Kapitulacija! Izdaja!

Kako piše Dojče vele, novi izbori u Ukrajini nisu održani u roku i američki predsednik ne može znati kako nisu održani jer ta država već tri godine ratuje za svoju slobodu i nezavisnost.

Ali, kako se dalje navodi, izjave Donalda Trampa su zaprepastile i mnoge van Ukrajine, a  posebno one u državama središnje i istočne Evrope.

Tu nije reč samo o podršci Ukrajini, piše Dojče vele, nego i o temeljnom pitanju u ovom ratu: mogu li se dopustiti promene granica vojnom silom?

Sastanak ministara spoljnih poslova SAD i Rusije u Rijadu za zvaničnika kancelarije rumunskog predsednika Kristiana Diakoneskua izgleda kao priprema za "novu Jaltu" i deobu interesnih zona preko karte Evrope. Zato se u tekstu postavčja pitanje da li je Tramp spreman da prepustiti Putinu i Rumuniju i da povući američke vojnike stacionirane u toj zemlji?

Iskustvo Minhena

 

Rumunski politikolog Vladimir Tismaneu ne okleva da sastanak u Rijadu nazove "izdajom" i Ukrajine i vrednosti za koje se zalaže Zapad. Isto tako, Rijad glatko upoređuje s "novim Minhenom", sporazumom kojim su 1938. zapadne zemlje prepustile Hitleru područje Čehoslovačke naseljen nemačkom manjinom – i što se brzo pretvorilo u nacističku okupaciju čitave zemlje i svetski rat.

Na taj sporazum aludira i poljski predsednik Donald Tusk. On je,  povodom Minhenske konferencije o bezbednosti, na društvenim mrežama napisao: "Kao turista volim taj grad. Kao istoričar i političar mogu danas samo da kažem - Minhen– NIKAD VIŠE."

Tusk je zatim upozorio: "Prisiljena kapitulacija Ukrajine će značiti kapitulaciju čitave zapadne zajednice."

Širom zemalja, koje su okusile da budu deo sovjetskog Istočnog bloka, se širi bojazan da će opet biti prepuštene Rusiji.

U Rumuniji i susjednoj Moldaviji se stalno redaju incidenti s ruskim raketama i letelicama i tek ovog februara je rumunski parlament prihvatio zakon kojim se odobrava obaranje takvih ruskih projektila.

Privremeni rumunski predsednik Ilie Bolojani upozorio je već da je bezbednost Ukrajine i bezbednost Evrope i Rumunije. "Mi ne stojimo na strani Ukrajine ne samo iz humanitarnih razloga, nego jer je to i iz strateških interesa naše zemlje", dodao je on.

Čudna sloga Vašingtona i Moskve

A šta su zapravo "strateški interesi" nove američke vlade, Evropljani u to više ne mogu biti sigurni.

Ne samo Ilon Mask koji podržava populističke stranke u Evropi koje takođe redom pokazuju razumevanje za politiku Kremlja, nego je nedavno u Minhenu američki potpredsednik Džej di Vens optužio Rumuniju što je poništila prvi krug predsedničkih izbora na kojima je ekstremistički i proruski kandidat Kalin Đorđesku osvojio najviše glasova.

Neke bivše članice Varšavskog sporazuma imaju razumevanja za ovu popustljivost Vašingtona prema Kremlju. Osim Orbana u Mađarskoj, tu je ie bugarski predsednik Rumen Radev koji je “pozdravio“ “mirovnu inicijativu“ Trampa i još jednom upozorio tamošnju vladu da ne šalje bugarske vojnike u Ukrajinu.

Slična je reakcija i premijera Slovačke, Roberta Fica, koji je nedavni evropski sastanak u Parizu o podršci Ukrajini nazvao "sastankom prijatelja rata" s kojima njegova zemlja “nema šta da traži".

Ali raspoloženje na istoku Evrope prema novoj politici Vašingtona je uglavnom drugačije: predsednik Češke Petr Pavel je na društvenim mrežama objavio da je potrebna "solidna doza cinizma" da bi se predsednika Ukrajine nazvao diktatorom, a u Litvaniji, takođe bivšoj zemlji Sovjetskog Saveza,  su još jasniji kod pitanja, koliko se još Evropa može pouzdati na ovu vladu u Vašingtonu:

"Moramo smesta da delujemo kako bi podržali Ukrajinu i ojačali sigurnost Evrope. Dosta je brbljanja, vreme je za djelovanje", rekaoje predsednik te zemlje.

Zato je Litvanija predstavila plan od šest tačaka koji bi Evropu doveo do veće nezavisnosti i u pitanju odbrane.

Tu nije samo jačanje vlastitih oružanih snaga, nego i ulaganje u vojnu industriju Ukrajine uz još doslednije sankcije protiv Rusije", prenosi Dojče vele.