Dan kada je uništen temelj privrede: Devet decenija od najvećeg ekonomskog kraha u istoriji

Ovaj dan pamti se kao jedan od najrazornijih za ekonomiju SAD i sveta. Krah berze, koji se desio tog dana, uništio je temelje američke privrede i označio početak velike krize koja se vrlo brzo proširila na veliki deo svetske privrede.

Ekonomski krah, poznat i kao Velika depresija, uzdrmao je američku ekonomiju na način koji niko nije mogao da predvidi. Ovaj period, od 1928. Do 1939. godine zauzeo je neslavno drugo mesto na listi po razornom uticaju na društvo, odmah iza Građanskog rata u Americi, u kome je život izgubilo između 640.000 i 700.000 ljudi.

Slom tržišta bio je početak decenije ispunjene strahom i nesigurnošću. Sve grane privrede su na svojoj koži osetile krizu, kompanije su jedna za drugom propadale, a radnici su masovno ostajali bez posla.

O tome koliko su tadašnji žitelji SAD propatili govori podatak da je stopa nezaposlenosti od početka krize do 1933. porasla sa tri odsto na čak 25 odsto. Oni srećniji koji su uspeli da zadrže poslove su se suočavali sa velikim smanjenjem primanja, pa su tako mnogi u ovom periodu primali gotovo dvaput manju platu.

Kako kaže Goran Radosavljević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, jedan od uzroka ove velike krize bila je bojazan zbog nosioca ekonomske politike u SAD. Kako on navodi, Amerikanci su se posebno plašili inflacije.

"Kako je od 1929. prošlo čak devet decenija, mnoge stvari su se i promenile. Privreda je tada drugačije izgledala", kaže Radosavljević, i ističe primer Centralne banke koja tada nije postojala, a ona danas kontroliše količinu novca u opticaju.

Amerika je 1929. ušla u krizu koja se vrlo brzo prelila na Evropu, a posebno jako je bila pogođena Nemačka, koja je i dalje trpela posledice Prvog svetskog rata.

Radosavljević Veliku depresiju poredi sa ekonomskom krizom iz 2008. godine kada su, države, kako kaže, bolje reagovale nego što je to bio slučaj 1929, kada su mere ublažavanja krize implementirane prekasno.

Nju dil

Foto: Getty Images, Topical Press Agency, Hulton Archive

Američki predsednik i bivši guverner savezne države Njujork Frenklin Ruzvelt je omislio program pod nazivom "Nju dil" (Novo poslovanje), koji je sprovođen u razdoblju od 1933. do 1938. godine.

"Sigurno da je Ruzvelt pomislio, 'Hajmo u javne radove', kaže Radosavljević.

"Nju dil", na početku neprecizan i nejasan većini građana, nije doneo rezultate, ali je, ipak, vremenom zainteresovao naciju, ulio im nadu, a Ruzveltu doneo pobedu na izborima.

Program predsednika imao je tridesetak glavnih stavki, od kojih je većina ugašena u toku Drugog svetskog rata, a neke rade i danas.

Reforme su podrazumevale sprovođenje velikog broja javnih radova o trošku države, kao i smanjivanje poreza, veliki broj ljudi zaposlen je u izgradnji javne infrastrukture… Građeni su auto-putevi, brane, parkovi, mostovi i aerodromi.

Potpisan je i Zakon o zajmu, koji je obećavao slanje ratne opreme saveznicima. Postignut je i dogovor sa farmerima, kojima je država garantovala minimalne, ali sigurne cene za proizvode, a uz subvencije, dobijali su i nadu da će biti bolje. Cilj subvencija je bio da ograniči prekomernu proizvodnju kako bi cene useva mogle da se povećaju.

Najznačajniji deo Ruzveltovih reformi bio je Zakon o nacionalnoj industrijskoj obnovi, donet 16. juna 1933. godine.

Podaci govore da se broj nezaposlenih od 1933. do 1939. smanjio sa 13 na sedam miliona.

Drugi pokušaj

Foto: Gettyimages, General Photographic Agency

Ipak, prvi "Nju dil" postigao je ograničeni uspeh, te je nakon prvih mera došlo do naglog porasta proizvodnje i cena, nakon čega je oporavak usporio.

Ruzveltov drugi "Nju dil" obuhvatio je niz privrednih i socijalnih mera za borbu protiv siromaštva i nezaposlenosti.

Reforma drugog dela programa koja je imala najveći uticaj na oslabljenu ekonomiju je uvođenje Zakona o socijalnom osiguranju, u sklopu kog su preduzeća i zaposleni plaćali doprinose za penzionere, nezaposlene i invalide.

Tokom narednih decenija program socijalnog osiguranja doprineo je dramatičnom padu siromaštva među starijim osobama, dok su troškovi za socijalno osiguranje postali glavni deo saveznog budžeta.

Ovim zakonom uspostavljen je i program pomoći samohranim majkama. Zakon je kasnije izmenjen, a dopunom socijalnog osiguranja iz 1965. godine uspostavljena su dva glavna zdravstvena programa, Mediker i Medikejd.

Uvedena je Ustanova za podsticaj rada, preko koje je zaposlen veliki broj građana. Kroz federalne projekte za pozorišta, umetnost i pisanje, mnogi umetnici su našli poslove, a u tome im je pomoglo i otvaranje novih muzeja, pozorišta i bioskopa.

Radosavljević Ruzveltove reforme poredi sa Hitlerovim, jer, kako kaže, koncept javnih radova je sličan, samo su oni Adolfa Hitlera bili usmereni na vojnu industriju, i, kako je poznato, tragično su završeni.

Iz velike krize Amerika je izašla 1934. godine, a zemlje čije ekonomije su bile posebno slomljene, probleme u finansijskom sistemu uspele su da reše tek dosta kasnije.