Should I stay or should I go - šta ekonomija kaže

Otkako je britanski premijer Dejvid Kameron otkrio datum referenduma, ekonomisti su mesecima upozoravali da će ovo biti vruće leto.

Olovka kojom budu birali opciju može staviti potpis na razvod braka EU i Britanije u kome su, kako su ocenjivali nezavisni analitičari, obe strane bile nesrećne. Ipak, ta olovka neće biti čarobni štapić koji će Britancima nakon eventualnog odlaska, rešiti sve probleme, bar ne one ekonomske.

Sa svih strana pljuštala su upozorenja od posledica odlaska.

Evo nekih najvažnijih procena:

• Svaki Britanac će biti siromašniji za 5.400 evra godišnje
• Bregzit bi mogao koštati privredu zemlje i do 125 milijardi funti
• Nestalo bi preko milion radnih mesta
• Funta bi se strmoglavila za čak 20 odsto, povukla bi i evro
• Toliki pad funte doneo bi probleme Evropljanima i Britancima, ali i nama
• Ekonomija Britanije bi skliznula u recesiju
• U ponor recesije povukli bi za sobom i druge
• Kad osvane jutro posle, neće se probuditi svi na istom jastuku – kompanije najavile egzoduz

Getty Images

Dve usijane glave kako ih često nazivaju, dvojica bivših kolega - nemački ministar finansija Volfgang Šojble i bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis, još onomad su ukrštali koplja kada su raspravljali o ostanku Grčke u evrozoni.

Sada se dešava nešto što je nekada bilo nezamislivo, njih dvojica na istoj strani poručuju: “Plakaćemo ako Britanci odu”.

Šojble, koji ne meša milost i novac, na pitanje šta će da radi ako Britanija napusti evropski blok odgovorio je: "Plakaću”.

Izazavao je smeh i aplauz kod publike koju su činili biznismeni. Više puta posle toga rekao je da bi EU bila manje konkurentna i nestabilnija bez Britanije. Ali, ističe, Britanija će biti ta koja će pretrpeti najveći udarac ako se glasači opredele za odlazak.

"Svet se neće srušiti dan posle referenduma. Nastaviće da se okreće“, rekao je Šojble, ali nije zaboravio da u svom tonu poruči Britancima da oni nisu ni Norvežani ni Švajcarci i da ne očekuju povlastice koje uživaju te zemlje iako nisu članice.

Hrabrio je Evropljane da se EU priprema za sve moguće scenarije i negativne posledice. Možda je njegov najupečatljiviji komentar bio: “Britanci će u jednom trenutku shvatiti da su doneli pogrešnu odluku i i onda ćemo ih jednog dana prihvatiti nazad“.

Varufakis je bio nešto umereniji u savetima, ali je ostao pri stavu da Britanija treba da ostane u EU.

„Odlaskom iz nereda nećeš pobeći od njega, napravićeš samo gori nered. Narod ne bi dobio suverenitet kome se nadao“, rekao je on, ali je i oštro kritikovao procene zvaničnika da će posledice biti pogubne, ocenjujući ih kao preterane.

Prema njegovim rečima, povlačenje u čauru nacionalne države ili popuštanje EU - ni jedno ni drugo nije dobra opcija. Kaže da Britanci treba da glasaju za ostanak u Uniji da bi se zajedno sa ostalim članicama borili protiv „antidemokratskih institucija”.

On je EU uporedio sa „Hotelom Kalifornija“. „Možeš da odeš, ali nikada nećeš stvarno otići“, poentirao je Varufakis.

Bilo kako bilo, svet mora da se pripremi za odlazak Britanije

Getty Images

Ova nacionalna čaura koju pominje Varufakis donela bi samo to da Britanija bude zatvorenija i manje inovativna. Ugledni Ekonomist ocenio je da će umesto svetske veliličine, zemlja izgubiti raniji uticaj.

