Balon pred pucanjem: Da li su nekretnine u Beogradu precenjene? VIDEO

Tako, u centru grada kvadrat dostiže čak 4.500 evra, a na najelitnijim lokacijama i 5.000.

Šta sve "zida" cenu stanova, koji je razlog poskupljenja, da li će se trend rasta nastaviti i kakav je odnos ponude i tražnje?

"Stanovi su tržišna kategorija, ako je veća potražnja od ponude, normalno je da cene skaču", kaže za Prvu TV potpredsednik Građevinske komore Goran Rodić.

Prema njegovim rečima, investitiori koji grade podešavaju svoje cene prema kupovnoj moći stanovništva da bi mogli da prodaju kvadrate, a jedan od glavnih razloga za to zašto su cene visoke je to što ljudi koji imaju deviznu štednju zbog niskih kamatnih stopa i nesigurnosti računaju da im se više isplati da kupuju nekretnine pa da ih rentiraju.

"U Beogradu je još uvek dosta veliki priliv stanovništva, oko 10.000 novih stanara godišnje, a jako star stambeni fond, pa dosta ljudi prodaje stari stan, diže dosta povoljne kredite i kupuju nove stanove", dodaje Rodić.

"Mislim da se na tržištu ne radi o bumu, već o trendu, jer smo 2000. imali prosečnu cenu kvadrata od 50.000 dinara u Beogradu, 2005. otišla je na 75.000, 2010. na 175.000, onda je 2015. možda malo pala, a sada imamo cenu od 200.000 dinara", rekao je predsednik Asocijacije srpskih arhitekata Slobodan Maldini.

On tvrdi da na cenu utiče i to što pojednici nemaju gde da ulože sredstva jer se retko ko odlučuje da uloži u proizvodnju već to radije čini kupujući stan kao nešto sigurno.

Maldini kaže da je starogradnja kvalitetna, dok novogradnja često nije kvalitetna, ali to zavisi od investitira, međutim, ono što opredeljuje cenu je lokacija, jer ima lokacija na kojima kupci ne pitaju za cenu, kao što je, na primer, Dedinje.

"Mislim da stanovi nisu precenjeni, to diktira tržište", kaže arhitekta Milutin Folić.

"Nama nedostaje još mnogo kvadrata da se izgradi, kako bi cena kvadrata mogla da se uskladi sa kupovnom moći stanovništva", dodaje Folić.

Opširnije u video-prilogu: