Svemir u orahovoj ljusci

Na maloj polici, odmah u prvoj izložbenoj dvorani, stoje dve polovine orahove ljuske. U njima se crni svemir, sa svetlim tačkicama – zvezdama i sazvežđima. Te orahove ljuske nisu prave, one su izdeljane od drveta. Umetniku Peteru Zaueru za njegovo delo „Slika sveta“ kao inspiracija je poslužila knjiga Stivena Hokinga iz 2002. „Svemir u orahovoj ljusci“, piše Dojče vele.

Ta poznati astrofizičar u svojoj knjizi postavlja osnovna pitanja: odakle dolazimo i ima li u svemiru i drugih bića? Tim pitanjima bavi se i izložba „Otvoreni svemir“ koja se ovih dana može pogledati u Bundeskunsthale u Bonu. Eksponati na njoj čas su sasvim u duhu nauke, a čas deluju kao da su stigli iz beskraja svemira.
Ausstellung Outer Space in der Bundeskunsthalle Bonn

Najkasnije ulaskom u drugu dvoranu, posetilac biva svom žestinom „lansiran“ u temu: na ogromnom ekranu vidi se start rakete „Arijane 5“, uz zaglušujuću buku nenih motora. To lansiranje nas prati, želeli to mi ili ne, gotovo kroz čitavu izložbu, jer iz zvučnika se gotovo svuda čuje taj zvuk.

Iz stvarnosti u maštu – i nazad

www.bundeskunsthalle.de

„Na izložbi se može videti na koji način je fikcija uticala na nauku“, objašnjava vodič kroz izložbu Štefan Andrea. „Poznato je da je NASA slala ljude i u Holivud da bi videli da li autori filmova naučne fantastike imaju nekih ideja koje bi mogle da se iskoriste.“

Zbog toga se na izložbi mogu videti i scene iz poznatih filmova naučne fantastike, od „Ratova zvezda“, serijala „Osmi putnik“ i Spilbergovog „E.T.“ Pored njih, tu su i „pravi eksponati“, poput uzorka prašine sa Meseca ili fotografija Sunca, ali i bizarnosti poput kolaža fotografija ljudi koji skaču u vazduh i koje je na raspolaganje stavio Herbert Grenmejer.

Ipak, vrhunci izložbe nalaze se među umetničkim, a ne naučnim eksponatima. „Najviše posetilaca ostaje uz delo '0', japanskog umetnika Masujame“, otkriva nam Andrea. To je drvena kugla koja se sastoji od 4.000 pojedinačnih delova. U kugli je 30.000 rupica i njihova svetlost predstavlja i severno i južno zvezdano nebo. Ako se uvučete u kuglu, nakratko vam se može učiniti kao da slobodno lebdite u svemiru. Jedan čuvar izložbe priča nam o nasmejanim licima posetilaca kada iskuse to delo i tvrdi: „Deset minuta svake nedelje ovakve kugle i imali bi srećnije ljude oko sebe.“

Kugla za nasmejane ljude

www.bundeskunsthalle.de

Pored tih eksponata, izložba je i svojim terminom od oktobra do februara, odlično se „uklopila“ u redovni program naučnih istraživanja. U to vreme je i sonda „File“ sletela na kometu „Čurjumov-Gerasimenko“, a u tom periodu se na Zemlju vratio i nemački astronaut Alexander Gerst koji je boravio na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Njemu je izložbeni prostor Savezne Republike Nemačke dao da poveze i jednog saputnika, tačnije saputnicu. Bundesbine – jednu nemačku pčelu. Taj astronaut se juče (8.12.) vratio u Bon.

Da li je organizator izložbe planirao da se vreme održavanja izložbe poklopi sa važnim događajima u stvarnom istraživanju svemira? Štefan Andrea se smeje: „Ne. Otvoreno priznajem, sve je bila čista slučajnost.“