Mala bara malo krokodila

Posle kratkog međusobnog odmeravanja konkurentskih snaga, Privredna komora Srbije od te je ideje odustala, dok su Privredna komora Beograda i vlasnik MK Group Miodrag Kostić pri svom naumu ostali do kraja.

U Ministarstvu rada je registrovano i četvrto republičko udruženje poslodavaca - Udruženje poslodavaca Srbije „Poslodavac“. Zasad su Odbor za reprezentativnost i ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić reprezentativnost priznali samo jednom udruženju poslodavaca - Uniji poslodavaca Srbije.

Nebojša Atanacković iz ove Unije smatra da o poklapanju Privredne komore Beograda i udruženja „Poslodavac“ nema nikakve sumnje.

„ A privredne komore, dok ubiraju obavezne doprinose, ne mogu da osnivaju udruženja poslodavaca, pa ovo udruženje, po mom mišljenju, može biti registrovao, ali ne može učestvovati u socijalnom dijalogu. Ne mogu država i paradržavni organi da formiraju udruženja poslodavaca,a komore jesu paradržavni organi“, tvrdi on.

I time najavljuje da će se i dosad dovoljnom broju sporova među poslodavcima i njihovim udruženjima pridružiti još jedan. Po običaju, osporavajući.

Rajka Vukomanović načelnik u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku kaže da se zbilja oko registra i reprezentativnosti poslovodačkih udruženja vode mnogi sporovi, od kojih je većina prouzrokovana nedorečenošću Zakona o radu.

Da bi udruženje poslodavaca bilo registrovano na republičkom nivou mora da okuplja bar pet odsto poslodavaca, a da bi mu bila priznata reprezentativnost mora da okuplja 10 odsto poslodavaca koji zapošljavaju najmanje 15 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji.

E tu nastaju problemi. Koliki je tačno broj poslodavaca i na koji broj zaposlenih se primenjuje zakonom propisani procenti.

Gospođa Vukomanović objašnjava da se podaci o broju poslodavaca dobijaju od statistike i Agencije za privredne registre, ali ni jedna ni druga služba nisu u stanju da ispune zakonski zahtev i odvoje poslodavce koji zapošljavaju bar jednog radnika, od preduzetnika koji zapošljavaju samo sebe ili vlasnika koji nemaju zaposlenih. Tako da je, po njenom mišljenju, broj na koji se procenti primenjuju nerealno veliki.

Ni sa brojem zaposlenih ne stoji mnogo bolje.

„U ukupni broj zaposlenih ubrajaju se i zaposleni u policiji, zdravstvu, prosveti, državnoj upravi, a poznato je da Unija poslodavaca ne može da učlani policijsku stanicu“, kaže Atanacković.

Kad bi se, po njegovom mišljenju, od ukupnog broja zaposlenih izdvojili državni službenici propisani procenat za sticanje prava reprezentativnosti primenjivao bi se umesto na 1 800 000 ljudi kao sada, na tek 1 200 000 koliko zapošljava realni sektor.

Sem što se sami poslodavci kao lavovi bore za stolicu u Socijalno-ekonomskom savetu , zaoštravanju odnosa među njima doprinela je i duga blokada Odbora za reprezentativnost. Zbog te blokade je Asocijacija malih i srednjih preduzeća tužila Ministarstvo rada pozivajući se na ćutanje administracije u slučaju njihovog zahteva za reprezentativnost.

Ministarstvu je Upravni sud naložio da se na zahtev AMSP odgovori u roku od 30 dana, ali nije rekao ko bi trebalo da odgovori Odbor za reprezentativnost ili ministar. Zakonom nije precizirano u kom roku, po rečima Vukomanovićeve, preopterećeni odbor treba da reši svaki zahtev, ali je predviđeno da ministar - koji na predlog Odbora donosi konačnu odluku - to treba da učini u roku od 15 dana.

I tu nije kraj nevoljama. Odbor za reprezentativnost, koji ima 9 predstavnika Vlade, sindikata i poslodavac, odlučuje konsenzusom, pa je dovoljno da jedan, može biti konkurentski sindikat ili udruženje poslodavaca, bude protiv i da zahtev bude blokiran. Radi se na tome, kaže Rajka Vukomanović, da se utvrdi drugačiji način odlučivanja, ali pregovori oko toga da li bi to trebalo da bude odlučivanje dvotrećinskom ili prostom većinom još traju.

Tek, tvrde Danasovi izvori, među udruženjima poslodavaca teže je postići konsenzus i reprezentativnost nego među sindikatima. Među onima koji se bore za mesto u Socijalno-ekonomskom savetu nije nadaleko poznati Srpski poslovni klub „Privrednik“ iz beogradske Šekspirove ulice. „ Unija poslodavaca predstavlja više sindikalno udruženje privrednika, zainteresovano za minimalnu cenu rada, socijalne i sindikalne teme, dok privredne komore i poslovni klub „Privrednik“ imaju više „lukrativno biznis pogled“, tvrdi Atanacković.