"Ako je ikome u svetu potrebna pouka o čuvanju i negovanju zdravlja, potrebna je srpskom narodu svih krajeva.
On, do duše, jeste od prirode bistar i razborit, te u mnogome zrelo sudi, ali je - za čudo - baš u pitanjima o životu i zdravlju nekako bezazlen i neuk; šta više lakoveran, nerazložan, pa s toga i nazadan."
Ove reči, premda zvuče kao da su iz 2020. godine, napisao je u predgovoru srpskog izdanja Knjige o zdravlju doktor Milan Jovanović Batut davne 1896. godine.
Njegovo ime nosi Institut za javno zdravlje Srbije, a u ovoj godini korona virusa svakodnevno smo ga pominjali.
Batut je bio lekar i univerzitetski profesor, osnivač Medicinskog fakulteta, a zbog rada na prosvećivanju naroda zvali su ga "patrijarhom jugoslovenske zdravstvene kulture".
"Sada se kod korone vidi koliki je značaj preventive i higijene, a Batut je bio prototip toga.
"Najviše se izborio za formiranje Medicinskog fakulteta, a bio je nenadmašan u prosvećivanju naroda", kaže za BBC na srpskom mikrobiloškinja Slavica Žižić Borjanović.
U Batutovom životu nije sve teklo jednostavno.
Studije medicine u Beču morao je da prekine zbog besparice i lošeg zdravlja.
Tokom boravka u Austriji vratila mu se porodična bolest tuberkuloza.
"Nalazili su ga nekad na pločniku", kaže Žižić.
Iako potiče iz ugledne i imućne porodice Jovanovići su osiromašili u Batutovoj mladosti, tokom borbe srpskog naroda za oslobođenje u drugoj polovini 19. veka.
"Kada se vratio na studije, desetak Mitrovčana je davalo novac za njegovu školarinu", dodaje ona.
I danas su Mitrovčani ponosni na takvog sugrađanina.
"Mitrovčani znaju da je Batut rođen u njihovom gradu. Radovi o njemu su izlazili u časopisima i novinama", kaže Dejan Umetić, direktor Arhiva "Srem" iz Sremske Mitrovice.
"I trošni čamac može daleko da plovi"
Rođen je 10. oktobra 1847. godine u Sremskoj Mitrovici.
Gimnaziju je učio u Pančevu i Sremskim Karlovcima, a maturirao je 1865. godine u Osijeku.
Kao lekar je prvo radio u Somboru, a zatim otišao na jug.
Na Cetinju je osnovao zdravstvenu službu i bio načelnik saniteta Crne Gore u periodu od 1880. do 1882. godine.
Tokom boravka u Crnoj Gori za Batuta počinje da se interesuje Beograd i on kao stipendista srpske vlade odlazi na usavršavanje u inostranstvo od 1882 do 1885.
U mladosti je preležao tuberkulozu, ali su mu ožiljci - kaverne na telu ostale čitav život.
Ipak, umerenim i urednim životom uspeo je da dočeka 93. godinu. Preminuo je u jesen 1940.
Primenjivao je sve što je drugima govorio i disciplinom je dokazao da se "i trošnim čamcem može daleko otploviti".
Posebno je proučavao probleme higijene i bakteriologije, ali je u Evropi naučio i neke životne lekcije.
"Od Francuza je naučio da bude rodoljub, a od Nemaca da se upornim radom mogu postići veliki rezultati", navodi Žižić.
Radio je i obdukcije, a na Pravnom fakultetu bio profesor higijene i sudske medicine.
Doktor Batut je bio pionir u mnogo čemu.
Školovao se u Beču, Parizu, Minhenu i Berlinu i tamo imao slavne učitelje.
Tu su velika imena svetske medicine - Robert Koh, Luj Paster, engleski statističar ser Frensis Galton i Maks Jozef fon Petenkofer.
Koh je otkrio bacil tuberkuloze i dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju, a Batut je bio kod njega u godinama posle tog otkrića.
