Kapitulacija! Izdaja!

Kako pi&scaron;e Dojče vele, novi izbori u Ukrajini nisu održani u roku i američki predsednik ne može znati kako nisu održani jer ta država već tri godine ratuje za svoju slobodu i nezavisnost.Ali, kako se dalje navodi, izjave Donalda Trampa su zaprepastile i mnoge van Ukrajine, a posebno one u državama sredi&scaron;nje i istočne Evrope.Tu nije reč samo o podr&scaron;ci Ukrajini, pi&scaron;e Dojče vele, nego i o temeljnom pitanju u ovom ratu: mogu li se dopustiti promene granica vojnom silom?Sastanak ministara spoljnih poslova SAD i Rusije u Rijadu za zvaničnika kancelarije rumunskog predsednika Kristiana Diakoneskua izgleda kao priprema za &quot;novu Jaltu&quot; i deobu interesnih zona preko karte Evrope. Zato se u tekstu postavčja pitanje da li je Tramp spreman da prepustiti Putinu i Rumuniju i da povući američke vojnike stacionirane u toj zemlji?Iskustvo Minhena Rumunski politikolog Vladimir Tismaneu ne okleva da sastanak u Rijadu nazove &quot;izdajom&quot; i Ukrajine i vrednosti za koje se zalaže Zapad. Isto tako, Rijad glatko upoređuje s &quot;novim Minhenom&quot;, sporazumom kojim su 1938. zapadne zemlje prepustile Hitleru područje Čehoslovačke naseljen nemačkom manjinom &ndash; i &scaron;to se brzo pretvorilo u nacističku okupaciju čitave zemlje i svetski rat.Na taj sporazum aludira i poljski predsednik Donald Tusk. On je, povodom Minhenske konferencije o bezbednosti, na dru&scaron;tvenim mrežama napisao: &quot;Kao turista volim taj grad. Kao istoričar i političar mogu danas samo da kažem - Minhen&ndash; NIKAD VI&Scaron;E.&quot;Tusk je zatim upozorio: &quot;Prisiljena kapitulacija Ukrajine će značiti kapitulaciju čitave zapadne zajednice.&quot;&Scaron;irom zemalja, koje su okusile da budu deo sovjetskog Istočnog bloka, se &scaron;iri bojazan da će opet biti prepu&scaron;tene Rusiji.U Rumuniji i susjednoj Moldaviji se stalno redaju incidenti s ruskim raketama i letelicama i tek ovog februara je rumunski parlament prihvatio zakon kojim se odobrava obaranje takvih ruskih projektila.Privremeni rumunski predsednik Ilie Bolojani upozorio je već da je bezbednost Ukrajine i bezbednost Evrope i Rumunije. &quot;Mi ne stojimo na strani Ukrajine ne samo iz humanitarnih razloga, nego jer je to i iz strate&scaron;kih interesa na&scaron;e zemlje&quot;, dodao je on.Čudna sloga Va&scaron;ingtona i MoskveA &scaron;ta su zapravo &quot;strate&scaron;ki interesi&quot; nove američke vlade, Evropljani u to vi&scaron;e ne mogu biti sigurni.Ne samo Ilon Mask koji podržava populističke stranke u Evropi koje takođe redom pokazuju razumevanje za politiku Kremlja, nego je nedavno u Minhenu američki potpredsednik Džej di Vens optužio Rumuniju &scaron;to je poni&scaron;tila prvi krug predsedničkih izbora na kojima je ekstremistički i proruski kandidat Kalin Đorđesku osvojio najvi&scaron;e glasova.Neke biv&scaron;e članice Var&scaron;avskog sporazuma imaju razumevanja za ovu popustljivost Va&scaron;ingtona prema Kremlju. Osim Orbana u Mađarskoj, tu je ie bugarski predsednik Rumen Radev koji je &ldquo;pozdravio&ldquo; &ldquo;mirovnu inicijativu&ldquo; Trampa i jo&scaron; jednom upozorio tamo&scaron;nju vladu da ne &scaron;alje bugarske vojnike u Ukrajinu.Slična je reakcija i premijera Slovačke, Roberta Fica, koji je nedavni evropski sastanak u Parizu o podr&scaron;ci Ukrajini nazvao &quot;sastankom prijatelja rata&quot; s kojima njegova zemlja &ldquo;nema &scaron;ta da traži&quot;.Ali raspoloženje na istoku Evrope prema novoj politici Va&scaron;ingtona je uglavnom drugačije: predsednik Če&scaron;ke Petr Pavel je na dru&scaron;tvenim mrežama objavio da je potrebna &quot;solidna doza cinizma&quot; da bi se predsednika Ukrajine nazvao diktatorom, a u Litvaniji, takođe biv&scaron;oj zemlji Sovjetskog Saveza, su jo&scaron; jasniji kod pitanja, koliko se jo&scaron; Evropa može pouzdati na ovu vladu u Va&scaron;ingtonu:&quot;Moramo smesta da delujemo kako bi podržali Ukrajinu i ojačali sigurnost Evrope. Dosta je brbljanja, vreme je za djelovanje&quot;, rekaoje predsednik te zemlje.Zato je Litvanija predstavila plan od &scaron;est tačaka koji bi Evropu doveo do veće nezavisnosti i u pitanju odbrane.Tu nije samo jačanje vlastitih oružanih snaga, nego i ulaganje u vojnu industriju Ukrajine uz jo&scaron; doslednije sankcije protiv Rusije&quot;, prenosi Dojče vele.

Kapitulacija! Izdaja!

13 Komentari