EU uvodi nova pravila o platama

Dok Hrvatska još uvek završava zakonske izmene neophodne za transponovanje direktive u nacionalno zakonodavstvo, piše Index.hr.

Načelo koje se u praksi ne ostvaruje

Direktiva (EU) 2023/970 usvojena je u maju 2023. godine kao jedan od ključnih elemenata Evropske strategije za rodnu ravnopravnost, sa ciljem smanjenja razlike u platama između polova kroz veću transparentnost i jače mehanizme sprovođenja.

Iako je princip jednake plate za jednak rad sadržan u članu 157 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, evropske institucije godinama upozoravaju da se on ne sprovodi u potpunosti u praksi.

Evropska komisija je više puta upozorila da diskriminacija u platama ostaje neotkrivena zbog netransparentnih sistema za određivanje plata, što radnicima otežava da utvrde da li su manje plaćeni od svojih kolega za isti ili jednako vredan posao.

Prema podacima Evrostata za 2024. godinu, žene u Evropskoj uniji su u proseku zarađivale 11,1 odsto manje po satu od muškaraca. U Hrvatskoj je razlika manja, 6,6 odsto, što je ispod evropskog proseka, ali evropske i nacionalne vlasti upozoravaju da čak ni takvi podaci ne znače da je problem otklonjen.

• Avio-kompanije oštro kritikuju EU
• Američke sankcije teraju evropske kompanije sa Kube
• Hrvatska među najsiromašnijim zemljama EU

Šta donose nova pravila

Nova pravila uvode niz obaveza usmerenih na olakšavanje otkrivanja i dokazivanja diskriminacije u plati. Kandidatima za posao trebalo bi dati informacije o početnoj plati ili rasponu plata pre zaposlenja, poslodavcima više neće biti dozvoljeno da traže informacije o prethodnim zaradima kandidata, a radnici će imati pravo da zahtevaju informacije o kriterijumima koji se koriste za određivanje plata i unapređenja.

Za veće poslodavce uvodi se obaveza izveštavanja o razlici u platama između polova, dok će žrtve diskriminacije imati pravo na nadoknadu štete, s tim što će teret dokazivanja u određenim postupcima biti prebačen na poslodavca.

Potpredsednik Odbora za prava žena i rodnu ravnopravnost Evropskog parlamenta, Marko Vešligaj (SDP), ocenio je da je glavni cilj direktive jačanje principa jednakih plata i povećanje transparentnosti plata kroz mere koje će osnažiti radnike i podstaći poslodavce da uspostave pravednije sisteme za određivanje plata.

"Očekuje se da će ove mere dugoročno doprineti smanjenju razlike u platama između polova, koja je i dalje prisutna u većini država članica", rekao je Vešligaj u izjavi za Hinu, ukazujući da se nejednakosti na tržištu rada prelivaju i na penzioni sistem, u kojem žene u EU primaju, u proseku, oko četvrtinu niže penzije od muškaraca.

Dodao je da su tokom pregovora u Evropskom parlamentu ključna pitanja obuhvatala obim obaveza za poslodavce, posebno za MSP, pragove za prijavljivanje i mehanizme sprovođenja i sankcionisanja.

Vešligaj smatra da je državama članicama dato dovoljno vremena za prilagođavanje, ali upozorava da će uspeh reforme zavisiti od jačanja institucionalnih kapaciteta za nadzor i sprovođenje, kao i jasnih smernica za poslodavce.

"U Hrvatskoj, kao i u drugim državama članicama, ključno je obezbediti jasne smernice za poslodavce i efikasne mehanizme praćenja kako bi se osigurala stvarna primena direktive u praksi, a ne samo formalno usklađivanje", rekao je on.

Glavak: Obaveza izveštavanja mogla bi da obuhvati čak 1.900 većih poslodavaca

Poslanica Evropskog parlamenta Sunčana Glavak (HDZ) ističe da svrha direktive nije administrativno izjednačavanje svih plata, već stvaranje uslova da se neopravdane razlike za isti rad mogu prepoznati, dokazati i ispraviti.

"Princip jednake plate za jednak rad i rad jednake vrednosti postoji u evropskom pravu još od Rimskog ugovora, ali se još uvek ne sprovodi u potpunosti u praksi", rekla je Glavak za Hinu.

Prema njenim rečima, najzahtevniji deo reforme odnosi se na izveštavanje o razlici u platama između polova, gde je važno razlikovati rok za transpoziciju direktive od potpune operativne primene pojedinačnih obaveza.

Sistem izveštavanja biće uvođen postepeno. Poslodavci sa 250 ili više zaposlenih izveštavaće jednom godišnje, oni sa 150 do 249 zaposlenih svake tri godine, dok će za poslodavce sa 100 do 149 zaposlenih obaveza izveštavanja početi 2031. godine.

Glavak procenjuje da bi između 1.700 i 1.900 kompanija i institucija sa 100 ili više zaposlenih moglo biti obuhvaćeno formalnom obavezom izveštavanja u Hrvatskoj. Iako je rok za transpoziciju direktive istekao 7. juna, Hrvatska je još uvek bila u procesu usvajanja zakonskih izmena kako bi se evropska pravila transponovala u domaće zakonodavstvo pre tog datuma.

Ružić: Izmene Zakona o radu u završnoj fazi

Ministar rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike Alen Ružić izjavio je krajem maja da su izmene Zakona o radu u završnoj fazi pripreme pre nego što budu upućene u skupštinsku proceduru. Ružić je izrazio očekivanje da će nova pravila dovesti do smanjenja razlike u platama između žena i muškaraca.

Hrvatski amandmani trebalo bi da uključuju obavezu objavljivanja raspona plata u oglasima za posao, pravo zaposlenih na informacije o platama i kriterijumima za napredovanje i obavezu većih poslodavaca da izveštavaju o razlikama u platama između muškaraca i žena na uporedivim poslovima.

Nakon što je istekao rok za transpoziciju direktive, fokus se sada prebacuje na njenu implementaciju u državama članicama, koje moraju uspostaviti sisteme praćenja i osigurati efikasnu zaštitu prava predviđenih novim pravilima.