Nemačka privreda radi u kriznom režimu: Poreske olakšice čarobni štapić?

Vlada namerava da poboljša uslove poslovanja za preduzeća, ali raspravlja o ispravnom putu.

Kako to procenjuju stručnjaci?

Mada semaforska koalicija koja vlada Nemačkom sigurno nije idealan primer jedinstva, šef liberala i ministar finansija Kristijan Lindner i zeleni ministar ekonomije Robert Habek makar imaju jedan zajednički cilj, piše Dojče vele.

Trebalo bi rasteretiti preduzetnike u Nemačkoj i ojačati ekonomiju. Vlada se prepire oko ispravnog načina ostvarenja tog cilja.

Habek se izjasnio za posebni investicioni fond kojim bi se omogućile poreske olakšice. Ministar finasija Lindner nije za to, tvrdeći da bi to značilo povećanje zaduženja.

Lindner je predložio ukidanje poreskog nameta solidarnosti za preduzeća – taj namet se plaća na zapadu zemlje za razvoj istoka, bivšeg DDR. Šefica Zelenih Rikarda Lang je kritikovala taj predlog tvrdeći da nije čula kako će se nadoknaditi sredstva koja bi onda nedostajala.

Dve različite filozofije

Štefan Kots sa Instituta za svetsku ekonomiju (IfW) iz Kila smatra da se radi o dve potpuno različite filozofije. Prema njemu, Habeku nije stalo do toga da ukupno smanji poreze za preduzeća, "već da sa tim odmah poveže upravljanje privredom. Da tačno formuliše za koje konkretne investicije važe poreske olakšice".

A iza Lindnerovog predloga prema Kotsu ne stoji namera upravljanja ekonomskim tokovima već generalno smanjenje izdataka za preduzeća.

Šef Instituta za ekonomska istraživanja (ifo) iz Minhena, Klemens Fist, kaže da nemačkoj Vladi nedostaje privredno-politička strategija. "Postoji veliko razmimoilaženje između Ministarstva ekonomije i Ministarstva finansija i time velika nesigurnost", kaže Fist.

Ekonomisti su podeljeni kada je reč o novim dugovima. Karsten Bžeski, glavni ekonomista Banke ING smatra da jačanje privrede nije moguće bez zaduživanja: "Kada imamo državne izdatke koji iznose skoro pedeset odsto bruto domaćeg proizvoda, onda teoretski imam pravo da kažem, mogao bih tu i tamo nešto da uštinem". On međutim objašnjava da je politička stvarnost drukčija, pa je jednostavnije da se uzmu novi krediti.

Štefan Kots to ne vidi tako. Protivi se olakšicama za privredu na kredit. Upozorava da već sada postoji konflikt oko raspodele novca: "Ulazimo u fazu demografskih promena koje sa sobom nažalost donose pooštravanje konflikata oko raspodele u Nemačkoj". Kots dodaje da krediti znače samo odgađanje konflikta za budućnost.

"Zakon o šansama rasta" u zastoju

U prepirku između Lindnera i Habeka umešao se nemački kancelar Olaf Šolc. Ukazao je na "Zakon o šansama rasta" koji predviđa poreske stimulacije za investicije i tehnologije koje pomažu zaštiti klime.

"Nadam se da će i uz saglasnost pokrajina nešto biti od ovog veoma konkretnog i praktičnog projekta kojim bi trebalo da se olakša investiciona delatnost preduzeća", rekao je Šolc.

Trenutno je zakon zaglavio u Odboru za posredovanje između dva parlamentarna doma. Pokrajine kritikuju zakon jer smatraju da bi on na njih svalio najveći deo troškova. Zato je nejasno kada će zakon biti usvojen. Odbor za posredovanje zaseda opet 21. februara.

Habek se pribojava da bi nemačke pokrajine mogle da smanje planirano rasterećenje privrede za osam milijardi evra: "Na kraju će ispasti tri milijarde, dakle, paket je sve manji, skoro pa homeopatski", upozorio je ministar ekonomije Habek gostujući na nemačkoj televiziji.

Nemačka sve slabija u međunarodnom poređenju

U Berlinu besni privredno-politička oluja, koja je prouzrokovana mrtvilom na drugim mestima. U januaru se prema anketama ponovo pogoršalo raspoloženje privrednika. Sve više preduzeća javlja da narudžbine izostaju i u industriji i u uslužnim delatnostima. Posledice su predvidive.

Nemačka će i dalje da zaostaje za međunarodnom konkurencijom. Ekonomisti predviđaju veći rast u Španiji, Italiji ili Francuskoj nego u Nemačkoj. Izgleda da će razlika u odnosu na Sjedinjene Američke Države biti posebno velika, jer je tamo privreda u poslednje vreme porasla za tri odsto.

Niski porezi nisu čarobni štapić

Ekonomisti su jedinstveni u proceni da niski poreski izdaci sami po sebi nisu dovoljni da pomognu oporavku ekonomije. Kots napominje da ekonomska atraktivnost zemlje zavisi od niza faktora.

"Možemo ovde i da imamo veće poresko opterećenje, ako je zemlja vredna tog poreza", kaže on. Ali i opominje da Nemačkoj polako ponestaje argumenata da ubedi svet kako je i dalje dobro mesto za privrednike.