Paster je francuski hemičar mikrobiolog koji je, između ostalog, pronašao vakcinu protiv besnila dok se Petenkofer smatra jednim od osnivača higijene u Nemačkoj.
Njihove portrete Batut je držao u radnoj sobi.
Odbio je ponudu da u Pragu na Karlovom univerzitetu bude šef mikrobiološkog katedre, u želji da u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca osnuje fakultete.
"Poznato je da nije bilo značajnijeg posla u državi u vezi sa zdravljem naroda, a da u njemu Batut nije učestvovao", ističe u pisanom odgovoru direktorka Instituta "Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović.
Pored biste u krugu Opšte bolnice i jedna ulica u Sremskoj Mitrovici nosi njegovo ime/BBC
Saveti za sva vremena
U Somboru je već 1880. pokrenuo časopis Zdravljei nastavio ga na Cetinju.
"U časopisu 'Zdravlje' iz 1908. godine navodi se da rak primećen na vreme može da se operiše i ne mora da bude smrtonosan, kao i opisi kako može da se prepozna na vreme i apel da se jave lekaru i da se redovno kontrolišu", podseća doktorka Jovanović.
Iz istog perioda na prelasku vekova, dodaje, postoje navodi o edukaciji stanovništva o štetnosti duvana i alkohola, kao i program za smanjenje njihove upotrebe.
Tu su i uputstva za vakcinisanje školske dece - koje se tada nazivalo "kalemljenje".
Batut je pisao i o postupcima zaštite domaćinstva od zaraznih bolesti.
"Iz ovih i mnogih sličnih navoda lako možemo da zaključimo da je u to vreme u Srbiji postojala razvijena svest o preventivnoj medicini, na čijem je unapređenju posebno radio doktor Milan Jovanović Batut", podvlači Jovanović.
Možda će vas zanimati video: Kako pranje ruku spasava živote
Uvažavanje Čeha
Prvi dekan i prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu/BBC
Koliko su Batuta cenili ne samo u Srbiji, već i u Evropi pokazuju brojna odlikovanja, ali posebno dve scene sa Česima.
"Za 90. rođendan u češkom časopisu nazvali su ga `patrijarhom jugoslovenske zdravstvene kulture`", navodi Žižić.
Kada je te 1937. dobio počasni doktorat Karlovog univerziteta koji postoji od 14. veka, Česi su doneli insignije u Srbiju.
"Da bi čin uručenja bio istovetan kao u Pragu prvi put su izneli rektorska znamenja i doneli ih u Beograd.
"To se nikad nije dogodilo", napominje Žižić, koja je radni vek provela u Institutu za javno zdravlje koji nosi njegovo ime, a bavila se i istorijom medicine.
Ona je danas u penziji i članica je Društva lekara Vojvodine i sekcije za humanost, umetnost i kulturu, a Batutu se odužila pišući o njemu.
Odnos sa kraljevima
Sa srpskim kraljem Milanom Obrenovićem nije uvek bio u dobrim odnosima, jer je umeo da mu se suprotstavi, a njegovo mišljenje se uvažavalo.
"Imao je ponude da bude u ministarstvima, ali nije hteo da se priklanja strankama", ističe Žižić.
Ni sa crnogorskim kraljem Nikolom nije bilo bolje.
Kralj Nikola bio je prek čovek i nije dozvoljavao da se govori o tome koliki su problem siromašna ishrana i loše lečenje stanovništva, u šta se Batut lično uverio.
"Kad ga je jednom kralj Nikola pitao: 'Ko će da igra karte?', Batut je odgovorio: `Vi i ja`, na šta se vladar naljutio tražeći da mu se obraća sa `vaše visočanstvo`.
"Međutim, on je bio svoj, pa nije mnogo mario za kraljevska naređenja", navodi Žižić.
Trnovit put do Medicinskog fakulteta
Zgrada Instituta za javno zdravlje izgraðena je uz pomoæ Rokfeler fondacije 1923. godine/BBC
Zdravstvene prilike krajem pretprošlog veka u Srbiji bile su toliko teške "da ih je bolje i ne spominjati", govorio je tada ugledni doktor Vladan Đorđević.
