Zašto nam je MMF rekao "da"?

Odluka MMF-a da odobri povećanje plata i penzija je sasvim očekivana, upravo zbog toga što je smanjenje ovih primanja, i to samo u javnom sektoru i ne svih penzija, imalo presudan uticaj na fiskalnu konsolidaciju, ocenjuje ekonomista Ivan Nikolić.

Nikolić ističe da je u prvih devet meseci ove godine deficit budžeta iznosio 1,7 odsto BDP-a, što je tri puta niže nego u istom periodu protekle godine.

"Takav rezultat sigurno ne bi bio ostvaren da nije došlo do smanjenja plata i penzija. Činjenica je da su postojale još neke dobre mere na prihodnoj i rashodnoj strani budžeta, ali ova je bila presudna", kaže Nikolić za Tanjug.

On ističe da je ovakva fiskalna politika vlade dovela do toga da Srbija u aranžmanu sa MMF-om već u ovoj godini ispuni ono što je postavljeno kao cilj na kraju trogodišnjeg aranžmana.

"S obzirom da je pravilo Fonda da ne gleda pojedinačno mere kojima se postiže cilj, već konačan rezultat pre svega, nema dileme, MMF nije mogao da odbije zahtev da se deo plata i penzija poveća", kaže Nikolić, nakon što je premijer Aleksandar Vučić najavio da je MMF odobrio povećanje plata i penzija, i to veće nego što je očekivao.

Premijer je, inače, u avgustu, uoči druge revizije aranžmana sa MMF, a zbog reformi koje idu u dorbom pravcu i daju rezultate, prognozirao ovakav razvoj događaja.

On je, naime, tada najavio mogućnost vraćanja dela smanjenih plata i penzija do kraja godine, ali je i tada bio oprezan izjavivši:

"Videćete da to neće biti baš tako simbolično, ali će biti svakako manje od onoga što bi čak i MMF dozvolio".Razlog za takav stav, kako je rekao, u tome je što je on na sebe preuzeo "ulogu lošeg momka", i zato što je "veći MMF od MMF-a".

Boravak misije MMF ovih dana u Beogradu potvrdio je da je bilo razloga za optimizam.

Nikolić inače takođe smatra da je bolje ići sa postepenim povećanjem plata i penzija, kako bi se na pravi način ispratili efekti ove mere.

Nikolić podseća da su mnogi bili protiv smanjenja plata u javnom sektoru, verujući da će to smanjiti tražnju i privrednu aktivnost, te dovesti do recesije, a ispostavilo se, ističe on, da Srbija ove godine beleži blagi oporavak.

"Važno je imati taj gradacijski pristup da bismo videli da li će ova korekcija više uticati na porast deficita ili će podstaći domaću tražnju, koja mi se čini da je trenutno presudan faktor u očekivanom oporavku nase ekonomije dogodine" objašnjava Nikolić i ukazuje na činjenicu da nema signala oporavka ni u svetskoj ekonomiiji.

Stoga bi, tvrdi on, domaća tražnja morala da bude glavni oslonac projektovane stope rasta za narednu godinu.

Upitan da li bi ovako dobri efekti fiskalne konsolidacije bili mogući da se nije zadiralo u primanja, Nikolić nema nikakve dileme:

"Naravno da ne bi bili mogući", kaže i ocenjuje da je sa aspekta budžeta u ovkiru nekih narednih reformi neophodna i reforma penzijskog sistema.

"Njihov udeo u budžetu je gotovo neuporediv sa bilo kojom zemljom", objašnjava Nikolić.

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je, nakon prvog dana razgovora predstavnika MMF, Vlade Srbije i NBS povodom treće revizije aranžamana s tom međunarodnom institucijom, da je Srbiji dozvoljeno da poveća plate i penzije i to više nego što smo očekivali i pre svega zbog dobrih rezultata u konsolidovanju fiskalne politike.

Premijer je precizirao da će iskoristiti "manji okvir od dozvoljenog za povećanje plata i penzija", jer je novac potreban i za investicije i zapošljavanje mladih.

"MMF bi nam dozvolio da više povećamo plate i penzije nego što sam mislio, ali ja to neću", rekao je Vučić na konferenciji za novinare primetivši da bi to malo ko tako otvoreno rekao, a da se pri tome bavi politikom, ali da se on ponaša odgovorno i da vodi računa o interesima zemlje.

Premijer je još ranije izjavio da ni povećanje plata i penzija neće biti jednako, da one neće biti vraćene na nivo pre njihovog smanjenja, ali je pomenuo da će boljitak najviše i najpre osetiti zaposleni u prosveti (osnovnim i srednjim školama) i zdravstvu, a kad je reč o penzionerima, od kojih više od miliona nije bilo obuhvaćeno smanjenjem, naveo je da će oni sa najnižim penzijama do kraja godine imati veće penzije nego što su ih ikada imali.

U dokumentu u koji je Blic imao uvid, a pre dolaska Misije MMF na treću reviziju, Vlada Srbije je ponudila dve opcije za povećanje.

Prvu, kako navodi Blic, zastupa premijer Vučić, a to je da penzioneri dobiju stalno povećanje od jedan do 1,5 odsto, uz uplatu jednokratne pomoći čiji iznos još nije određen.

Drugu opciju zastupaju pojedini ministri u Vladi, a ona je da penzije budu povećane za 2,5 odsto, bez dodatne pomoći. Za jednu od ove dve opcije, kako navode izvori Blica, mogla bi se opredeliti i Misija MMF.

U svemu ovome treba imati u vidu da penzije nisu bile smanjene većem broju korisnika, tačnije da tom merom Vlade nije bilo obhvaćeno čak 61 odsto korisnika.

Za preostalih 39 smanjenje nije bilo jednako, pa su teret reformi najvećim delom poneli penzineri s najvišim primanjima.

Prema podacima Ministarstva rada, 2014. godine izdvajanje za prinadležnosti penzionera iz budžeta Srbije godišnje iznosi oko 513 milijardi dinara, a najveći problem je što se broj korisnika penzija približio broju zaposlenih.

Prema podacima Fonda PIO, prosečna penzija u Srbiji iznosi 24.315 dinara.

Tu prosečnu penziju, opet prema nekim procenama, prima oko 600.000 penzionera u Srbiji, ili gotovo trećina ukupnog broja i njima penzije nisu ni smanjivane.

Gotovo 350.000 penzinera imalo je niže penzije od proseka, dok je, recimo, penzije više od 85.000 dinara imalo 1.500 građana.

Penzije veće od 121.000 dinara imalo je pre smanjenja 60 građana.