Nemačkoj neće ni trebati Severni tok 2?

Napetosti između Nemačke i Rusije eskalirale su od trovanja opozicionog političara Alekseja Navaljnog.

Dok raste pritisak na Nemačku da odustane od završetka gasovoda Severni tok 2, zahvaćenog diplomatskim sukobom između SAD, Rusije i Nemačke, analitičari se dvoume hoće li Evropi i Nemačkoj trebati gas koji bi se njime dopremao, barem sledećih nekoliko godina, piše Blumberg.

Evropa je za to vreme, piše Blumberg, preplavljena jeftinim gasom i tražnja će verovatno ostati stabilna, prenosi Jutarnji.

"Prekid gradnje Severnog toka 2 uopšte ne utiče na tržišta gasa, a ne bi uticao čak ni potpuno odustanaje od njegovog završetka", rekao je generalni direktor konsultantske kompanije Merkel enerdži Kristof Merkel.

Rusija i Nemačka tvrde da je Severni tok 2 vitalna linija za snabdevanje koja će nadoknaditi sve manju evropsku proizvodnju. Međutim, gas godinama stiže drugim cevovodima i tankerima čak iz SAD i Katara, a evropske referentne cene više su nego prepolovljene od vrhunca 2018. godine, piše Blumberg.

Dodaje kako se, kada je 2015. godine dogovorena gradnja Severnog toka 2, na prirodni gas gledalo kao na gorivo koje će zamijeniti ugalj i smestiti pored vetra i sunčeve energije u evropskom energetskom miksu.

Od tada su troškovi obnovljive energije naglo pali, slabeći poziciju fosilnih goriva.

Prema procenama Međunarodne energetske agencije, potražnja za prirodnim gasom će ostati stabilna, odnosno neće značajnije rasti ni padati najmanje sledećih pet godina.

Istovremeno, sve je veće protivljenje ekoloških aktivista izgradnji nove gasne infrastrukture, posebno jer Evropa želi da bude klimatski neutralna do 2050. godine.

Zbog toga je, kako se navodi, dugoročnu dinamiku tražnje teško predvideti, a Nemačka bi verovatno morala da nadoknadi svako kašnjenje ili otkazivanje Severnog toka 2 povećanim ulaganjima u kapacitete terminala za tečni prirodni gas.

"Gledajući 2030, vidim jaz u snabdevanju Evrope gasom, jer će domaća proizvodnja i dalje opadati. Kontinentu će trebati uvođenje više gasa, bilo iz Rusije ili proizvođača LNG-a", rekao je analitičar tržišta gasa u kompaniji Endži enerdži skan Džulijen Hoarau.

Odmeravanje bilo koje odluke u Berlinu o sudbini Severnog toka 2 sada je, uz pitanje probijanja rokova, takođe i pod uticajem visokih troškova u gotovo završenom projektu s ukupnim ulaganjem od 9,5 milijardi evra.

Severni tok 2 prvobitno je trebalo da bude završen 2019. godine, a ruski Gasprom u junu je objavio da će projekat moći da završi do kraja ove godine ili početkom 2021.

Gotovo završen gasovod od 1.230 kilometara udvostručio bi kapacitet postojeće podmorske rute od ruskih polja do Evrope. Njegova izgradnja podstakla je strahove u SAD i šire da će Rusiji pružiti uticaj na Nemačku i druge saveznike.

Nemačka je među najvećim svetskim uvoznicima prirodnog gasa. Kupuje ga uglavnom iz Rusije, Norveške i Holadnije. Prirodni gas činio je 25 posto ukupne potrošnje primarne energije u Nemačkoj u 2019. godini.