Na današnji dan, 3. maj

1469 – Rođen je Nikolo Makijaveli, diplomata, visoki zvaničnik Firence, pisac i istoriograf, jedan od utemeljitelja politikologije. Posle stvaranja Firentinske republike, bio je 14 godina sekretar vladajućeg "Saveta desetorice". Oslobodio je politička razmatranja teoloških, moralnih i metafizičkih koncepata i začetnik je ideje nacionalne države. U glavnom delu "Vladalac", u kojem je izneo i sopstvena diplomatska iskustva, razradio je teoriju prema kojoj vladar treba da upravlja državom u interesu njenog jačanja, bez obzira na to da li će cilj postići zakonom ili silom. Smatrao je da su merila individualnog morala nepodobna za procenjivanje postupaka u ime države, pa je iz njegove političke filozofije docnije izveden pojam "makijavelizam". Zalagao se za ujedinjenje Italije. Rimokatolička crkva je 1559. njegova dela stavila na "Indeks zabranjenih knjiga". Ostala dela: "Razmatranja o prvih deset knjiga Tita Livija", "Istorija Firence", "O ratnoj veštini", komedija "Mandragola".

1494 – Španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo otkrio je ostrvo kasnije nazvano Jamajka.

1500 – Portugalski moreplovac Pedro Alvareš Kabral otkrio je Brazil na putu ka Indiji i proglasio ga posedom Portugalije. U januaru iste godine uz obalu Brazila prispeo je španski moreplovac Vinsente Pinson, ali nije iskoristio priliku da tu zemlju proglasi španskim posedom.

1748 – Rođen je francuski revolucionar i sveštenik Emanuel Žozef Siej, nazvan "patrijarh revolucije", jedan od vođa Francuske revolucije i osnivač Jakobinskog kluba, koji je 1799. odigrao ključnu ulogu u državnom udaru kojim je vlast prigrabio Napoleon Bonaparta. U toku revolucije napustio je jakobince i postao član kluba Fejana, koji je zastupao načela ustavne monarhije. Bio je prevrtljiv u politici i zauzimao je istaknute položaje u svim fazama revolucije, izuzev u periodu jakobinske diktature. U brošuri "Šta je treći stalež?" izložio je političke zahteve buržoazije.

1791 – Poljski kralj Stanjislav II Avgust Ponjatovski potpisao je liberalni ustav, drugi takav dokument u svetu posle Ustava SAD, kojim je uspostavljena parlamentarna monarhija.

1814 – Francuski kralj Luj XVIII vratio se u Pariz posle poraza cara Napoleona I. Bio je to početak epohe restauracije Burbona, a tekovine revolucije i bonapartizma su uklanjane.

1841 – Novi Zeland je proglašen britanskom kolonijom.

1885 – Umro je knez Srbije Aleksandar Karađorđević. Tokom njegove vladavine, od 1842. do 1858, donet je Građanski zakonik Srbije 1844. i reformisano sudstvo. Srbiji su autonomni status 1856. na Pariskom kongresu garantovale velike sile. Posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića, na presto su ga 1842. doveli takozvani ustavobranitelji. Zbog suprotstavljanja njihovom Savetu i vezivanja za Austriju, jedna struja ustavobranitelja zbacila ga je 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i na presto Srbije vraćen je knjaz Miloš Obrenović. U vreme kneza Aleksandra Karađorđevića nastalo je "Načertanije" Ilije Garašanina, svojevrsni program južnoslovenskog okupljanja.

1898 – Rođena je Golda Meir, izraelska državnica i predsednica Vlade Izraela od 1969. do 1974. Iz rodnog Kijeva sa porodicom je 1906. dospela u SAD, a u Palestinu se preselila 1921, gde je živela u jednom kibucu. Bila je rukovodilac u Savezu sindikata Histadrut i Svetskoj jevrejskoj agenciji, a 1948. postala je prvi ambasador Izraela u Sovjetskom Savezu. Potom je bila ministar rada i šef diplomatije, od 1956. do 1966. generalni sekretar partije MAPAJ, a od 1972. i zamenik predsednika Socijalističke internacionale. Ostavila je neobično zanimljive memoare.

1898 – Umro je Svetislav Vulović, srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti, profesor Velike škole u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i jedan od najuticajnijih srpskih književnih kritičara u 19. veku. Napisao je kritičke studije trajnije vrednosti o srpskim pesnicima romantičarima, Petru II Petroviću Njegošu, Simi Milutinoviću Sarajliji, Branku Radičeviću i Đuri Jakšiću.

1901 – U Subotici je osnovan Sportski atletski klub "Bačka", prvi fudbalski klub na teritoriji današnje Srbije.