U svakodnevnom životu i zdravstvenoj zaštiti nije bilo jasnih granica između medicinske prakse i nadrilekarstva.
Lekari su uglavnom dolazili iz inostranstva, a odavde su retki išli u druge zemlje da se školuju.
Nije bilo preventive, zemlja je bila siromašna, a lečenje je uglavnom bilo vezano za vladare ili vojsku i ratove.
Zbog svega toga, Batut je decenijama maštao i radio na tome da se u Srbiji osnuje Medicinski fakultet, a ideju je preuzeo od doktora Josifa Pančića.
Međutim, nisu ga sve kolege podržale.
"Bila je jaka struja lekara školovanih u inostranstvu koji su se protivili pravljenju fakulteta, jer su mislili da će osiromašiti ako ih bude mnogo", opisuje Žižić.
Uslovi su se stekli posle Prvog svetskog rata i ove godine Medicinski fakultet u Beogradu obeležava stogodišnjicu postojanja.
Tada je Batut sa kolegama obišao 17 srednjih fakulteta u Evropi da se ugleda na njih.
Medicinski fakultet svečano je otvoren 9. decembra 1920. Batutovim govorom u svečanoj sali Univerziteta.
"Bio je prvi dekan, ali nije dospeo da predaje higijenu na petoj godini, otišao je u penziju", navodi Žižić.
Statistički mikroskop
"Kad god je nešto istraživao bio je studiozan, među prvima je koristio statistički metod - govorio je da sve treba provući kroz statistički mikroskop.
"Imao je širok ugao gledanja", kaže Žižić.
Bavio se socijalnom medicinom, ali i demografijom - stanovništvom i migracijama u evropskim zemljama.
"Kad se gleda hoće li neka bolest postati masovno prisutna u stanovništvu, kao sad korona, analizira se uticaj klime, vremena, stanje useva, broj rođenih i umrlih.
"Sve to je Batut sagledavao početkom 20. veka da bi mogao da objasni neke pojave", dodaje ona.
Pogledajte: Kako Kovid-19 utiče na telo
U knjižici Preporođaj pisao je preporuke i savete za mladiće i devojke posle Prvog svetskog rata, kad je stanovništvo bilo desetkovano.
Govorio je nekoliko svetskih jezika i bio oženjen Nemicom.
Dobio je četiri počasna doktorata.
Novinar i književnik
Knjige je objavljivao na različitim mestima širom države - u Somboru, Beogradu, Splitu.
"Njegovo životno delo je `Građa za medicinsku terminologiju`, decenijama je pravio na hiljade kartica na kojima su medicinski izrazi", navodi Žižić.
Čuvao je jednostavan i razumljivi jezik.
"Imao je divan stil - pisao je Vukovim jezikom i Dositejevom mudrošću", ističe Žižić.
Bio je jedan od najplodonosnijih zdravstvenih prosvetitelja napisavši 57 knjiga i brošura, i na stotine članaka.
"Batut je znao da kaže: `Knjiga se mora narodu dodvoriti`", citira Žižić.
Takođe, bio je jedan od osnivača Srpske književne zadruge. Sarađivao je sa Maticom srpskom, Srpskim književnim glasnikom i bio jedan od prvih i najuglednijih saradnika Politike.
Između ostalog, bio je predsednik Srpskog lekarskog društva, a imao je i odlučujuću ulogu u osnivanju Ministarstva narodnog zdravlja posle Prvog svetskog rata.
Umeo je ne samo da jasno piše i lepo govori, već i da slika.
Dok je bio u Crnoj Gori crtao je predele.
Visokoumni kicoš
Ne zna se tačno kako je dobio nadimak po kome ga i danas pamte.
"Postoje dve teorije - da je to po kartaškoj igri, a prema drugoj je uzeo porodični nadimak od trgovca sa kojim je njegov otac sarađivao.
