"Verujem da smo spremni za drugi nivo igrice"; Nedimović za B92.net o rekordima, cenama, GMO...

U intervjuu za B92.net, ministar je govorio o kapitalnim projektima i planovima za poljoprivredu, njenom značaju za srpski BDP, kao i drugim aktuelnim temama, poput ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.

Kalendarska godina je pri kraju, pa nas zanima kako je Ministarstvo poljoprivrede ocenjuje, šta su najveći uspesi srpskog agrara u 2021? Istovremeno, koji su najveći problemi i izazovi sa kojima smo se suočavali?

Uprkos koroni i svim drugim izazovima sa kojima se, ne samo Srbija, već ceo svet suočava, postigli smo ozbiljne rezultate, posebno u izvozu koji će zabeležiti novi rekord i preći neverovatnih 5 milijardi dolara. Dakle, za svega nekoliko godina je udvostručen, imamo rast od 100 odsto. To nam još jednom potvrđuje koliko je bio neiskorišćen potencijal srpskog agrara i koliko smo za kratko vreme uspeli da ga učinimo prepoznatljivim na svetskoj mapi. Neću biti skroman, idemo dalje, čvrsto verujem da se za nekoliko godina može dostići i brojka od 8 milijardi dolara. Naravno, to je sada, kako to često kažem, drugi nivo igrice, koji zahteva promene u prehrambenoj industriji i većem učešću gotovih proizvoda, sa dodatom vrednošću, koju smo upravo zbog toga i stavili pod ingerencije Ministarstva poljoprivrede. Naravno, izazova i problema ne manjka. Šalu na stranu, ali ove godine bih mlekarski sektor svrstao u one koji prolaze kroz teži period. Kriza se svakako prelila i na nas, niža cena mleka stvara pritisak na proizvođače, zbog čega smo podigli premije mleka za 40 odsto kao direktnu pomoć. Vidim da su i mlekare takođe podigle otkupne cene mleka, tako da verujem da će se ovaj period prevazići.

U ovoj, sada već drugoj godini obeleženoj koronavirusom, Srbija nije previše imala problema sa snabdevanjem i cenama hrane i životnih namirnica, dok su se u problemima našle i mnogo bogatije zemlje od naše. Ipak, nedavno su i kod nas cene nekih osnovnih životnih namirnica privremeno ograničene. Kako će to uticati na sve u lancu proizvodnje i prodaje tih artikala? Da li država priprema neki vid pomoći ili olakšica za one koji bi mogli da pretrpe štetu?

Ozbiljni potresi su pogodili tržište hrane u svetu. Nema sumnje. Međutim, na najvećem udaru su se našle zemlje koje nemaju takozvanu prehrambenu suverenost. Dakle, bez sopstvene proizvodnje hrane, nema ni države. Najbogatije zemlje na svetu, poput na primer, Bahreina, bile su u situaciji da u 21. veku nemaju hrane za svoje građane. Lično nam je njihov kralj rekao da su prvi put bili u situaciji da, iako su imali sve pare ovog sveta, hrane nisu imali, niti su mogli da je nabave, jer se u velikim krizama sve zemlje zatvaraju. Sa Srbijom to nije slučaj, uprkos svim naletima pod kojima smo se našli. Kao što i sami kažete, nijednog momenta nije bilo problema sa hranom. Sada su, međutim, pojedini sektori počeli da reaguju negativno na dešavanja u svetu i zbog toga je država uz tesnu saradnju i konsultacije sa privatnim sektorom pronašla optimalni nivo mera da zauzda dalje skokove cena. Zbog toga sam siguran da nema razloga za zabrinutost. Moram da ponovim još jednom da je reč o merama samo za namirnice poput hleba, ulja, mesa i mleka. Da li bi osim proizvoda koju su već na listi, ograničenje moglo biti prošireno i na druge? Odnosno, koji su to još kritični proizvodi u pogledu rasta cena?

Ukupno posmatrano, cene namirnica su na stabilnom nivou, iako treba reći da hrana u budućnosti nikad više neće biti jeftina. Samo može biti skuplja. Za proizvođače je to dobra strana priče. Za potrošače ne, ali je upravo to ta večita borba zadovoljiti u isto vreme dve strane. Kad protestuju malinari, javnost kaže da ih treba podržati i obezbediti veće cene, a kada poskupi hrana, diže se kuka i motika.

Da li se možemo nadati produženju te mere i nakon isteka 60 dana? Da li se možda razmatra i zabrana izvoza nekih proizvoda, odnosno koje bi još mere država mogla da upotrebi za obuzdavanje rasta cena?

Svakodnevno se prati stanje na tržištu. Nema dileme da ćemo ih produžiti ukoliko se pokaže potreba. Imamo na raspolaganju niz mogućih mera, ne zaboravite da smo i novim zakonom o tržištu poljoprivrednih proizvoda omogućili upravo brze reakcije za ovakve situacije. Od skladištenja određenih proizvoda naših poljoprivrednika, do finansijskih intervencija.

Predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci. Da li očekujete da će biti kršenja te odredbe i kako će se to kontrolisati?

Kontrolisaćemo na osnovu kretanja cena i snabdevenosti u prodavnicama. Ukoliko se pojave bilo kakva odstupanja biće jasno gde i ko krši odredbe. Nakon toga država preduzima sve zakonom predviđene mere protiv onih koji u teškim situacijama žele da izvuku ličnu korist. Mislim da se to nikom ne isplati, posebno ne njima, zato sam siguran da neće biti većih problema na tu temu.