S druge strane, nisu samo Britanci ti koji se pripremaju za odlazak, o tome dovoljno govori i činjenica da je raspad EU proglašen za jedan od 10 svetskih rizika.

Nemci se plaše da će povlačenje Britanije dovesti do viših izvoznih carina, pada nemačkog izvoza i obaranja privrednog rasta najveće evropske ekonomije za 0,5 %.

MMF je nekoliko puta palio alarm i upozoravao na negativne posledice, kao što je potiskivanje rasta i kidanje odnosa koji povezuju članice evrozone.

Očekuju da će pregovori o potonjim odnosima Londona i ostatka Evrope biti dugi, što bi moglo da utiče na investicije dok vlada nestabilnost na tržištima.

Direktorka MMF Kristin Lagard je to slikovito objasnila rečima da bi odlazak Britanije bio "prilično loš, pa i vrlo, vrlo loš" za britansku ekonomiju. Isticala je da Britanija imala jasne koristi od članstva.

Ni u Svetskoj trgovinskoj organizaciji nisu bili srećni proteklih nedelja, od njih je stizala najava da će u slučaju Bregzita, Britanija morati da pregovora o novim trgovinskim sporazumima sa EU i sa svakom od 58 država koje imaju sporazume o slobodnoj trgovini.

I Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je upozorila da će Britanci osiromašiti ukoliko izaberu izlazak.

Bonitetne agencije gotovo su vrištale da će, ako odu, Britanci povući sa sobom mnoge. Kao u jamu padale bi jedna za drugom u recesiju Nemačka, Francuska, Belgija...A najteže bi bila pogođena Holandija, Irska, Luksemburg, Malta i Kipar, naročito u oblasti trgovine i migracija ali bi im bio ugrožen i kreditni rejting.

A kako je to u brojevima?

Getty Images

Kako je groznica kampanje sve više drmala, tako su se pripremali nokauti koji ciljaju na britanski novčanik, a ne na dušu. Pobornici ostanka u Uniji koristili su svaku priliku da opomenu na privredu, upozoravajući da bi napuštanje EU prosečno britansko domaćinstvo moglo da košta 4.200 funti, što nije mala svota, s obzirom na to da je prosečna vrednost kojom britanska domaćinstva raspolažu nešto više od 25.000 funti.

Britanci koji žele da ostanu u Uniji upozoravaju da će Bregzit usporiti i rast i produktivnost, a BDP može da padne za oko 6 odsto do 2020. Osim toga, prema njihovom mišljenju, tržište može reagovati neočekivano, sa naglim padom vrednosti funte, oko 15 do 20 odsto. Funta već beleži istorijske padove, što stručnjaci tumače kao rezultat neizvesnosti ishoda referenduma. Uvoz bi postao skuplji, a istovremeno bi zavladala i recesija.

Svoje sugrađane je pokušao da “osvesti” i njihov ministar finansija Džordž Ozborn poručivši im da će glas za izlazak dovesti do podizanja poreza na dohodak, na nasledstvo i rezanja potrošnje.

Ozborn, koji se zalaže za ostanak Ujedinjenog Kraljevstva u 28-članom bloku, najavio je smanjenje sredstava za škole, bolnice i vojsku... Kao odgovor na to, napraviće se rupa od 30 milijardi funti (37,9 milijardi evra) u nacionalnim finansijama.

Njega je podržao Alister Darling, koji je vodio britanske finansije tokom globalne ekonomske krize. "Ja sam sada zabrinutiji nego što sam bio 2008. godine", naveo je Darling.

Da se Britanci kockaju s krizom sumnjali su investitori koji su odgovorili na zamah kampanje za Bregzit prodajom akcija i ulaganjem novca u sigurne aktive, pri čemu su vodeće evropske berze oštro pale, a evro se stropoštao na troipogodišnji minimum.

