Stan u Beogradu i luksuzna vila u Turskoj - sada za iste pare

Glavni razlog nesvakidašnjem rastu provenstveno je pad vrednosti lire, koji su iz ugla nekretnina u Turskoj počeli da koriste i naši građani, piše Blic.

Ljudi jednostavno žele da spasu svoj novac od rastuće inflacije koja se u Turskoj nedavno popela na čak 21 odsto. A pored domaćeg stanovništva, ka nekretninama u Turskoj sve više hrle i strani državljani i investitori, kojima pad vrednosti tamošnje nacionalne valute ide pod ruku, to jest čija kupovna moć sa svakim proklizavanjem vrednosti lire proporcionalno uvećava.

Primeri govore da, prema nekim podacima, stan u centru Beograda od 40 kvadrata košta 117.000 evra - 2.925 evra po kvadratu. U Turskoj, trenutno, za manje novca (108.000 evra - 900 evra po kvadratu), možete ugrabiti luksuzni trosoban, potpuno opremljen, stan u novogradnji u evropskom delu Istanbula, površine 120 kvadrata. Za 115.000 evra (1.000 evra po kvadratu), u Alanji možete da kupite, opremljen, dupleks površine 115 kvadrata i koji se nalazi na samo 250 metara od plaže.

Cene nekretnina

Kada pogledamo cene koje ističu regionalne agencije za prodaju nekretnina u Turskoj, vidimo da se za istu cenu jedne garsonjere ili jednosobnog stana u Beogradu mogu kupiti luksuzne nekretnine koje se, u nemalom broju slučajeva, nalaze u sklopu kompleksa koji imaju svoje privatne bazene, spa centre, sportske terene i slično.

Tako se u samo par klikova nalazi jedan novoizgrađen stan u Alanji, površine 115 kvadrata, koji se nalazi u sklopu kompleksa, po ceni od 84.500 evra, to jest oko 735 evra po kvadratu. Stan je kompletno opremljen, a u sklopu kompleksa dobija se i pristup unutrašnjem i spoljašnjem bazenu, spa centru i turskom kupatilu. Neizbežno je istaći i da se stan nalazi na 350 metara od obale mora.

Takođe u Alanji na prodaju se nalazi i jedna luksuznija nekretnina, površine 220 kvadrata na stotinak metara od plaže. Ovaj stan, koji je kompletno opremljen se prodaje po ceni od oko 640 evra po kvadratu, to jest za 140.000 evra.

Za one sa dubljim džepom i većim apetitima, vile se prodaju po bagatelnim cenama. U naselju Tepe, u Alanji, luksuzna petosobna vila površine 325 kvadrata, kompletno opremljena sa pogledom na more i privatnim bazenom u ogromnom dvorištu, prodaje se po ceni od 259.000 evra, (nešto više od 796 evra po kvadratu).

Kako do nekretnine u Turskoj?

Prema zakonu iz 2012. godine, državljanima preko 120 zemalja je dozvoljena kupovina nekretnina u Turskoj, a za početak je potreban samo pasoš. Kako su ranije objasnili iz jedne regionalne agencije za prodaju nekretnina, nakon odabira nekretnine potpisuje se ugovor između kupca, agencije koja posreduje pri kupovini i treće strane - onoga ko je prodavac.

Potrebnu dokumentaciju sakuplja agencija i ona umesto klijenta aplicira u katastar za dobijanje vlasničkog lista. Nakon toga se čeka termin u katastru, a državna komisija Republike Turske vrši procenu nekretnine i na osnovu procenjenene vrednosti se plaća porez državi. Taj porez plaća kupac i on iznosi 4 odsto procenjene vrednosti nekretnine. Kada se plati porez i dobije termin u katastru dobija se vlasnički list i nekretnina prelazi u vlasništvo kupca.

Procena stana košta u proseku između 160 i 240 evra, izrada vlasničkog lista iznosi 4 odsto od procenjene vrednosti stana, a troškovi upotrebne dozvole iznose od 700 do 2.000 evra. Troškovi priključka na vodu i struju su oko 600 evra. Kod pojedinih građevinskih firmi ovi troškovi su uključeni u cenu stana.

Godišnji porez iznosi oko 0,3 odsto od ukupne procenjene vrednosti stana. Što se tiče mesečnog održavanja zgrada ono zavisi od "pratećih objekata u kompleksu". Oni maksimalno moogu iznositi od 50 do 60 evra.

Ilustracija: Depositphotos, gregorylee

Turska lira dotakla novo dno

Turska lira pala je nedavno naspram dolara na nov rekordni minimum. Lira je oslabila za skoro 3 odsto na 15,24 lira za dolar, javio je Rojters.

Pored inflacije koja se popela iznad 21 odsto, očekuje se da će centralna banka Turske smanjiti ključnu kamatu, što je već jednom i učinila u septembru. Tada je u skladu sa ekonomskim programom predsednika Erdogana, prioritet dat rastu izvoza i kreditiranja, te je referentna kamata srezana za 400 baznih poena na 15 odsto. Ovaj potez je naišao na niz kritika ekonomista i turske opozicije, nazivajući ga "nepromišljenim".

Turska centralna banka je takođe intervenisala na deviznom tržištu četiri puta u poslednje dve nedelje prodajom dolara, kako bi usporila pad nacionalne valute.

Prema mišljenju banke, koja cilja stopu inflacije od 5,0 odsto, postojeći pritisak je privremen i poželjan za povećanje ekonomskog rasta i uravnoteženje računa tekućih plaćanja. Ali, s obzirom na krah lire, ekonomisti predviđaju da će inflacija skočiti na blizu 30 procenata sledeće godine uglavnom zbog rastućih uvoznih cena.

Kome ide u prilog slabljenje lire?

Stručnjaci ističu da destabilizacija kursa može i da se posmatra kao Erdoganovo manipulisanje ne bi li se povećao unos deviza u zemlju.

"Sa jedne strane možete da povećate devizni priliv, ali tako utičete na inflatorna kretanja. Kako dolazi zima, njima opadaju prihodi. Takođe sada imamo i problem spoljašnjih uticaja, kriza lanaca snabdevanja i kriza u energetici. Turska će opet pokušati korišćenjem kursa da održi inflaciju", rekao je konsultant u okviru Mreže za poslovnu podršku, Dragoljub Rajić.

On dodaje da je njihova monetarna politika okrenuta ka maksimalnom korišćenju izvoznih potencijala.

"Zbog svih spoljnih turbulencija, i s obzirom da imaju jako veliki broj industrijskih parkova iz kojih roba ide i na azijsko i na afričko tržište, verujem da se politika kursa voditi u smeru ka izvoznim firmama, tako, da one imaju mogućnost da povećaju prihode od izvoza i da unesu na taj način još deviza u zemlju", kaže Rajić i navodi da pokušavaju da se na taj način stabilizuje ekonomija i prebrodi period pred njima.