Koliko je uopšte rast cena izazvan realnim razlozima, a koliko pokušajem nekih da u ovakvoj situaciji ostvare dodatni profit?

U strahu su velike oči. Kad kriza lomi pola sveta, onda posežete za raznim rešenjima. Međutim, svako nesrazmerno bogaćenje na jednoj strani, vodi ka nesrazmernom slabljenju druge strane. U ovom slučaju građana. To svakako ne možemo da dozvolimo i zato je država neko ko treba da otrezni sve učesnike i uspostavi red kada on izostane. Nesumnjivo da u manjoj meri mora doći do skoka cena, jer je sve usled pandemije otežano, inputi su skuplji, transport robe je poskupeo, ali sve mora imati koliko-toliko razuman tok.

Kakvo je stanje u Robnim rezervama?

Pod kontrolom u potpunosti. Zalihe svega su na dobrom nivou.

Ilustracija: Everyonephoto Studio/Shutterstock

Kakvi se efekti očekuju od najavljenog izvoza svinjskog i pilećeg mesa u Evropsku uniju?

Svako novo tržište znači šansa više za naše proizvođače. Nikada se ne smete osloniti na jedan izvor prihoda, tako je i za biznis dobro da je diverzifikovan. Danas je to EU, sutra možda Indonezija sa 80 miliona potencijalnih kupaca našeg mesa ili Vijetnam u nekom trenutku. Pored, naravno, već postojećih, to su odlične prilike i zato svi naši napori idu u pravcu obezbeđivanja mesta za prodaju našim poljoprivrednicima. Jedino tako mogu opstati. Šta vam vredi i najveća proizvodnja na svetu, ako nema ko da kupi vaš proizvod. Sigurno će pored količine izvezenog mesa, to pomoći našim farmerima da se upoznaju i sa visokim zahtevima ozbiljnih tržišta i tako i sami unaprede svoje poslovanje.

Iz PKS kažu da se oko 85 odsto prehrambenih artikala proizvodi u Srbiji, što znači da smo uglavnom bezbedni u pogledu snabdevanja hranom. Šta bi moglo da spada u preostalih 15 odsto i da li tu ima nekih bitnih proizvoda kojih bi moglo da nedostaje?

Uglavnom je reč o sporednim proizvodima, koji nisu od presudnog značaja za državu u pogledu snabdevanja hranom. Između ostalog, to je i, na primer, voće koje Srbija ne uzgaja, poput južnog voća i citrusa. Srbija je, ponoviću još jednom, potpuno prehrambeno nezavisna država. To je snaga svake ozbiljne zemlje i zato nam je i podrška poljoprivrednicima, a od skora i prehrambenoj industriji, sve veća. Za svega nekoliko godina smo bukvalno udvostručilii budžet za subvencije, ali i izvoz srpske hrane. Mnogo se u poslednje vreme pažnje poklanja održivosti proizvodnje i kvalitetu namirnica. Kako stoji Srbija sa proizvodnjom organske hrane?

Nedavno sam izneo podatke koji jasno potvrđuju da je organska hrana naš adut. Za devet godina smo za 10 puta povećali izvoz. Sa 4 na 40 miliona evra. Površine se značajno uvećavaju, najzahtevnija tržišta se okreću ka nama kao dobavljačima i to se vidi sada i na konkretnim brojkama. Budžet za podsticaje u organskoj proizvodnji smo uvećali nekoliko puta. Za većinu malih proizvođača koji su dominantni u Srbiji, organska proizvodnja je izazovan, ali najbolji put za uspeh.

Istovremeno, hoće li se nešto menjati u propisima kada su GMO proizvodi u pitanju?

Vrlo su jasna pravila, potpuna zabrana je na snazi, bilo da govorimo proizvodnji ili prometu. To jednostavno nije na dnevnom redu.

U hrvatskim medijima često se pojavljuju informacije o povlačenju određenih prehrambenih proizvoda, daleko češće nego u našim. Da li je to zbog razlika u propisima, budući da su oni članica EU, ili njihovi mediji tome više pridaju pažnju, ili je nešto treće u pitanju?

Njihova stvar, ne znam da li ih pritiskaju da pojačaju kontrole jer ima mnogo propusta ili je neki drugi razlog. U svakom slučaju, ne treba ni zanemariti borbu konkurencije, danas se kompanije sve agresivnije bore za tržište, pa u toj borbi do pobede se često ne libe da pređu granicu...

Kakva su Vam očekivanja za narednu godinu? Čemu mogu da se nadaju domaći poljoprivrednici i proizvođači? A građani?

Mogu da se nadaju rekordnom iznosu subvencija, kakav do sada nikada nismo imali. Zatim, uspostavljanju e-Agrara koji će učiniti podnošenje zahteva za subvencije izuzetno lakim. Poljoprivrednici će u svakom trenutku moći i da provere u kom statusu je njihov zahtev, neće morati da prikupljaju silnu dokumentaciju i odlaze na šaltere. Sve će biti transparentno i u cilju što lakšeg dobijanja subvencija. Građani sa druge strane mogu da računaju da će država voditi računa da tržište hrane bude dodatno poboljšano u kvalitetu, ali i da cene osnovnih životnih namirnica ostanu na razumnom nivou. Zloupotrebe u tom smislu svakako neće biti tolerisane.