1902 – Rođen je francuski fizičar Alfred Kastler, član Francuske akademije i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1966. Otkrio je i razvio optičke metode izučavanja Hercovih rezonanci u atomima, a njegov rad bio je od ključnog značaja za razvoj lasera.

1922 – U Parizu je osnovana Međunarodna železnička unija, među čijim osnivačima je bila i Državna železnica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

1933 – Rođen je Džejms Braun, jedan od najuspešnijih američkih pevača soula i bluza. Tokom svoje 40-godišnje karijere imao je rekordnih 98 hitova na listi "Bilbord Top 40". Sedamnaest njegovih hitova bilo je prvoplasirano na top-listama, što su nadmašili samo Stivi Vonder i Luis Džordan, dok Areta Frenklin ima isti broj hitova. Braun je, uz Elvisa Prislija i Boba Dilana, jedna od najbitnijih pojava muzičke industrije SAD druge polovine 20. veka.

1939 – Smenjen je Maksim Litvinov i za šefa sovjetske diplomatije postavljen je Vjačeslav Molotov. Već idućeg dana počeli su tajni pregovori Sovjetskog Saveza i Nemačke, okončani krajem avgusta 1939. paktom o nenapadanju, u čemu je Molotov imao velikog udela.

1945 – Britanska 14. armija zauzela je u Drugom svetskom ratu Rangun, glavni grad Burme, današnjeg Mjanmara, oslobodivši ga od japanske okupacije.

1946 – U Tokiju je počeo da zaseda Međunarodni vojni sud za Daleki istok, koji je sudio japanskom vojnom rukovodstvu. Proces je trajao do novembra 1948, kada je od 28 okrivljenih sedam osuđeno na smrt, 16 na doživotnu robiju, a ostali na vremenske kazne. Sjedinjene Države su postupno izmenile čitav sistem ustrojstva japanske monarhije. Tradicionalni sistem Japana podrazumevao je da carska vlast ima božansko poreklo, a nakon Drugog svetskog rata ustanovljena je klasična parlamentarna monarhija.

1968 – U Parizu su se žestoko sukobili studenti i policija, što je označilo početak jednomesečnih demonstracija koje su zahvatile još neke evropske zemlje, uključujući Jugoslaviju.

1991 – U rodno selo Lelić kod Valjeva preneti su posmrtni ostaci episkopa Srpske pravoslavne crkve Nikolaja Velimirovića, izuzetnog besednika, doktora teologije i filozofije, koji je 1956. umro u jednom ruskom manastiru u SAD. Prvi svetski rat proveo je na Zapadu kao izaslanik srpske vlade, a u Drugom svetskom ratu Nemci su ga držali u zatočeništvu, uključujući logor Dahau. Po okončanju rata ostao je u emigraciji kao politički emigrant.

1991 – Umro je američki pisac poljskog porekla Ježi Kosinski, u čijim delima preovlađuju teme nasilja, surovosti i požude. U prvom i najboljem romanu "Obojena ptica" groteskno je opisao zaostalost istočnoevropskog sela u vreme Drugog svetskog rata. Bilo je pokušaja osporavanja autorstva nekih romana objavljenih pod njegovim imenom. Ostala dela: romani "Koraci", "Prisutnosti", "Đavolje drvo", "Pilotska kabina".

1992 – U Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu muslimanske snage pod kontrolom člana krnjeg Predsedništva BiH Ejupa Ganića, kojem je asistirao bivši šef Hrvatske demokratske zajednice u BiH Stjepan Kljujić, o čemu postoji tonski snimak, napale su kolonu vozila JNA. To je učinjeno uprkos dogovoru muslimanskog lidera Alije Izetbegovića, komande Druge vojne oblasti JNA i Unprofora, kao i "čvrstim garancijama" da će kolona bezbedno napustiti grad. Pripadnici takozvane teritorijalne odbrane i "zelenih beretki", pod komandom Emina Švrakića, otvorili su unakrsnu vatru, posle čega su ljude izvlačili iz vozila, zlostavljali i ubijali.

1996 – Delegati 55 zemalja saglasili su se na konferenciji UN o novim pravilima korišćenja mina, ali nisu prihvatili njihovu potpunu zabranu.

1998 – Saopšteno je da je DNK analizom nepobitno ustanovljeno da je telo iskopano ispod jedne zgrade u Berlinu više od 20 godina ranije pripadalo nemačkom ratnom zločincu Martinu Bormanu, jednom od najbližih saradnika Adolfa Hitlera.

1999 – Kasetne bombe izbačene iz aviona NATO usmrtile su najmanje 20 i ranile 43 osobe u autobusu kod Savinih Voda, u blizini Peći. To područje je više od dva sata zasipano kasetnim bombama, pa su ranjeni i pripadnici spasilačkih ekipa. Portparol NATO Džejms Šej izjavio je da NATO nema ništa s napadom na autobus, što su porekli očevici, a nemačka televizija ARD je dokazala da su na autobus bačene kasetne bombe CBU-87/B, prikazavši i upaljač FZU-39/B nađen kod pogođenog autobusa, koji se koristi samo uz navedeni tip kasetne bombe.

