Danas počinje leto

Prvi dan leta se od pamtiveka slavi u raznim kulturama širom sveta.

To je ujedno i najduži dan u godini na severnoj hemisferi naše planete, što znači da će do decembra postajati sve kraći.

U slovenskoj mitologiji na dan letnje dugodnevice obeležavao se praznik Kupale, božanstva plodnosti, obilja i veselja. Na taj dan pravila se lutka od slame, koja je predstavljala boginju i u svečanoj povorci bacana u vodu ili vatru. U tom običaju važnu ulogu ima kupanje i pletenje cveća. Verovalo se da je to jedina noć u godini u kojoj paprat cveta i da taj cvet ima magijske moći, da može uništiti demone, podariti uspeh i veliko bogatstvo.

U srednjevekovnoj Nemačkoj ljudi su imali običaj da zapale veliki obruč od slame i nazivali su ga „vatrenim točkom“. Obruč je zatim puštan da se kotrlja niz brdo kroz vinograde ka vodi.

„Vatra se povezivala sa čistoćom i plodnošću“, objašnjava Entoni Aveni, profesor astronomije i antropologije na Kolgejt univerzitetu u Hamiltonu. „Ovo je doba godine kada je zemlja najplodnija“.

U severnoj Nemačkoj, praistorijsko nalazište Eksternštajn verovatno je sagrađeno u slavu letnje dugodnevice, objašnjava Majkl Jork, koji se bavi proučavanjem astronomije i astrologije u različitim kulturama.

Eksternštajn je poznata kamena formacija koja se, poput Stounhendža, sastoji od ogromnih stubova od peščara. Na vrhu svakog od pet stubova nalazi se po jedna otvorena kapela sa malim oltarom uklesanim u stenu. Eupa na oltaru direktno prošušta sunčeve zrake u trenutku letnje dugodnevice, objašnjava Jork.

Mnogi smatraju da je i sam Stounhendž izgrađen s istom funkcijom.

„Stounhendž je trebalo da bude hram sunca i postavljen je tako da osoba koja stoji u središtu prstena koji čine veliki stubovi može da vidi uspinjanje sunčevog diska na severoistočnoj kapiji 21. juna, u dan kad leto stiže na sever“, objašnjava Aveni.