Prvi put se desilo da je tražnja za nemačkim obveznicama gurnula prinose na te hartije u negativnu zonu. Izgubljeno je poverenje u oporavak kineske privrede i bežalo se od britanskih berzanskih indeksa kao od kuge, u strahu od finansijskog kraha ukoliko Britanija izađe.

Postoje indicije da bi se britanski izvoznici mogli suočiti sa godišnjim carinskim nametima od 5,6 milijardi funti (7,2 milijarde evra) na izvoz svojih proizvoda.

Belgija, Holandija i Irska trpele bi značajne posledice po izvoz i investicije, a likvidnost njihovih kompanija opala bi za 1,5 do 2,5 odsto. S druge strane, Nemačka bi izgubila 8,9 milijardi evra prihoda od izvoza, od čega oko 2,6 milijardi u automobilskom sektoru.

Prema proceni eksperata, gubici Francuske dostigli bi sumu od 3,2 milijarde evra, naročito u oblasti izvoza hemijskih proizvoda, mašina i poljoprivrednih proizvoda.

Strahuje se i da bi Britanija u slučaju napuštanja EU sigurno ušla u recesiju 2019. godine.

U tom slučaju trebalo bi joj najmanje 10 godina da se oporavi, a sporazum o slobodnoj trgovini sa EU ne bi bio od velike koristi zbog porasta troškova finansiranja, pada investicija i izvoza - to su samo neke od sumornih prognoza.

Banka Engleske je upozorila da referendum predstavlja potencijalno najveći rizik za svetska tržišta. London bi mogao da se promeni zauvek. Domaćinstva bi izmenila potrošnju, a firme investicije, što bi izazvalo smanjenje tražnje za radnom snagom kao i povećanje nezaposlenosti.

Tržišta je u minulih nedelju dana zahvatio kovitlac zbog anketa javnog mnjenja koje su ukazivale da će na glasanju 23. juna pobedu odneti snage koje se zalažu za izlazak Britanije iz 28-članog bloka. Anketa od vikenda je pokazivala da je odnos snaga 44:44

Kompanije: Posao ne trpi politiku – Bregzit je i naš Egzit

Getty Images

Zajedničko tržište olakšava uvoz, pravila su ista za sve, radnici mogu da se traže po čitavoj EU… Ukratko, za poslovni svet ostanak u toj zajednici bio bi od velike važnosti .

Mnogo je gastarbajtera koji rade u hotelima, restoranima, staračkim domovima.. ali su omiljene jeftine usluge stranih majstora. A kako Britanci stalno kupuju, renoviraju ili prodaju kuće i stanove, opremaju kuhinje i bašte, od podruma prave dnevne sobe, zidari i stolari uvek imaju posla. Sama mogućnost da bi strani radnici morali da napuste zemlju nameće pitanje: A šta onda?

Kako se bližio referendum tako su finansijski direktori bili sve glasniji: Britanija treba da ostane.

Moćni BMW je na vreme podsetio Rols Rojs ko je gazda i sugerisao da treba reći ne Brexitu.

Nemački auto-gigant je zaposlenima istakao da je slobodno kretanje ljudi dovelo do brze razmene znanja, što je pomoglo u unapređenju nivoa obučenosti britanske radne snage, ali i manje troškove, kao i niže cene.

I druge evropske kompanije su najavile da će preispitati poslovanje i aktivnosti ako se 24. juna probude, a Velika Britanija je na primer, odlučila da napusti EU.

Iz JP Morgan Čejsa upozoravaju da bi odluka o izlasku bila katastrofalna po britansku ekonomiju i da bi donela manje radnih mesta u Britaniji, a više u Evropi.

Kineski milijarder Li Ka Šing, jedan od najvećih stranih investitora u Britaniji, kaže da će povući investicije ukoliko ona zaokruži “ne”.

Američki biznismen Bil Gejts misli da će Britanija postati manje privlačna investitorima i da će zapravo najveći teret poneti generacije koje tek dolaze jer će im biti mnogo teže da pronađu posao.

