovska retorika o događajima u Venecueli bila bi "znatno oštrija" da nema rata protiv Ukrajine, ali ne i više od toga.

Britanski stručnjak ne vidi neposredne posledice po rat u Ukrajini. To bi se moglo promeniti ako se Tramp ne zaustavi na Venecueli, već ode dalje i, na primer, pokuša da "pripoji" Grenland, koji pripada Danskoj – što je američki predsednik nedavno ponovo nagovestio. NATO takav razvoj događaja verovatno ne bi preživeo, smatra Melvin. Slično se izjasnila i danska premijerka Mete Frederiksen. 

Oprezni optimizam u Ukrajini

Zvaničnici u Kijevu suzdržano komentarišu događaje u Venecueli.

Predsednik Volodimir Zelenski rekao je: "Ako se diktatori mogu ovako tretirati, onda Sjedinjene Države znaju šta sledeće treba učiniti".

Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova podsetilo je da Madura ne priznaje kao predsednika.