Novi "Maršalov plan" bi zaposlio celu Srbiju: Stručnjaci saglasni, ključno - u šta ulagati

Beograd -- Predsednik Aleksandar Vučić najavio je pokretanje novog investicionog ciklusa vrednog pet do deset milijardi evra, koji bi "zaposlio" celu Srbiju.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Depositphotos, sharafmaksumov, 243121094
Foto: Depositphotos, sharafmaksumov, 243121094

Stručnjaci uglavnom pozdravljaju ideju šefa države da pokrene svojevrstan "Maršalov" plan za Srbiju, ali ukazuju da je ključno - u šta ulagati.

Vučić je, lansirajući tu ideju u javnosti, pomenuo da pre svega misli na kapitalne infrastrukturne projekte: izgradnju metroa, auto-puteve, pruge, železnički Koridor 10, kao i za izgradnju kanalizacije, vodovoda, prečistača za otpadne vode...

Investicioni ciklus trebalo bi da bude završen za četiri ili pet godina, a podrazumeva projekte za razvoj cele zemlje.

Šta ovaj plan tačno znači, ako se ima u vidu da su investicije u Srbiju već značajne?

Na to pitanje ekonomista Ivan Nikolić kratko odgovara: "Plan".

"Stopa investiranja u Srbiji trenutno je zadovoljavajuća, ali se čini da se i dalje stihijski ulaže, mahom vođeno aktivnostima stranih direktnih investicija. Sa najavom ovakvog jednog većeg investicionog plana unosimo izvesnost i kontrolu tog procesa", naveo je Nikolić za Tanjug.

Nikolić ukazuje da ukupne investicije u Srbiji iznose oko 22,5 odsto BDP-a.

"To i nije toliko loše, čak je i više od proseka EU. Bruto fiskalna ulaganja su nešto niža, ali je sama dinamika prilično zadovoljavajuća, pošto rast investicija već nekoliko kvartala čak i godina unazad ide dva i po puta brže od samog rasta BDP-a", objašnjava ekonomista Ivan Nikolić.

Prema njegovoj oceni, trebalo bi nastaviti i sa postojećim izdašnim ulaganjima u infrastrukturu, ali smatra da treba dati veći podsticaj stanogradnji.

Nikolić, inače direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta, kaže da je ključno da se opredeli koje sektore, kao najisplativije, treba plan da obuhvati, budući da se i u samoj struci među ekonomistima često vodi debata gde ulagati i koji su sektori najoptimalniji, kao i šta je najefikasnije po državu i rast BDP-a.

Čini se, dodaje, da efekti ulaganja nisu na pravi način iskorišćeni, jer ne možemo da dostignemo, a onda i održimo relativno visoku stopu rasta BDP-a.

"Zato je dobro da se pravi ovaj plan strateškog ulaganja i da taj proces kontrolišemo", ističe Nikolić.

A na pitanje šta država treba da radi, gde najpre da ulaže, on odgovara - u infrastrukturu.

"Kada govorimo o tehničkoj strukturi ukupnih investicija, jasno je da treba napraviti balans izmedju ulaganja u samu opremu na koju svi prvo pomislimo ad hok, ali podjednako treba ulagati u građevinarstvo", kaže Nikolić.

Analize pokazuju, ističe, da jedino ulaganja u stanogradnju zaostaju kod nas za nekim evropskim prosekom i potrebnim nivoom ako se poredimo sa brzorastućim zemljama, dok je već značajno urađeno na planu putne i železničke, a sada i energetske infrastrukture.

Direktorka predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Dubravka Negre kaže da se upravo ovih dana, tokom obilnih kiša, pokazalo koliko je investiranje u infrastrukturu važno.

"Očekuju nas ulaganja u komunalnu infrastrukturu, kanalizaciju i vodovod, gde treba naročito istaći Beograd i najveću opštinu Palilula. Vidimo juče i prethodnih dana, tokom obilnih kisa, koliko je takva infrastruktura važna", ističe Dubravka Negre za Tanjug.

EIB je prethodnu godinu označio kao jednu od najznačajnijih sa stanovišta investicionih ulaganja, budući da su uložili 1,1 milijardu evra u region, što je dvostruko više nego u 2017.godini.

U sklopu ukupnog infrastrukturnog ulaganja u Srbiji, Dubravka Negre kaže da se u narednom periodu može očekivati završetak važnih projekata kao što su putni Koridor 10, Niš-Dimitrovgrad kroz Sićevačku klisuru, koji je u potpunosti finansiran iz kredita EIB-a sa 265 miliona evra, pored rehabilitacije i elektrifikacije pruge Niš-Dimitrovgrad u koju EIB ulaže više od 130 miliona evra, pored 70 miliona evra donacije EU.

"Čeka nas i nastavak ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, pre svega u Klinički centar u Beogradu, a onda i u Novom Sadu", dodaje Dubravka Negre.

Intenzivne investicije i dalje se, kaže, očekuju u nauku i obrazovanje, kroz program vredan 200 miliona evra.

"Jedan deo tih sredstava je već investiran u naučno-tehnološke parkove u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, ali nas očekuju i isplate preostalog dela u brojne istraživačke i visoko obrazovne institucije širom zemlje", kaže Dubravka Negre.

Srbija

strana 1 od 201 idi na stranu