Britanija je peta najveća ekonomija sveta, i druga najveća u EU. Mnoge banke iz evrozone imaju ogromno poslovanje u Londonu, koji se smatra domom najveće svetske devizne berze i čvorištem investicionog bankarstva.

Nekoliko šefova velikih banaka su se diskretno, ali javno zapitali da li će ostati u Londonu. Mediji prenose da se ulagači već osiguravaju za slučaj istupanja iz Unije. Većina bankara i brokera je protiv Brexita. Jer taman su nekako preturili krizu preko glave i lepo je krenulo i njima i Londonu. Nisu spremni za nova previranja.

ECB je išla i korak dalje pa je zahtevala od banaka u evrozoni detalje o tome kako se pripremaju za potencijalni odlazak Britanije. Tražila im je planove kako će amortizovati taj potres na tržištima i o promenama koje će morati da naprave u modelima poslovanja.

I na svom terenu, Britaniju su obaveštavale domaće kompanije da će se povući ako se odabere izlazak. Rajaner će u tom scenariju pobeći i dići cene.

Rajan er je inače potrošio oko 25.000 evra na reklamnu kampanju pozivajući svoje klijente da glasaju za ostanak Britanije u EU.

Kad Čerčil krene tojotom sa EURA na referendum...

Getty Images

Nisu bili usamljeni u domišljatosti.

BoE je predstavila plastičnu novčanicu s likom vođe iz Drugog svetskog rata Vinstona Čerčila i time dala priliku aktivistima kampanja da obnove okršaje.

Oni su pojavu Čerčilovog lika i prigrabili i počeli da koriste autoritet ratnog vođe za promociju političkih opredeljenja. I na društvenim mrežama su sa oduševljenjem prihvatili ovu vest.

Britanski veterani, grupa koja predstavlja one koji su bili u vojnoj službi i koja se zalaže za Brexit, u nastupima ističu da se ratni premijer zalagao za Britaniju koja je prijateljska prema razvoju unije u posleratnoj Evropi, ali izvan nje.

S druge strane, aktivisti koji žele da Britanija ostane u EU, takođe se pozivaju na Čerčila, poput Kamerona, koji je izjavio da nasleđe njegovog prethodnika pokazuje da izolacionizam nikada nije doneo dobro zemlji.

Britanci su dobili i ironičan predlog odnosno jednu vrstu zamene za ostanak u EU.

"Nadam se da će se Englezi odlučiti za ostanak u EU i smatrao bih veoma pravednim ako bi kao protivuslugu dobili titulu prvaka Evrope u fudbalu", rekao je austrijski kancelar Kristijan Kern.

Ipak, Tojoti nije bilo nimalo smešno kada su ugledali sebe kako podržavaju Bregtit ničim izazvani.

Kompanija je naime, pokrenula tužbe zbog korišćenja logotipa firme u zvaničnoj kampanji da se glasa za izlazak Britanije.

Uvredili su se jer se time impliciralo da japanski automobilski div podržava Brexit.

Tojota, koja zapošljava 3.400 ljudi i ima dve fabrike u Kraljevini, jedna je od šest kompanija koje se u brošurama kampanje "Glasaj za izlazak" navode kao firme koje su rekle da će ostati u Velikoj Britaniji bez obzira na rezultat referenduma.

Neke od ostalih kompanija koje su korišćene u propagandnom materijalu - Nisan Opel, koji je deo Dženeral motorsa, Dženeral elektrik, Unilever i Erbas, takođe su digle glas zbog zloupotreba.

Bilo je i ličnih fijaska, poput onog koji se desio šefu britanske Privredne komore Džonu Longvortu kada je dobio otkaz nakon poziva na Bregzit. Suspendovan je nakon izjave da bi za Britaniju bilo bolje da izađe iz EU.

Ko će platiti ceh referenduma – pokazaće se, možda već u petak.