Biz - B92.net

Zaplena imovine Rusima: "Na Zapadu ništa novo"

Zaplena imovine i zamrzavanje računa ruskim oligarsima na Zapadu je sankcija usmerena na ljude koji su bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Izvor: Tanjug
Podeli
Ilustracija: Depositphotos/Primakov
Ilustracija: Depositphotos/Primakov

Osnovna ideja tih sankcija je da izazovu nezadovoljstvo ruskih tajkuna, ocenjuju Tanjugovi sagovornici.

Ekonomista Ljubodrag Savić tu sankciju opisuje rečima "na Zapadu ništa novo", navodeći da je njihova osnovna ideja da izazovu nezadovoljstvo ruskih tajkuna pre svega prema predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.

Ističe da kada su ti ljudi odnosili iz Rusije desetine i stotine miliona evra, oni su na čitavom zapadu bili dobrodošli, ali, dodaje, Zapad danas ima drugi cilj.

"Ti ljudi, koji su bili uvaženi građani. Na primer, Abramović je držao Čelsi skoro jednu deceniju i od njega napravio vrhunski klub, svi su bili zadovoljni, on se uklopio u njihov stil života i najveći deo novca koji je zaradi, između ostalog i u Rusiji, trošio je u Engeskoj", rekao je Savić za Tanjug.

Dodaje da na Zapadu važi pravilo "cilj opravdava sredstvo" i ponavlja da je osnovni cilj tih sankcija da izazovu bes kod ljudi po sistemu "da nije Putin krenuo u rat, mi bismo i dalje bili na čelu Čelsija i uživali u blagodetima koji pružaju zapadne države".

Na pitanje da li će nakon rata u Ukrajini ruski bogataši moći da tuže vlade pojedinih zemalja za zaplenu imovine, Savić kaže da oni to mogu da učine i sada, ali da ne veruje da će iko od njih to učiniti, jer im je u interesu da se ponovo vrate odakle su proterani.

Dodaje da će podizanje tužbe zavisiti od toga da li ti ljudi žele ponovo da se vrate i žive na Zapadu, navodeći da oni koji neće hteti da se vrate da će ih svakako tužiti.

Najavljenu meru Rusije da će nacionalizovati pojedine zapadne kompanije, Savić vidi kao kontrameru, dodajući da Rusija mora da se bori protiv takve politike Zapada.

Savić kaže da uvedene sankcije neće biti tako lako ukinute, čak ni nakon završetka rata u Ukrajini.

"Znamo mi iz našeg iskustva da se sankcije uvode lako, a skidaju veoma teško. Nama su prvo skinuli spoljne sankcije, pa su nakon nekoliko godina ukinute sve sankcije", podsetio je Savić.

Da uvedne sankcije sa obe strane neće biti lako ukinute mišljenja je i profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Ismail Musabegović dodajući da se one brzo uvode, a da je njihovo skidanje proces.

Ističe da su sankcije usmerene na ljude koji su po mišljenju Amerikanaca bliski predsedniku Vladimiru Putinu, dodajući da su takve mere neprihvatljive i da do sada nije bio svedok takvih mera.

"Ali što ne važi u miru, u ratu važi sve", rekao je Musabegović za Tanjug.

Naravno, dodaje, da će Rusija u kontri takvih sankcija vršiti nacionalizaciju kompanija, navodeći da će verovatno preuzeti kompanije na neki određeni rok, kako bi država na taj način sprečila propadanje kompanija, a ako se u međuvremenu ne nađe rešenje one će biti nacionalizovane.

"To su sve mere koje jedini drugima pokušavaju da otežaju ekonomsku situaciju. Koliko su te mere efikasne i to je sve pitanje, da li će se nekom oligarhu zato što su mu oduzeli jahtu da promeniti zivot, nisam baš siguran", navodi Musabegović.

Na pitanje da li će ruske oligarhe pogoditi "zamrzavanje računa", Musabegović kaže da su ti ljudi već godinama pod sankcijama i uveren je da su svoj kapital odavno "preneli na drugu stranu".

Naime, imovina ruskih milijardera, uključujući njihove megajahte, u opasnosti je da bude zaplenjena, jer zemlje nastavljaju da uvode sankcije ruskim oligarsima kao odgovor na napad Rusije na Ukrajinu.

