"Prosečan račun je 450 RSD, to je naš problem, a Lidl..." VIDEO

Lidl će u prvo vreme po dolasku u Srbiju verovatno držati politiku nižih cena, ali će se utopiti u sivilo srpskog tržišta, ocena je stručnjaka za trgovinu.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Prva, screenshot
Foto: Prva, screenshot

O tome da li bi dolazak Lidla u Srbiju, kako je to godinama najavljivano, trebalo da utiče na povećanje konkurencije i smanjenje cena u Srbiji, u Jutru Prve TV razgovarali su Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, Goran Radosavljević, profesora FEFA fakulteta, i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Papović je kazao da želi da veruje da će početak poslovanja Lidla u Srbiji, koji je najavljen za kraj ove godine, uticati na smanjenje cena, ali i dodao da se to očekivalo i od drugih trgovinskih lanaca koji su ovde došli pa su se vrlo brzo uklopili u sivilo i bili prinuđeni da prihvate ovdašnja pravila igre.

“Ovde su marže velike, a imamo i prikrivene marže kroz akcije, mesto na rafu, ulistavanje, bar-kod… To su sve troškovi koje proizvođači plaćaju trgovcu. Podsećam da je EU donela direktivu o zaštiti proizvođača u odnosu na trgovce, a ovde kod nas nema otvorenog tržišta. Imate vlasnike trgovina koji su vlasnici i proizvodnje hrane”, naveo je Papović.

Malinović je, međutim, istakao da priča o visokim maržama ne stoji i naveo da je prosečna marža u maloprodaji na prehrambene proizvode osam odsto, a da skrivene marže ne postoje.

“To su troškovi koji su prisutni u trgovini i na većini stranih tržišta, nisu ih Srbi izmislili i nisu značajni, manji su od 15 odsto prihoda trgovca”, naveo je on.

Radosavljević naglašava da Lidl ima različite cenovne politike u Velikoj Britaniji, Holandiji i Nemačkoj. “Nisu marže iste, Lidl će se uklopiti u situaciju na tržištu Srbije kad dođu do nekog tržišnog učešća od 7-8 odsto.”

Na pitanje kolike su zaiste marže trgovaca u Srbiji, Radosavljević je kazao da bruto marže idu od 5 do 27 odsto, u zavisnosti da li je reč o trgovcu koji ima samo hipermarkete ili i male radnje.

Malinović ističe da marža zavisi od vrste proizvoda. “Na prehrambene proizvode su manje jer imamo nisku kupovnu moć. Profitna stopa u trgovini je najniža u Srbiji i iznosi 3,5 odsto. To je naša tuga.”

Papović na to kaže da svi znaju šta je dvojno knjigovodstvo i šta je ono što je iskazano, a prikriveni troškovi se tako ne knjiže. "Kada je inspekcija poslednji put proveravala?”, upitao je.

Radosavljević kaže da je činjenica da je Lidl u nemačkoj jeftiniji od srpskih trgovina, ali sa druge strane ovde je bio treći po veličini trgovac Intermarše, koji nije izdržao na tržištu. “Imali su nisku maržu, ali kupci jednostavno nisu kupovali tamo.”

Dodaje da prostora za smanjenje marži ima, ali je obrt i dalje mali. Smatra da će dolazak Lidla ipak nešto malo promeniti na tržištu, ali i da je obrt u Srbiji mali.

Malinović je kazao da u Srbiji ima mnogo subjekata u lancu snabdevanja, da se loše upravlja zalihama, a prosečan račun je 450 dinara, i to je naš problem.

Koji su još paradoksi srpskog tržišta, o tome da je Lidl po obrtu dva puta veći od BDP-a Srbije, ali i o švercu hrane iz Mađarske, pogledajte u video-materijalu:

Vesti

strana 1 od 249 idi na stranu