"On je u mladosti dodao to prezime da se razlikuje od savremenika, poput lekara i putopisca Milana Jovanovića Morskog", navodi Žižić.
Poznato je da mu materijalne stvari nisu mnogo značile - nije gradio kuće i kupovao imanja.
"Voleo je lepo da se obuče. Nosio je cilindar, odela, pantalone sa linijom, bio je pravi kicoš. Izgledao je visokoumno, kakav je i bio", zaključuje Žižić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Savetnici za nacionalnu bezbednost i visoki zvaničnici iz celog sveta spremaju se za sastanak koji će ovog vikenda biti održan u katarskoj prestonici Dohi.
Kao u prvih 15 dana aprila, ovaj mesec će se završiti natprosečnim temperaturama. Prema najavi RHMZ u nedelju i do prve polovine naredne sedmice temperature će dostići letnje vrednosti.
U blizini Ljubovije, u selu Donja Orovica, nalazi se jedinstvena crkva brvnara posvećena Saboru Svetih 12 Apostola koja i dan danas čuva vredne relikvije koje su pod zaštitom države.
Siniša Mali sastao se danas, zajedno sa Tatjanom Macurom i Nikolom Nikodijevićem, sa građanima Vračara sa kojima je razgovarao o svemu što je do sada učinjeno na toj opštini, ali i u celom Beogradu.
Odlaganje sednice UN o rezoluciji o Srebrenici ukazuje da je očigledno da u vezi sa tim postoji kriza predlagača i da su uspeli napori političkih predstavnika Srba da objasne da bi to mogao da bude veći problem od bilo kakvog rešenja, izjavio je Milorad Dodik.
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić održala je danas još jedan sastanak sa predstavnicima poslaničkih grupa, političkih stranaka nacionalnih manjina i organizacija civilnog društva.
U blizini Ljubovije, u selu Donja Orovica, nalazi se jedinstvena crkva brvnara posvećena Saboru Svetih 12 Apostola koja i dan danas čuva vredne relikvije koje su pod zaštitom države.
Legendarni novosadski pank-rok bend Atheist Rap ove godine obeležava 35 godina postojanja brojnim nastupima širom regiona, a ekskluzivni beogradski koncert biće održan u petak, 7. juna, u Bašti Kluba studenata tehnike (KST), uz specijalne goste.
Jedna od važnih aktivnosti Lagune u prošloj godini, koja je bila u znaku obeležavanja četvrt veka postojanja, jeste odluka da sredstva namenjena proslavi jubileja preusmerimo u humanitarne svrhe.
Američka filmska akademija od 2025. godine uvodi nova pravila. Već sada se zna da će 2025. godine dodela biti organizovana 2. marta. Nominacije će biti poznate 17. januara 2025. godine.
The meeting of the President of the Assembly Ana Brnabić with representatives of parliamentary groups, political parties of national minorities and associations began in the Serbian Parliament.
This morning, the bus that the children from Tuzla Elementary School "Brčanska Malta" were going on an excursion, caught fire, the children are not in danger, while material damage was caused to the bus, the police announced.
President of the Provisional Authority of the City of Belgrade, Aleksandar Šapić, today announced elections for councilors in 17 city municipalities for June 2.
It has been exactly one month since the girl Danka Ilić (2) was killed in Banjsko Polje, and the suspects for a crime unheard of in Serbia are S.J. and D.D., who refuse to reveal the location where they moved the body from the landfill.
Parliament Speaker of the Republic of Serbia, Ana Brnabić, called local elections for councilors of city assemblies and municipal assemblies in the Republic of Serbia.
Kina je napravila sopstvenu verziju čipa za mozak nalik Neuralinku, i koristila ga da prikaže kako majmun može uz pomoć njega da koristi robotsku ruku samo uz pomoć misli.
Ilon Mask vam se javi na Instagramu i traži 50.000 dolara, šta ćete prvo da pomislite? Verovali ili ne, jednoj Južnokorejki ništa od ovoga nije izgledalo sumnjivo.
Komentari 2
Pogledaj komentare