Dinar miruje, ali je pad neizbežan

Beograd -- Domaća valuta se konačno, posle gotovo dve nedelje sunovrata, stabilizovala. Ovaj trend bi, kako kažu stručnjaci, trebalo da se nastavi do kraja juna.

Izvor: Blic, Danas, Novosti
Podeli

Da bi odbranila domaću valutu, Narodna banka Srbije je u sredu morala da proda rekordnih 100 miliona evra.

Od početka godine, otkada dinar intenzivno slabi, centralna banka je iz deviznih rezervi izdvojila nepunih milijardu evra za ublažavanje skoka deviznog kursa. Prema procenema ekonomista, to je previsoka cena za odbranu domaće valute.

„Do stabilizacije dinara došlo je pre svega zbog velikih intervencija centralne banke. Za samo dva dana je prodala 120 miliona evra i to je visoka cena za odbranu dinara. ’Isisane’ su velike količine dinara iz bankarskog sektora i stabilizacija dinara trajaće dok se ne otvore novi kanali potražnje za devizama“, kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Uzor devalvacija zlota

Kako je prošle nedelje javnosti otkrio premijer Srbije Mirko Cvetković, on je, o politici vođenja kursa i pospešivanja izvoza nedavno razgovarao i sa poljskim premijerom. „Poljska je država koja je poslednjih godina ostvarila sjajan trend povećanja izvoza. Pitao sam njihovog premijera kako su to postigli i on mi je otkrio da su devalvirali nacionalnu valutu i izvozu je odmah krenulo“, ispričao je premijer.

On dodaje da nas to nas čeka već krajem juna kada domaće kompanije moraju da kupuju evre da bi platile obaveze prema inostranstvu. „Drugi faktori koji će uticati na skok evra biće nastavak povlačenja investitora iz poslova ne samo u Srbiji, već svuda. Oni će novac ulagati u plemeniti metale, odnosno zlato“, navodi Đukić.

Ekonomisti smatraju da je dalje slabljenje dinara u ovoj godini ipak neizbežno, ali da je moguće da će sada doći do izvesne stabilizacije kursa. Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović kaže da dobro kotiranje dinara ne treba da zavara i da će dinar sigurno i ubuduće slabiti.

Kao što kod svake bolesti imate situacije sa blagim poboljšanjem, tako je i juče dinar neznatno ojačao, jer ne može svaki dan da slabi. Ali to je samo zatišje pred buru. Vrednost domaće valute će i nadalje padati, s eventualnim sezonskim efektima, kao što je jačanje tokom leta, budući da su izvozne performanse srpske privrede loše“, kaže on.

On dodaje da je tačno da smo imali rast izvoza u prvom kvartalu, ali navodi da tome možemo da zahvalimo upravo depresijaciji dinara, kao i tome što su se reaktivirala neka preduzeća koja prošle godine nisu radila, poput Petrohemije, Metalsko-sirćetnog kompleksa, pa i Ju es stila, kojem je radila samo jedna peć. „Naša izvozna baza je prošle godine bila veoma niska, tako da odatle nije teško ostvariti rast“, kaže Đogović.

MMF doprineo stabilizaciji kursa

Osim značajne intervencije na međubankarskom deviznom tržištu, na jačanje dinara u poslednja dva dana uticao je i dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom. U NBS i dalje ostaju pri stavu da je nagli skok evra posledica najviše psiholoških i regionalnih faktora i da će se u narednim danama umiriti.

Po njegovom mišljenju, intervencija NBS-a od 100 miliona evra je bila samo “trošenje novca za branjenje neodbranjivog”, zbog čega smatra da novac ne bi trebalo trošiti tako intenzivno, “pošto su ta sredstva pozajmljena i jednom ćemo morati da ih vratimo”.

Saradnica Centra za slobodno tržište Ana Jolović ističe da niko u privredi danas ne računa sa kursom nižim od 110 dinara za evro. To stvara cenovni pritisak i onda je pitanje kako će NBS da brani i kurs i inflaciju i zaposlenost u državi. Ispada da je NBS jedini bedem za sve probleme“.

Ona dodaje da „uz to, treba znati da je dobar deo duga države indeksiran u evrima, što znači da taj dug u dinarima raste sa svakim slabljenjem domaće valute. U Srbiji definitivno postoji dvovalutni sistem, bez obzira što država insistira na upotrebi dinara. Ne samo u privredi, već i među građanima, evro se koristi za sve obračune, koji prevazilaze kupovinu hleba i mleka“.

Time što kurs branite samo preko Narodne banke, vi stvarate realan problem sa nezapošljenošću. Privreda mora da plaća PDV i zato sada mnogi odlažu isplatu zarada, što će dovesti do toga da će radnici sami odlaziti kada nekoliko meseci ne prime zaradu“, kaže Jolovićeva.

Privredi šteti nestabilnost domaće valute

Nema stabilnog dinara bez priliva deviza

Iz Narodne banke Srbije poručuju da stabilnost kursa u narednom periodu najviše zavisi od toga da li će izvoz biti uvećan i da li će biti priliva deviza po bilo kom osnovu. Devizne rezerve, kako kažu, nisu neograničene i namenjene rasprodaji.

Milan Knežević, iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže da „svako povećanje kursa dinara ide direktno na štetu poslodavaca i na obaranje vrednosti firme. Jer, svaki procenat rasta kursa za koji privrednici ne podignu cenu svoje robe, znači gubitak za firmu. Iako postoje realni razlozi za poskupljenje, preduzeća ne mogu da povećavaju cene zbog slabe kupovne moći“.

Rodoljub Drašković, predsednik koncerna „Svislajon-Takovo“, objašnjava da „kao izvozniku, pad dinara nam ide u prilog, ali ipak zagovaramo realni kurs, koji treba da odredi samo tržište, odnosno ponuda i potražnja domaće robe. U ovakvim uslovima nema spasa dinaru, ne može opstati, jer nemamo izvozno orijentisanu privredu, i tada država mora da troši ono najdragocenije, a to su devizne rezerve“.

Istovremeno, Rade Pribićević, direktor za korporativne poslove „Denjub fuds grupe“, kaže da „pad vrednosti domaće valute obezvređuje rezultat kompanije, cena koštanja proizvoda raste zbog inputa, čija je cena najčešće izražena u evrima. A, zapravo je od svega u uslovima rada sa veoma čestim i velikih oscilacijama vrednosti domaće valute najgora nestabilnost i nepredvidljivost poslovanja. Nemoguće je tačno proceniti taj gubitak, ali on je u svakom slučaju veliki“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 268 idi na stranu