Predsednik SAD Džozef Bajden najavio je da će SAD uložiti značajne napore da zapleni imovinu ruskih oligarha.

Do sada su sankcije uvedene ruskim oliharsima Alšeru Usmanovu, Olegu Deripasku, Igoru Sečinu, Alekseju Mileru...

I Bord engleske fudbalske Premijer lige diskvalifikovao je Romana Abramoviča, vlasnika Čelsija, koji više nije direktor londonskog kluba, a nakon što mu je Velika Britanija uvela sankcije.

Uvođenje sankcija u neprestanom širenju, plenidbe imovina širem krugu lica pa i oligarsima, izbacivanje iz Svift sistema, kao i najave ruske strane da će krenuti u nacionalizaciju imovine, za penzionisanog profesora univerziteta i diplomatu Mihaila Crnobrnju samo su deo dokaza da povodom rata u Ukrajini prisustvujemo uspostavljanju novih standarda.

"Mislim da se u svakom pogledu, od geostrateškog i geopolitičkog do praktičnog tretiranja izbeglica, neki novi standardi utvrđuju. Neki novi postupci, i nove mere", rekao je on u izjavi za Tanjug.

Crnobrnja ističe da je u ovoj situaciji jako teško donositi precizne zaključke na bazi prethodnih istorijskih iskustava.

"Naravno da i prethodna iskustva nešto znače, i pomažu u razumevanju, ali mislim da se stvarno utvrđuju nova pravila igre i nova ponašanja", kaže on.

Naglašava da je novo što se sankcije protiv Rusije i njenih građana ne vode iz jednog mesta ili pozicije.

"Uvode se na privrednom nivou, na vojnom nivou, uključen je i NATO na neki način. Gledamo rast i primenu raznovrsnih sankcija. I Srbija tu ne stoji dobro", smatra on.

Novost je raznorodnost sankcija i njihova širina i brzina donošenja, da ih uvode i kompanije, a Crnobrnja ocenjuje da izgledaju neprimereno.

"Značajno je ukazati da nema onih koji ne podležu sankcijama. Recimo zemlje zapada uvode sankcije na ruski gas, a najveći trpilac te mere je Nemačka. Onaj ko uvodi sankciju na Severni tok 2 više će nauditi Nemačkoj nego Rusiji. Rusija će lakše da nađe nove kupce, nego što će Nemačka da nađe nove snabdevače", kaže on.

Crnobrnja naglašava da je situacija istorijski neuporediva, te da takva nije bila ni posle Prvog i Drugog svetskog rata.

Kao jedini pravi izlaz on smatra odustajanje od pravca agresije, i skretanje u pravcu traženja rešenja koje će biti pozitivno i konstruktivno.

"Za sada još uvek dominira talas ekspanzije i agresije, veliko je pitanje kada će se stvarno krenuti u drugom pravcu. Ovo što mi sada slušamo i gledamo, i trpimo neće trajati nedelju - dve, nego godinu - dve", rekao je on.

Poziciju Srbije ocenio je kao vrlo tešku jer potencijalno prete sankcije sa obe strane.

"Lako je moguće da budemo recipijent sankcija sa oba kraja. I jedni i drugi nam prete sankcijama. Rusi prete priznanjem Kosova i naftom ako budemo podržavali Ukrajince, s druge strane gubimo ozbiljno u međunarodnom profilu ukoliko prihvatamo da ovakvom vrstom postupaka Rusi osvajaju prostor koji je nekada stvarno bio njihov", smatra on.

Na pitanje da li su diplomatski pomaci mogući bez uključivanja SAD, odgovara da Amerika sebe vidi kao glavnog, nekog ko mora da ima svoje mišljenje i deluje u skladu sa njim po celom svetu.

On smatra da će za Srbiju apsolutno ključno biti kada bude morala da odlučuje po pitanju sankcija Rusiji.

"Moglo bi da se desi da se tokom ove godine to razreši. Ostalo Srbiju baš ne tangira mnogo", istakao je on.

Smatra da Srbija sada vuče defanzivne poteze, u smislu pravljenja zaliha i rezervi.

"To može da funkcioniše na nedelje ili eventualno na mesece, ali sigurno ne na kvartale i godine kao što se ova burna epizoda sveta odvija", zaključio je on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.