1999 – NATO avioni razorili su zgradu novosadske Radio-televizije.

2001 – U Centralnom zatvoru u Beogradu pokušano je uručenje optužnice Haškog tribunala bivšem predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Miloševiću, što je on odbio.

2002 – Predstavnici 36 od 44 zemlje Saveta Evrope potpisali su dokument o potpunoj zabrani smrtne kazne, čak i u vreme rata.

2002 – Najmanje 450 osoba poginulo je kada je na reci Megna, 170 kilometara južno od Dake, glavnog grada Bangladeša, potonuo feribot "M.V. Salahudin-2" sa oko 500 putnika i članova posade.

2005 – U Iraku je izabrana prva vlada te zemlje po svrgavanju Sadama Huseina.

2006 – Avion sa 113 putnika i članova posade jermenske aviokompanije "Armavia" srušio se u Crno more nedaleko od ruskog letovališta Soči. Niko od putnika nije preživeo. Avion tipa "erbas A-320" leteo je na liniji Jerevan–Soči i srušio se na pet kilometara od obale.

2007 – Umro je Slobodan Novaković, filmski i televizijski stvaralac. Po obrazovanju dramaturg, autor je popularnih humorističkih serija "Muzikanti", "Građani sela Luga", "Kamiondžije", "Diplomci", "Ljubav na seoski način", "Mladići i devojke", kao i serije "Sivi dom". Bio je urednik i voditelj hronika Festa i Beogradske hronike, glavni i odgovorni urednik Umetničkog programa i glavni urednik Televizije Beograd.

2008 – Turska vojska saopštila je da je u sukobima s gerilcima prethodnih dana poginulo najmanje 150 pripadnika Radničke partije Kurdistana. Planinski masiv Kandil u severnom Iraku, nedaleko od granice Turske, glavno je uporište pripadnika PKK, što je turskim vlastima decenijama otežavalo obračun sa Kurdima unutar Turske.

2008 – Čak 138.000 osoba poginulo je u Mjanmaru, ranije Burmi, u oblastima Jangon i Ajejavadi, u naletu ciklona "Nagris". Najteže je pogođena regija Bogalej, u delti Iravadi. Ciklon je uništio desetine hiljada kuća i ostavio stotine hiljada ljudi bez krova nad glavom.

2011 – Rumunija i Sjedinjene Američke Države postigle su sporazum o instaliranju NATO odbrambenog raketnog sistema na teritoriji Rumunije. Takozvani antiraketni štit izazvao je nezadovoljstvo u Rusiji, mada su SAD tvrdile da on nije uperen protiv te zemlje.

2016 – Preminula je Jadranka Stojaković, kantautor i velika zvezda jugoslovenske šansone. Muzikom je počela da se bavi obradom sevdalinki i izvođenjem pesama Alekse Šantića i Desanke Maksimović. Njene pesme "Sve smo mogli mi", "Što te nema" i "Ima neka tajna veza" bile su veliki hitovi.

2016 – Takozvani Fudbalski savez Kosova primljen je u UEFA na Kongresu u Budimpešti prostom većinom od 28 glasova, nasuprot statutu te organizacije.

2019 – U Štrpcu, u Sirinićkoj župi na Kosovu, došlo je do sukoba grupe meštana Srba i pripadnika specijalne jedinice kosovske policije ROSU. Povređeno je dvadesetak građana. Meštani su protestovali zbog gradnje mini-hidroelektrane, uvereni da se time ugrožavaju izvori pijaće vode.

2020 – Politički protivnici vlasti u Karakasu i plaćenici koje je angažovala firma Silverkorp iz SAD, njih šezdesetak, iskrcali su se iz motornih čamaca na obalu Venecuele kod lučkog grada Gvaira, s ciljem obaranja tamošnjeg režima. Namera je bila zauzimanje aerodroma Simon Bolivar u Maiketiji i hapšenje Nikolasa Madura, predsednika Venecuele. Osam napadača je poginulo, a desetine su uhapšene.

2023 – U Beogradu, u školi "Vladislav Ribnikar", dogodilo se višestruko ubistvo. Trinaestogodišnji učenik škole upao je u ranim jutarnjim satima u školsku zgradu i otvorio vatru iz pištolja, prvo u hodniku, a potom u jednom kabinetu. Velikom brzinom ubio je devet osoba, a šest ranio. Jedna ranjena devojčica naknadno je preminula. Žrtve su bili učenici i radnik obezbeđenja. Među teško ranjenima je i nastavnica.