Papina osuda izazvala bes javnosti

“Ne znam da li je ljudska aktivnost jedini uzrok, ali većinom je čovek taj koji je lupio šamar ajci prirodi. Može se reći da smo, u neku ruku, počeli da vladamo prirodom”, istakao je papa tokom putovanja na Filipine u januaru ove godine.

Konferencija, nazvana “Zaštitimo Zemlju, povratimo čovekovo dostojanstvo: Moralna dimenzija klimatskih promena i održivog razvoja”, odnosila se, između ostalog, na štetu koju je Zemlji nanela upotreba fosilnih goriva.

“Klimatske promene, koje je pretežno prouzrokovala neumerena i neodrživa potrošnja 15 odsto svetskog stanovništa, postale su dominantno moralno i etičko društveno pitanje. Još uvek ima vremena za njihovo ublažavanje i popravljanje štete koju smo naneli ekosistemu, a koja je u poslednje vreme počela da se otima kontroli. Moramo se ponovo okrenuti prirodi, a samim tim i sebi”, navodi se u izveštaju koji je objavila Papska akademija nauka u Vatikanu.

Predstavnici jedne od glavnih naučnih institucija koje se protive teoriji o globalnom zagrevanju - Instituta Hartlend u Čikagu, izrazili su negodovanje zato što nisu bili pozvani na konferenciju u Rimu, a papin ulazak u raspravu o fosilnim gorivima i globalnom zagrevanju proglasili su velikom greškom. Oni su rekli da je papina osuda upotrebe fosilnih goriva - neosnovana, nepotvrđena i nemoralna.

Džejms Rast sa Instituta Hartlend uporedio je papinu izjavu s crkvenom osudom italijanskog fizičara Galilea Galileja 1633. godine zbog insistiranja na tome da je Sunce centar svemira.

“Doći će dan kada će se Vatikan ograditi od papinog uplitanja u debatu o globalnom zagrevanju isto onako kao što je katolička crkva povukla svoju odluku u vezi sa Galilejevim slučajem 1992. godine”, izjavio je Rast.

Foto: Republic of Korea/Flickr.com